Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kostićeva izjava: Protiv tabu tema u Srbiji
|
|
|
|
Objavljeno : 20.10.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Slučaj predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimira Kostića, koji je u svoje lično ime izneo stav da je Kosovo faktički i formalno izgubljeno za Srbiju i da je potrebno osmisliti način da se Srbija povuče „sa elementima dostojanstva”, jasno oslikava netolerantnost u Srbiji kada je reč o visoko politizovanim temama poput Kosova. Predsednik Srbije čak je rekao da SANU treba da se izjasni da li Kostić nakon te izjave može da ostane na čelu te institucije, a skupštinski odbor za Kosovo i Metohiju zatražio je nacionalno jedinstvo po ovom pitanju. Argumentovane rasprave su izostale, a o zahtevima EU i situaciji na KiM će se 20. oktobra još jednom razgovarati na najvišem nivou, iza zatvorenih vrata. Reakcije su u toj meri žestoke da je organizovano i pismo podrške Kostiću, ne za odbranu njegovog stava o Kosovu, već prava da javno iskaže mišljenje o toj temi.
Pravo Kostića da javno iskaže mišljenje o Kosovu podržalo je više od stotinu javnih ličnosti, profesora univerziteta, književnika, advokata, novinara i aktivista, među kojima su i Filip David, Goran Marković, Dubravka Stojanović, Dušan Petričić, Milena Dragićević Šešić, Bojana Maljević, Kokan Mladenović, Mrđan Bajić, Ilija Vujačić, Ratko Božović, Ivan Čolović, Aleksandar Molnar, Dragan Kapičić i mnogi drugi. Oni su zatražili od institucija da omoguće otvaranje dijaloga o temama koje polarizuju javnost, uključujući i pitanje statusa Kosova i definisanja granica Srbije.
"Pravo je svakoga da iznese svoj stav o Kosovu, kao i o bilo kojoj drugoj temi. To pravo ne može i ne sme biti uskraćeno pozivanjem na ono što pojedinci ili vlast proglase za nacionalne interese. Niko nema monopol nad temama koje su važne za sve građane Srbije. Vreme je da se sve teme otvore i da se o njima vodi javna i demokratska debata", navodi se u pismu koje je inicirao Centar za praktičnu politiku.
Potpisnici su pozvali institucije i ljude iz vlasti da se uzdrže od teških reči i nametanja sopstvenih uverenja ili ideja kao ekskluzivnih i jedino ispravnih, i istakli da je Kostić javnim istupom doprineo izgradnji kulture dijaloga i premeštanju teških tema u javni život.
„Svaka odmazda i pritisak na njega zbog izgovorene reči značila bi drastičan korak unazad i ozbiljno bi naštetila razvoju države i društva", navodi se u pismu.
Helsinški odbor za ljudska prava je u zasebnom saopštenju pozdravio „hrabar čin” Kostića, i ocenio da je srpska javnost svesna stanja na Kosovu, „ali je zbog stalne političke i medijske manipulacije pod stalnim pritiskom da se homogenizuje na pitanju Kosova”. Ova organizacija pozdravlja ovakav istup i zbog toga što je Kostić na čelu SANU, čime se, kako se navodi, distancira od "pogubne politike i uloge koju je Akademija svojevremeno imala u kreiranju velikodržavnog projekta".
Jedinstvo, interesi i nepovoljan trenutak...
Podrška predsedniku SANU nije izlišna, s obzirom da je i sam predsednik Srbije izneo stav da bi trebalo razmotriti da li on i dalje može ostati na čelu te institucije, a bilo je i zahteva da se SANU izjasni o ovom pitanju, iako je izjava o Kosovu data u lično ime Kostića.
Izjava je dovedena u kontekst interesa, pregovora, a u igru je ušao i trenutak u kojem je izjava data, pošto je Nikolić rekao da je izjava data u trenutku kada država "vodi tešku borbu, uprkos strahovitim pritiscima onih koji promovišu nezavisnost Kosova".
Na Kostićevu izjavu oštro je reagovao direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, koji je ovo potumačio kao poziv Srba da napuste Kosovo, i da ne ide u prilog interesima Srbije koja se trenutno bori protiv prijema Kosova u UNESCO.
