Srbija i Kosovo postigli su sporazum u četiri oblasti, a šefica diplomatije EU Federika Mogerini ovaj sporazum je okarakterisala kao „istorijski”. Kao i u slučaju prethodnih sporazuma, nisu svi detalji obelodanjeni, a u nekim oblastima ni utvrđeni, što vlastima i u Beogradu i u Prištini daje mogućnost da tvrde da su uspešno odbranili interese. Kosovo će, kako je saopšteno, dobiti međunarodni pozivni broj, o čemu je prvi sporazum postignut 2013. godine. Dogovoreni su i osnovni elementi Zajednice srpskih opština, za koju Beograd tvrdi da ima izvršna ovlašćenja, a Priština da nema. Vlasništvo nad energetskim sistemom za sada ostaje sporna tačka. Pored praktičnog značaja za stanovništvo, sporazum ima i političku težinu, kako u kontekstu evropskih integracija, tako i za regionalnu saradnju, pogotovo što je postignut samo dva dana pre sastanka lidera Zapadnog Balkana i funkcionera EU u Beču.

„Rešenja o kojima je postignut sporazum pružaju konkretnu dobrobit stanovništvu, a u isto vreme omogućavaju dvema zemljama da napreduju ka Evropi”, istakla je Mogerini, koja je navela i da je reč o „istorijskom uspehu u procesu normalizacije” odnosa.

Stav EU o dometima sporazuma biće od značaja za odlučivanje o otvaranju prvih pregovaračkih poglavlja u pregovorima Srbije o članstvu budući da je uspostavljanje odnosa Beograda i Prištine i stvaranje uslova za neometano funkcionisanje stanovništva, kao i Srbije i Kosova u međunarodnoj saradnji, i zvanično jedan od ključnih uslova za Srbiju u pregovorima o članstvu.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport ocenio je da je postizanje sporazuma o sve četiri teme koje su bile na dnevnom redu „veliko dostignuće“ koje otvara put ka daljoj normalizaciji.

Zadovoljstvo postignutim sporazumom izneli su i premijeri Srbije Aleksandar Vučić i Kosova Isa Mustafa, koji su naveli da je očuvan suverenitet Srbije, odnosno Kosova.

Prema izjavama u medijima, Vučić je rekao da je sporazumima garantovana sigurnost i opstanak Srba na Kosovu, dok je zamenik premijera Kosova Hašim Tači ocenio da je Srbija sporazumima na neki način priznala nezavisno Kosovo.

Kosovu pozivni broj 383

Jedan od ključnih elemenata je dogovor da se Kosovu dodeli međunarodni pozivni broj.

Ovo je konkretizacija dogovora koji je bio sklopljen još 2013. Tada je najavljeno da će se konkretan dogovor postići u roku od nekoliko meseci.

Prema navodima Tačija na tviter nalogu, pozivni broj Kosova biće 383, što je i ranije pominjano kao broj za Kosovo.

Vučić je nakon sastanka naveo da će Kosovo dobiti broj ne kao država već kao geografsko područje, kao i da za razgovore sa Srbima na Kosovu neće morati da se okreće međunarodni broj i da će cene biti na nivou lokalnih.

Zahtev bi prema navodima medija trebalo da podnese Austrija.

Kada je reč o telekomunikacijama, po njegovim rečima, Telekom Srbija će imati licencu za  rad.

Zajednica srpskih opština (ne)izvršno telo

Tumačenja Beograda i Prištine potpuno su različita u pogledu Zajednice srpskih opština, budući da je Vučić rekao da će ona imati široka izvršna ovlašćenja, dok je Mustafa kazao da uopšte neće imati izvršna ovlašćenja.

Prema navodima premijera Kosova Mustafe, „asocijacija opština sa srpskom većinom će pomoći rad tih opština”, dok će „delovanje države Kosovo biti normalno”.

Premijer Srbije rekao je da će biti „još mnogo muka u pregovorima oko statuta  ZSO”, ali da je je u datim okolnostima postignut dobar rezultat.

Kao posebno značajno ističe se da će Zajednica zastupati interese Srba na Kosovu, da će ona, kao i njene članice, biti izuzeta od plaćanja carina i poreza u sprovođenju ciljeva, kao i da će Srbija moći da neometano finansira njen rad.

