Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Evropske i ruske kompanije trpe posledice sankcija
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 09.12.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nakon što je Zapad Rusiji uveo sankcije zbog krize u Ukrajini, direktori evropskih kompanija suočili su se sa novom realnošću poslovanja u Rusiji. To dokazuje i jesenji međunarodni sajam tehnologije u Moskvi na kome je broj izlagača bio upola manji nego pre godinu dana. Rusija je na evropske sankcije uperene prema energetici, bankama i odbrambenom sektoru odgovorila zabranom uvoza hrane iz EU. U međuvremenu su nacionalne službe za kontrolu izvoza širom Evrope zatrpane zahtevima kompanija za izdavanje dozvola za izvoz u Rusiju proizvoda dvostruke namene, koji mogu da se koriste i u civilne i u vojne svrhe. Evropski biznismeni takođe strahuju da će se Kina "ugurati" u prazan prostor nastao zbog ograničenja evropskog izvoza.
"Uticaj na biznis ne može biti jasniji. Manje štandova, manje kompanija", kaže direktor prodaje belgijskog proizvođača ekrana Barko (Barco) Mark Biltink (Biltinck) koji je u oktobru imao štand na sajmu audiovizuelne industrije u Moskvi.
Posledice sankcija Zapada Rusiji ta kompanija je već osetila. Barko je izgubio najvećeg ruskog brodograditelja kao klijenta kada su SAD i Evropska unija stavile na "crnu listu" Ujedinjenu brodograđevinsku korporaciju. To je značilo da Barko više ne može da ruskoj kompanji prodaje ekrane za simulatore za obuku u upravljanju plovilima.
Iskustvo belgijske kompanije pokazuje koliki su efekti sankcija ne samo na ruske, već i na kompanije iz EU u vreme kada posustala evropska ekonomija to teško može da podnese.
EU i SAD su krajem jula uvele ekonomske sankcije Rusiji ciljajući na energetiku, bankarstvo i odbrameni sektor kako bi kaznile Moskvu što podržava proruske snage u istočnoj Ukrajini.
I dok vlade EU razmatraju proširenje "crne liste" zbog krize u Ukrajini, novi podaci pokazuju ekonomsku cenu koju Evropa plaća pritiskajući Kremlj.
U avgustu, mesec dana po uvođenju sankcija, izvoz iz EU u Rusiju smanjen je za 19% ili gotovo dve milijarde evra u poređenju sa julom, na 7,9 milijardi, pokazuju podaci Eurostata.
Iako podaci nisu usklađeni sa sezonskim faktorima, izvoz je bio za 18% manji nego u avgustu 2013. godine.
Pad izvoza delom je posledica zabrane uvoza hrane iz EU koju je Moskva uvela u avgustu kao odgovor na zapadne sankcije. Ipak, to objašnjava samo deo pada. Naime, za osam meseci 2014. (januar-avgust) izvoz iz EU bio je za 12% manji nego u isto vreme godinu dana ranije.
Evropski izvoz mašina i transportne opreme, poput automobila i traktora, smanjen je u avgustu za 23% u poređenju sa julom a za 21% u odnosu na izvoz u avgustu 2013.
Izvoz prerađivačke industrije EU pao je za 16% u avgustu. Veliki pad izvoza proizvoda prerađivačke industrije iskusila je Nemačka, koja obezbeđuje trećinu prodaje Rusiji, a italijanski izvoz je gotovo prepolovljen.
Dozvole za proizvode dvostruke namene
Samnkcije Rusiji imaju tako ozbiljne posledice po EU jer njene kompanije više ne mogu da prodaju bez dozvole proizvode koji mogu da budu i za vojnu upotrebu, bez obzira koliko su sitni.
U kategoriji proizvoda koji mogu biti i za vojnu upotrebu i za koje je potrebna dozvola našli su se i traktori, kranovi, bageri i mehanički delovi za popravku kola i kamiona.
Zvaničnici kažu da prodaja tih proizvoda bez dozvole znači kaznu do 10% ukupne vrednosti izvezenih proizvoda. Istovremeno dobijanje dozvole odlaže izvoz za dva do tri meseca jer je mnogo proizvoda za koje se traži dozvola a carina je opterećena prevelikom administracijom.
"Kašnjenja su posledica povećanog priliva pojedinačnih dozvola", kaže Tristan Grimer (Grimmer), advokat londonske kuće Bejker i Mekenzi (Baker & McKenzie) koja pomaže evropskim kompanijama da prođu kroz proces dobijanja dozvola.
Grimer ističe da postoji ceo jedna novi sektor koji se bavi dozvolama za isporuke na rusko tržište.
Zvaničnik službe za kontrolu strateških proizvoda u regionu Flandrije rekao je da je broj zahteva za dozvole povećan za gotovo 40% od avgusta dodajući da su službenici zatrpani mejlovima kompanija koje traže savet.
"Svako želi da se njegov zahtve reši pod hitno. Ali nije sve u našim rukama", rekao je za EurActiv.com belgijski zvaničnik koji je želeo da ostane anoniman.
Istovremeno u Nemačkoj kažu da je nekada teško dobiti i carinske službenike na telefon radi obaveštenja o napredovanju procesa dobijanja dozvole jer suviše ljudi zove.
Zbog toga vlade iz EU zapošljavanju više službenika i ubrzavaju proces.
Britanska organizacija za kontrolu izvoza navodi da se gotovo sve dozvole izdaju u roku od 60 dana.
Kina izbija u prvi plan?
Ipak, kompanije iz EU rizikuju da izgube ugovore a da ih dobiju konkurenti iz Kine i drugih zemalja, upozorava prvi čovek Udruženja evropskog biznisa u Rusiji Frank Šauf (Schauff).
"Zemlje koje nisu uvele sankcije (Rusiji) mogu da uskoče u prostor koji je ostavila EU", istakao je Šauf ocenivši da ekonomskoj poziciji EU u Rusiji preti rizik i da će je "jako teško povratiti ako je izgubi".
Izaslanik Pekinga u Berlinu rekao je nedavno da će Kina "zgrabiti poslovnu priliku u Rusiji".
U belgijskom Barku kažu da kompanija i dalje može da radi u Rusiji ali do određene tačke.
"Neki poslovi više nisu mogući. Moramo da prihvatimo realnost", zaključio je direktor za odnose sa investitorima Barka Karl Vanden Buske (Carl Vanden Bussche).
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
