Da li je prelazak domova zdravlja u nadležnost lokalne samouprave bilo dobro rešenje, pitanje je na koje će država, snabdevači zdravstvenog sistema i nezavisni stručnjaci pokušati da daju odgovor, najavljeno je 20. novembra na skupu Javno privatni dijalog za održivo zdravstvo. Pokazatelji izneti na skupu govore da je potrebna krupna promena: dug veledrogerijama iznosi više od 10 milijardi dinara i raste za 250 miliona dinara mesečno, svakog dana je u blokadi najmanje 15 zdravstvenih ustanova, a njih 40% radi sa gubitkom. Važna vest za snabdevače koja je izneta na skupu je da se ozbiljno razmatra reprogram dugova. Iz Ministarstva najavljuju i uvođenje informacionog sistema u sve ustanove u narednih šest meseci, što će, kako je rečeno, pomoći u sagledavanju stanja.

Država je 2012. već preuzela dug domova zdravlja i apoteka, koji je tada iznosio pet milijardi dinara. Ovaj dug je za samo tri i po godine opet nagomilan i sada iznosi 9,7 milijardi. Novim preuzimanjem država bi povećala javni dug, što je u suprotnosti sa pokušajima vlade da stabilizuje finansije, a time uzroci stvaranja duga ne bi bili otklonjeni.

Predsednik Grupacije veledrogerija u Privrednoj komori Srbije Miomir Nikolić rekao je da veledrogerije imaju i izvršne presude protiv zdravstvenih ustanova, ali da ne žele da ih aktiviraju. Kako je rekao, one ne smatraju da je rešenje u skupim sudskim postupcima, već u reprogramu duga kroz dogovor. Zamisao je da se utvrdi dinamika beskamatne otplate duga.  

Kao primer je naveo sporazum sa jednom zdravstvenom ustanovom u Pančevu koja ima dug od 800 miliona dinara i gde je utvrđen program rešenja duga. 

Dodao je da su resursi veledrogerija "iscrpljeni", i naveo da se dug zdravstva veledrogerijama povećava za 250 miliona dinara mesečno.

Svakodnevno je u blokadi između 15 i 20 zdravstvenih ustanova, pri čemu je broj apoteka posebno "zabrinjavajući", rekao je on, i naveo da 40% zdravstvenih ustanova ima negativno poslovanje.

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Borislav Vekić potvrdio je da se radi na dogovoru o reprogramu duga, ali je najavio da su zdravstvu potrebne i krupne promene.

Lokalne vlasti ne pridaju značaj zdravstvu

Osnov za diskusiju Javno privatni dijalog za održivo zdravstvo bilo je istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj NALED i Privredne komore Srbije, koje je pokazalo da se u Srbiji za zdravstvo, gledano proporcionalno veličini budžeta, izdvaja 10 puta manje nego u lokalnim samoupravama u EU, odnosno između 0,6 i  0,8% budžeta.

Svakog dana u blokadi je između 15 i 20 zdravstvenih ustanova, pri čemu je država omogućila da i domovi zdravlja u blokadi rade i da zaposleni dobijaju plate.

U najmanjim dugovima su, kako je rečeno, najsiromašnije opštine ali je kako navode u Ministarstvu zdravlja razlog to što je država njima pomogla.

"To definitivno ukazuje da ovaj sistem ne funkcioniše dobro i moraćemo da preduzmemo i zakonodavne i kontrolne mere", rekao je državni sekretar Vekić, dodavši da ni menadžment zdravstvenih ustanova ni gradonačelnici i predsednici gradskih skupština nisu ozbiljno shvatili obavezu obezbeđivanja primarne zdravstvene zaštite.

"Da li ćemo se vratiti na nešto što je solidno funkcionisalo kroz zdravstvene centre ili ćemo kroz izmene i dopune zakona ostati na stanovištu da lokalna samouprava i dalje ostane osnivač primarne zdravstvene zaštite" tek će se utvrditi kroz javnu diskusiju, izjavio je Vekić u pauzi skupa Javno privatni dijalog za održivo zdravstvo u Privrednoj komori Srbije.

Vekić je podsetio da je država omogućila da domovi zdravlja rade uprkos blokadama računa, a najavio je da će nakon rešavanja problema u domovima zdravlja biti rešeni i problemi u apotekama koji su, kako je pokazao izveštaj, najveći dužnici. 

Istraživanje su sproveli PKS i NALED na uzorku od 105 gradova i opština u Srbiji, a u lokalnim vlastima kao najveći problem vide nedostatak novca.

Primena informacionog sistema od ponedeljka

Vekić je rekao da je 19. novembra potpisan ugovor o primeni informacionog sistema u zdravstvu.

Primena će, kako je naveo, početi u ponedeljak, a uvođenje će trajati do pola godine.

"Očekujemo da ćemo informatizaciju zdravstvenih ustanova i primarnih i sekundarnih i tercijarnih, svih apotekarskih ustanova i javnih zavoda, završiti u narednih pet do šest meseci", naveo je državni sekretar.


"Kroz informacioni sistem ćemo imati mogućnost da definitivno kontrolišemo ko kako troši koja sredstva, odnosno da razgraničimo i rad od nerada", naveo je Vekić.

Početkom godine najavljeno je da bi sistem trebalo da bude uveden do kraja 2015, i da će to omogućiti sagledavanja stanja i rezultata rada po ustanovama, što bi trebalo da omogući i poboljšanja i bolju organizaciju.

Najavio je i izmene zakona o zdravstvenoj zaštiti, zdravstvenom osiguranju i javnom zdravlju kako bi se omogućilo rešavanje problema u zdravstvu.

Napisala: S.V.

ilustracija: Shutterstock

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Lista licenciranih lekara dostupna na sajtu Lekarske komore
  
• 

  Vesti

  : Reforma primarnog zdravstvenog sistema počinje 2016.
  
• 

  Vesti

  : Slovenija i Grčka najviše srezale javnu potrošnju
  
• 

  Vesti

  : Nemačka nerado zapošljava sestre iz inostranstva
  
• 

  Vesti

  : Dobre prilike za rad hrvatskih lekara u EU
  
• 

  Vesti

  : Potrebno bolje uređenje finansiranja zdravstva