Statut kojim će biti definisan način rada usvojiće članovi Zajednice, a statutom će biti utvrđeno i sedište ZSO.

Osnivanje ZSO po kosovskim zakonima, finansiranje i iz Srbije

Prema osnovnim elementima sporazuma objavljenim na internet sajtu Evropske službe za spoljno delovanje, pravni okvir za uspostavljanje ZSO biće uredba kosovske vlade, koju će razmotriti i Ustavni sud.


ZSO će zastupati zajedničke interese opština, između ostalog pred centralnim vlastima, radiće na jačanju lokalne demokratije i unapređenju lokalne privrede, nadgledati i obrazovanje i zdavstvo, kao i raditi na koordinisanju planiranja u gradskim i seoskim sredinama. Pružaće usluge članovima u skladu sa kosovskim zakonima.

Usvajaće mere za unapređenje uslova za život za povratnike na Kosovo.

Predviđeno je da će ZSO imati pravo da poseduje pokretnu i nepokretnu imovinu, kao i da bude suvlasnik u kompanijama koje pružaju lokalne usluge u ZSO i da zaključuje ugovore poput ugovora o radu.

Kada je reč o finansiranju, ZSO će imati sopstveni budžet, a finansiraće se iz doprinosa članova, prihoda od usluga, transfera kosovskih vlasti, kao i finansijske podrške dugih udružanje, organizacija i domaćih i stranih, kao i države Srbije.

ZSO će imati skuštinu, predsednika koji će predstavljati Zajednicu pred vlastima Kosova i van Kosova, kao i potpredsednika, Savet kao savetodavno telo sačinjeno od najviše 30 članova iz opština koje učestvuju, odbor do sedam članova, administraciju i kancelariju za žalbe.

Zajednica će imati mogućnost i da predlaže izmene propisa koji značajni za njen rad, kao i da pokreće procese pred sudovima protiv odluka ili mera koje ometaju rad ZSO.

Park mira

Kako je objasnila šefica evropske diplomatije Mogerini, premijeri Srbije i Kosova postigli su dogovor i o mostu na Ibru u Mitrovici.

„To će omogućiti korišćenje mosta na obostrano prihvatljiv način, što simbolizuje duh dijaloga“, navela je ona. Ovaj most je simbol podela u Mitrovici. Srbi su 2011. postavili barikade tokom tadašnje akcije kosovskih institucija da preuzmu prelaze Jarinje i Brnjak, a 2014. su uklonili barikade da bi postavili žardinjere i napravili takozvani Park mira, što znači da automobili opet nisu mogli da prolaze.  

Sada je dogovoreno da se most pusti za saobraćaj, ali da automobili skreću s mosta levo i desno, a ne direktno u centar severne Mitrovice, tako da Ulica kralja Petra ostane pešačka zona.

Energetika i dalje sporna

Kako su preneli beogradski mediji, dogovoreno je da se osnuju firme Elektrodistribucija Sever (EDB) i EPS Trgovina Kosovska Mitrovica

Prema Vučićevim rečima, operator distribucije je i dalje sporna tačka.

Kosovski premijer je potvrdio da su "su ostale razlike oko pitanja vlasništva nad energetskim sistemom na  severu Kosova“.

Dok Vučić tvrdi da Srbija neće dozvoliti da se imovina EPS-a prevede u kosovsku imovinu, Mustafa je rekao da je energetski sistem u vlasništvu republike Kosova", i dodao da je to u skladu sa rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN.

Premijer Kosova je rekao da "srpski stav prirodno bio suprotan" i dodao da će sve ipak biti u skladu sa zakonima Kosova.

Prema njegovim rečima, na severu Kosova će biti samo jedan elektro-distributer i da jedna kompanija koja će održavati eneregetsku mrežu i infrastrukturu.

Izvor: Beta i S.V.

Foto: Evropska služba za spoljno delovanje/Twitter

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Kosovo očekuje ukidanje viza 2016.
  
• 

  Vesti

  : Merkel: Mora se ceniti spremnost Beograda na kompromis
  
• 

  Vesti

  : Izostao sporazum sa Prištinom