Predsednik skupštinskog odbora za KiM i član Srpske napredne stranke Milovan Drecun zatražio je da se SANU izjasni o ličnoj izjavi svog predsednika, dok je drugi član SNS Dragomir Karić tražio od Odbora da se zatraži Kostićeva ostavka.
U Predsedništvu se 20. oktobra održava i sastanak o poziciji Srbije u nastavku pregovora sa Evropskom unijom i diplomatskoj borbi Srbije da Kosovo ne bude primljeno u UNESCO, na kojem će učestvovati i premijer Aleksandar Vučić i patrijarh Irinej. Kostić je, prema ranijim navodima, rekao da neće prisustvovati, ovom sastanku iako je pozvan, jer smatra da tone bi bilo delotvorno. Vučić je naknadno rekao da ga je lično pozvao i da će ipak biti tamo.
U ovoj situaciji, kao što se i ranije dešavalo, Vučić zastupa „mekšu” poziciju i, makar deklarativno, veću spremnost da čuje sve argumente i mišljenja. Nikolić je, međutim, u svoja očekivanja od sastanka uvrstio „slogu i jedinstvo”.
Kostić: Neće mi braniti da kažem šta mislim
Kao reakciju na buru koju je izazvao iznošenjem stava, Vladimir Kostić je rekao da je važno da iskaže mišljenje i kada ono nije pogodno kolektivnom umu.
"Neću da dozvolim da mi neko određuje šta smem da kažem, a šta ne, i šta je jedinstveni korpus mišljenja koga treba da se držim", rekao je Kostić za Večernje novosti.
Ponovio je da je reč o njegovom ličnom stavu, a ne o stavu Akademije, i dodao da nije u redu da o njegovim stavovima diskutuju ljudi koji nisu ni čuli u celini šta je rekao. Nije želeo da se izjašnjava o tome da li je patriota, a napomenuo je da je iz Srbije mogao da ode "20 puta, za veliki novac" i da je odlučio da ostane u Srbiji sa svojom decom i unucima.
"Neka Srbija sama odlči kome će da veruje", rekao je predsednik SANU i dodao da je novinarka kojoj je dao intervju bila profesionalna i da ga nije isprovocirala.
Kostić je u intervjuu za Radio Begorad izjavio da je Kosovo faktički i formalno izgubljeno za Srbiju i da je jedina politička mudrost kako "sa elementima dostojanstva" napustiti Kosovo. Ocenio je da je savez sa Rusijom veštačka alternativa i parafrazirajući stihove pesnika Branka Miljkovića rekao je da "povraćajući treba da uđemo i u taj raj sa Evropskom unijom".
Kostić pritom nije negirao značaj srpskog nasleđa na Kosovu, naprotiv.
"Kosovo podrazumeva ogroman broj onoga što predstavlja našu kulturnu osnovu i oko toga moramo da se borimo i zubima i noktima. Jer to je pokušaj oduzimanja nečega što predstavlja supstrat i naše istorije i dela psihologije i čega god hoćete. Ali, govoreći pošteno, ako jedan ministar, premijer ili predsednik mora da traži dozvolu da udje na tu teritoriju, to vrlo jasno govori da nemamo ni ljudske ni ekonomske ni bilo koje druge kapacitete da nametnemo svoju volju. Možemo da se gledamo u oči i lažemo, ali alternativa je vrlo jasna", rekao je Kostić.
Kostić je dodao da treba da se sačuva zdrav korpus i da ga, u tom smislu, u ovom trenutku mnogo više zanima sudbina Republike Srpske jer tamo postoji "ozbiljan, aktivni, delujući, kulturni i naučni deo naroda" od milion i po ili dva miliona ljudi.
"Srbija kakav god udarac da primi, mora da nastavi da širi svoje demokratske kapacitete i prostora slobode. Inače neće opstati... Istorijska realnost je da su mnogo veći narodi gubili svoje osnove... Niko do nas ne sme da zaboravi Kosovo, ali da li neko planira da ratuje tamo", upitao je predsednik SANU.
Izvor: Beta i S.V.
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
