Pooštravanje evropskih sankcija Rusiji moglo bi da utiče na odnos Srbije i EU, ocenila je 26. juna šefica pregovaračkog tima za pregovore sa EU Tanja Miščevićna na skupu o evropskoj spoljnoj i bezbednosnoj politici u Beogradu. Obaveza Srbije je da se postupno usklađuje u toj politici sa EU, stopa usklađenosti postepeno raste i sada iznosi 64%, rekla je ona. Srbija, takođe, planira da do sredine jula izmeni akcioni plan za otvaranje poglavlja 23 u pregovorima sa EU u skladu sa novim komentarima Evropske komisije. Na skupu je izneta ocena da je pitanje spoljnopolitičke orijentacije Srbije "u načelu rešeno", s obzirom da najviše trguje sa EU i da je okružena članicama EU i NATO, kao i da se u regionu dešava "orbanizacija" odnosno ugledanje lokalnih lidera na mere mađarskog premijera Viktora Orbana.

"Insistiranje ili čak ojačavanje sankcija u odnosu na Rusiju imaće efekat i na naše odnose sa EU u smislu da će to biti stavljeno na viši nivo nego sada", rekla je ona odgovarajući na pitanje da li te sankcije mogu da utiču na postavljanje novih uslova Srbiji za usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU.

Kako je rekla na međunarodnoj konferenciji "Evropska bezbednosna politika na raskršću" u hotelu Metropol u Beogradu, Srbiji ne ide u korist pogoršanje situacije u vezi sa ukrajinskom krizom, a negovanje odnosa jeste sa Rusijom racionalan interes, pre svega zbog energetike.

Miščević je izjavila da je obaveza Srbije da se "postupno i progresivno" usklađuje sa spoljnom politikom EU, navodeći da je to tako formulisano da nema preciznih merila poput procenata.

"U ovom momentu mi napredujemo u usaglašavanju s obzirom na povećanje broja deklaracija i rezolucija sa kojima smo se usaglasili", rekla je ona na konferenciji koju su organizovali Centar za spoljnu politiku i Fondacija Fridrih Ebert.

Na konstataciju da je stepen usaglašenosti sa EU na spoljnopolitičkom planu u periodu 2012-2014. opao, ona je rekla da je razlog tome, osim odnosa sa Rusijom, odluka doneta pred izbore 2014. godine u Srbiji da tehnička vlada ne donosi odluke u vezi sa usklađivanjem sa EU u oblasti spoljne politike, ali da je to kasnije nadoknađeno.

Šefica pregovaračkog tima je rekla da je sada stepen usaglašenosti preko 64% i da taj procenat progresivno raste.

Miščević je dodala da jedino u čemu Srbija ne može da se u ovom trenutku uskladi sa EU jeste pitanje sankcija koje je Unija uvela Rusiji.

Podsetila je da u oblasti spoljne i bezbednosne politike EU, koja je u pregovorima o članstvu obuhvaćena poglavljem 31, nema pravne tekovine već takozvano "meko pravo, odnosno pravo praksi i dogovora".

Ona je rekla da se u procesu pregovora EU u javnosti nepravedno zanemaruje poglavlje 30 - spoljni odnosi, koje obuhvata spoljne trgovinske odnose. Ponovila je da će sa ulaskom u EU prestati da važe takvi sporazumi koje Srbija sada ima sa drugim zemljama, a stupiti na snagu evropski sporazumi.

Orbanizacija regiona

Šef predstavništva Nemačkog instituta za međunarodnu politiku i bezbednost (SWP) u Briselu Dušan Reljić ocenio je da je pitanje spoljne politike Srbije načelno rešeno s obzirom da se 80% njene trgovine odvija sa EU, pre svega sa Italijom i Nemačkom, i da je okružena članicama NATO i EU.

On je ocenio da je "jedina alternativa povratak u vreme Miloševića", a da snage koje su bile aktivne u to vreme više ne veruju u takvu politiku.

Prema njegovom mišljenju, pitanje evropskih integracija nema veze sa zamorom u EU već sa novim rizicima sa kojima se ona suočava.

Reljić je rekao da Srbiju sa Rusijom ne vezuje energetika već pitanje Kosova. "Rešenje za Kosovo bi bilo nametnuto i ne bi bilo ni dijaloga u Briselu da nema veta u Ujedinjenim nacijama", rekao je on.

U proteklih nekoliko godina na delu je, kako je naveo, "orbanizacija regiona", odnosno ugledanje lokalnih lidera na mere mađarskog premijera Viktora Orbana.

Ocenio je a u Srbiji postoji "raspolućen odnos" prema EU, u kojoj se s jedne strane članstvo u njoj promoviše kao strateško opredeljenje, a sa druge strane se podstiče podozrivost prema njoj.

Do sredine jula izmene plana za poglavlje 23

Srbija planira da do sredine jula izmeni akcioni plan za otvaranje poglavlja 23 u pregovorima sa EU u skladu sa novim komentarima Evropske komisije, rekla je Tanja Miščević.

"Nedavno smo dobili komentare, najpre za akcioni plan za poglavlje 23, a prošle nedelje i za akcioni plan za poglavlje 24 i sada radimo na ispravci", rekla je ona novinarima na skupu "Evropska bezbednosna politika na raskršću".

Ona je novinarima rekla da zamerke nisu prevelike i da se odnose pre svega na tehničko usaglašavanje, poput rokova, preciziranja detalja, i mera u akcionom planu za nacionalne manjine.

"Naš plan je da do sredine jula imamo u potpunosti sa ovim komentarima sve pripremljeno ", rekla je Miščević.

Na pitanje da li je reč o izmeni trećeg nacrta ili izradi četvrte verzije akcionog plana za poglavlje 23, ona je rekla da se "nije ulazilo u to" pitanje, a da "ozbiljnost komentara nije takva da bi moralo u potpunosti da se radi sve iz početka".

Autor: M.P.

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Srbija se pridružuje EU u svemu osim u sankcijama Rusiji
  
• 

  Vesti

  : Zapad i Rusija: zahlađenje bez rušenja mostova
  
• 

  Vesti

  : Evropske i ruske kompanije trpe posledice sankcija
  
• 

  Vesti

  : Srbija da potvrdi proevropski stav tokom Putinove posete