Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Od juna striktnije kontrole na granicama EU
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 13.03.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ministri unutrašnjih poslova zemalja Evropske unije 12. marta su u Briselu doneli odluku da se pooštri kontrola isprava putnika na granicama EU i na ulazu u zonu Šengena. Razlog za to je želja da se suzbije teorizam i pretnje koje predstavljaju povratnici iz džihadističkih borbi u Siriji, ali i da se kontroliše pojačani priliv ilegalnih imigranata koji u poslednje vreme dolaze i sa Zapadnog Balkana, pre svega sa Kosova. Broj ilegalnih ulazaka u EU se 2014. utrostručio u odnosu na prethodnu godinu, a situacija se neprekidno pogoršava, posebno na južnim i istočnim granicama. Zato je iznet i predlog za osnivanje centra za azil na afričkom kontinentu, kako bi se tamo razmotrila zasnovanost zahteva za azil.
Predsedavajući zasedanja, letonski ministar unutrašnjih poslova Rihards Kozlovskis, rekao je nakon sastanka 12. marta da će i državljani članica EU biti strožije nadzirani.
Kako je naveo, uz proveru putnih isprava, od juna na graničnim prelazima mogu biti provereni i pasoši ili lične karte, "ako postoje naznake opasnosti" za bezbednost EU. Zajednički spisak ovih poverljivih "naznaka opasnosti" će utvrditi države Unije.
U internom dokumentu zasedanja ministara EU se navodi da je "na spektakularan način uvećan broj imigranata s Kosova koji prodiru na teritoriju EU" i da su mađarske vlasti saopštile da ilegalni kosovski imigranti čine trećinu svih lica koja ilegalno ulaze u EU.
"To ima posledice po režime azila u drugim državama EU, pre svega u Nemačkoj i Austriji", dodaje se u dokumentu.
Na molbu agencije Beta da objasni da li to znači promenu za državljane zemalja Zapadnog Balkana koji mogu bez viza putovati u EU, ministar Kozlovskis je predočio da će biti u potpunosti iskorišćene postojeće mogućnosti za nadzor šengenskih granica.
Letonski ministar je dodao da će se koristiti šengenske i sve druge baze podataka za proveru identiteta lica, uključujući poverljive "naznake opasnosti" ako se ispostavi da je potrebno.
Imigracija u porastu
Prema najnovijim podacima evropske agencije za nadzor granica Fronteks (Frontex) broj ilegalnih ulazaka porastao je sa 100.000 u 2013. na 274.000 u 2014, a situacija je sve lošija, posebno na jugu i istoku Unije. Među članicama nema dovoljno solidarnosti za rešavanje og pitanja, a u porastu je i popularnost ksenofobnih organizacija.
Vrata azila se malo po malo zatvaraju. Danaska jepooštrila pravila, Belgija je smanjila brojprihvatnih centara, Nemačka i Švedska su, kako je preneo jedan evropski diplomata, obznanile da su im sistemi u teškoj situaciji zbog velikog broja tražilaca azila sa Kosova.
Pod posebnim pririkom je Italija na čije je obale od početka godine pristiglo 8.000 migranata, dok je prema proceni Fronteksa do milion migranata spremno ovde da se iskrca sa libijske obale.
Italijanski ministar unutrašnjih poslova Anđelino Alfano smatra da jep otrebno napraviti prihvatne centre u samoj Africi kako bi se tamo obradili zahtevi i videlo da li su opravdani. Sa ovim zahtevom sožili su se i Nemačka i Austrija, mada je nemački ministar Tomas de Mezijer upozorio da će to potrajati.
Savet ministara EU takođe je odlučio da se daju veća sredstva i ovlašćenja policijskim i vojnim snagama na jugu Evrope radi suzbijanja sve većeg priliva ilegalnih imigranata preko Sredozemnog mora iz Afrike, Sirije, Iraka i drugih zemalja.
U tom cilju su već sklopljeni ili će biti sklopljeni sporazumi sa zemljama tih regiona o saradnji s EU da se spreči ilegalna i uredi mogućnost legalne imigracije i tražilaca azila, s glavnim ciljem da se onemoguće mreže organizovanog kriminala koje stoje iza toga, a razmatraju se mogućnosti stvaranja centara za imigrante izvan EU.
U zaključcima zasedanja ministara unutrašnjih poslova Unije se navodi da će zato biti veoma ojačana i bolje osposobljena policijska struktura EU Eupol, kao i mehanizam nadzora spoljnih granica EU Fronteks "s ciljem da se uhvati u koštac s glavnim izazovima vezanim za pitanja azila i migracije".
Džihadisti kao pretnja
Jedan od razloga za uvođenje dodatnih mera je i potreba da se kontrolišu osobe sa državljanstvome vropskih zemalja koje se vraćaju iz borbi u redovima džihadista. Smatra se da mladi Evropljani koji su išli u borbe u Siriji i Irak predstavljaju znatnu pretnju.
Francuski ministar Bernar Kaznev ocenio jeda je potrebno na sistematski i korrdinisan način kontrolisati evropske državljane na aerodromima šengenskog prostora da bi se regruti džihadističkih organizacija neutralisali.
O ovome, međutim, nije postignut jedinstven stav.
"Budući da ima protivljenja, biće potrebno ubeđivanje i pragmatičnost", kazao je Kaznev.
Jedan diplomata je objasnio da je potrebno utvrditi kriterijume ritia, ali da se obezbedi poštovanje osnovnih prava. Istakao je da neće biti kriterijuma kojima se stigmatizuje neka zajednica, ali da bi odredište ili mesto odakle dolazi putnik mogli da budu među kriterijumima.
Izvor: Beta
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
