Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bez zvaničnih zamerki zbog učešća na paradi u Moskvi
|
|
|
|
Objavljeno : 08.05.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija nije zvanično zamerila Srbiji učešće na "Paradi pobednika" u Moskvi 9. maja ali to, po svemu sudeći, neće naići na dobar odjek u Uniji s obzirom na strateško opredeljenje Beograda za članstvo u toj organizaciji. Evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han je 7. maja u Beogradu stavio do znanja da "nije jednostavno objasniti evropskim sagovornicima zašto Srbija učestvuje na paradi u Moskvi", iako je naveo da je usaglašavanje zemlje kandidata sa spoljnom politikom EU "proces". Srpski zvaničnici ističu da učešće na toj paradi neće uticati na odnos Srbije prema evropskim integracijama i ukazuju na pravo Srbije da vodi "izbalansiranu spoljnu politiku".
Srbiju će na paradi u Moskvi povodom obeležavanja Dana pobede nad nacizmom predstavljati njen predsednik Tomislav Nikolić koji je početkom aprila doneo odluku i da u defileu na Crvenom trgu učestvuju pripadnici Vojske Srbije. Beograd učešće na paradi objašnjava time da je reč o događaju od istorijskog značaja pošto se na taj dan proslavlja pobeda nad fašizmom u kojoj su bivši SSSR i Srbija dali značajan doprinos.
Međutim, ovakva odluka je ponovo oživela raspravu o spoljnopolitičkim prioritetima Srbije, kao zemlje koja teži članstvu u EU, i njenom položaju u kontekstu krize u Ukrajini i napetih odnosa na liniji Rusija-Zapad.
Evropski zvaničnici su do sada uzdržano reagovali na ovu odluku.
Kako je saopštio kabinet predsednika Srbije nakon njegovog razgovora sa Hanom 7, maja, evorpski komesar je rekao da "nije jednostavno objasniti evropskim sagovornicima zašto Srbija učestvuje na paradi u Moskvi". On je dodao, kako se navodi u saopštenju, i da je "usaglašavanje spoljne politike zemlje kandidata sa spoljnom politikom EU proces, a da treba imati u vidu i raspoloženje građana zemlje kandidata prema nekom spoljnopolitičkom pitanju".
Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport je 8. maja na skupu u Beogradu rekao da je ukrajinska kriza najveći bezbednosni problem sa kojim se u ovom trenutku suočava EU, naglasivši da su zemlje članice EU učinile mnogo napora kako bi to pitanje bilo rešeno.
"U godini u kojoj Srbija predsedava OEBS-u, ova situacija pokazuje kako Srbija sebe vidi kada je reč o bezbednosnoj politici. Mislim da Srbija želi da podrži politiku EU, zalažući se za teritorijalni integritet Ukrajine", rekao je Devenport, koji je pozitivno ocenio nedavnu posetu Jadranke Joksimović Ukrajini.
Joksimovićeva je kazala da Srbija ima pravo da kao zemlja koja je kandidat, ali ne i punopravna članica EU, vodi "izbalansiranu spoljnu politiku" i u isto vreme podržava zajedničku bezbednosnu politiku EU i štiti svoje nacionalne interese.
Kao posebno osetljivo pokazalo se pitanje učešća vojnika u defileu. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je, prema pisanju lista Blic, preporučilo Nikoliću da Vojska Srbije ne učestvuje na ceremoniji a da, ukoliko državni vrh odluči da se ide, to onda budu veterani. Nikolić je 6. aprila kao vrhovni kompandant oružanih snaga odlučio da pripadnici vojske idu u Moskvu. Na vojnu paradu u Moskvi otputovalo je 75 pripadnika Vojske Srbije, najviše iz elitne jedinice Garde.
Iako zvaničnih primedbi iz EU nije bilo, iz Brisela su se mogle čuti i kritike na račun Nikolićeve odluke, poput stava predsednika parlamentarne grupe za Srbiju u Evropskom parlamentu Edvarda Kukana da je ta odluka predsednika Srbije u suprotnosti sa izjavama o posvećenosti procesu integracija u EU.
Beograd je tada naglasio da odlukom o učešću vojnika ne dovodi u pitanje svoj odnos prema evropskim integracijama. "To ne utiče na naš odnos prema evropskim integracijama, obavezama i dužnostima koje imamo kao predsedavajući OEBS-a, niti ima ikakve veze sa tim kome smo naklonjeni. Naklonjeni smo proslavi pobede nad fašizmom, za to smo dali veliki broj ljudskih života", rekao je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić 7. aprila.
Pojedini analitičari su ocenili da EU, mada neće preduzimati konkretne korake protiv Srbije, neće blagonaklono gledati na to.
U međuvremenu je američki potpredsednik Džozef Bajden pozvao premijera Srbije Aleksandra Vučića. Poseta će, kako je najavljeno, biti realizovana krajem maja ili juna. Treba očekivati da će Bajden formalno pružiti podršku Vučiću i njegovoj vladi, ali i da će jasno staviti do znanja šta misli o odnosima Srbije sa Rusijom i kakve zahteve u tom pogledu Amerika ima.
Činjenica da Moskva zove Nikolića, a Vašington Vučića odgovara ustaljenoj percepciji o bliskosti vodećih srpskih političara sa nekom od vodećih svetskih sila, ali je ne treba tumačiti kao znak ozbiljnijeg razlaza. Pre svega, Vučićev uticaj je u ovom trenutku do te mere dominantan da Nikolić, čak i da zaista želi da ozbiljnije bude čvrst oslonac Moskvi za neki novi i ozbiljniji prodor ruskog uticaja, to ne može da realizuje bez podrške srpskog premijera.
Priklanjanje "ruskom taboru" je moguće samo ukoliko takvu odluku podrži i vlada. Vučić u izjavama snažno insistira na evropskom kursu Srbije, što podržava i Nikolić, istina sa manje entuzijazma.
Izvor: EurActiv.rs, Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
