Mađarska je u prvoj nedelji januara primila više od 4.000 zahteva za državljanstvo iz celog sveta, a od toga je najviše zahteva podneto u Rumuniji i konzulatu u Subotici. Za sada nema podataka o ukupnom broju podnetih zahteva u Srbiji, ali se ti podaci mogu očekivati krajem januara, pošto vlasti u Budimpešti objave mesečni izveštaji o broju podnetih zahteva, rečeno je EurAktivu u mađarskoj ambasadi u Beogradu.

Konzul u mađarskoj ambasadi u Beogradu Ana Slanjinka (Anna Szlanyinka) rekla je za EurAktiv Srbija (www.euractiv.rs) da je u prvoj nedelji januara, od 3. do 10. januara, širom sveta primljeno oko 4.100 zahteva.

Ona je dodala da su, što se tiče Srbije, u mađarskom konzulatu u Subotici termini zakazani do leta, dok u ambasadu u Beogradu ne dolazi toliko puno ljudi i da posećenost varira od dana do dana, do najviše nekoliko ljudi dnevno. U ambasadi u Beogradu je, prema njenim rečima, primljeno nekoliko stotina zahteva.

"Brojke se za sada ne iznose, pošto se svaki dan menjaju. Krajem januara biće data izjava o ukupnom broju primljenih zahteva", rekla je Ana Slanjinka i dodala da će Budimpešta objavljivati mesečno izveštaje o broju podnetih zahteva za državljanstvo.

Ona je navela da izmenjeni zakon o državljanstvu koji je stupio 1. januara 2011. na snagu, predviđa da procedura traje tri meseca od podnošenja zahteva do odluke o državljanstvu koju potpisuje predsednik Mađarske, osim u slučajevima kada podneta dokumentacija nije potpuna.

Prema njenima rečima, podnosioci zaheva podnose izjavu, ali ako mađarske vlasti smatraju da nije dovoljna ili prevod nije zadovoljavajući, traže dodatna dokumenta, poput izjave o krivičnom gonjenju ili kažnjavanju. Tada, kako je navela, procedura može potrajati najviše četiri do pet meseci. Zainteresovani, takođe, moraju podneti svojeručno napisanu biografiju.

Za dobijanje državljanstva nije presudna nacionalnost već znanje mađarskog jezika i direktno, pravolinijsko srodstvo sa pretkom koji je imao mađarsko državljanistvo.

"Pošto su se granice dosta menjale, ako su imali pradedu ili dedu sa mađarske teritorije još pre 100 godina, kada je to bio deo Mađarske, Vojvodina na primer, to mogu dokazati dokumentima, kao što su izvod iz matične knjige rođenih, umrlih, crkvene knjige, vojne knjižnice, bilo koji dokument koji potvrđuje da je u srodstvu sa tom osobom", rekla je ona.

Posebno je važno znanje jezika, pa se tako u slučajevima da oba roditelja dobro govore mađarski, a dete koje je, na primer, već tinejdžer ne govori, preporučuje da dete počne da uči jezik i da se kroz godinu dana podnese zahtev za državljanstvo. Konzul potvrđuje znanje jezika na osnovu svoje procene prilikom razgovora.

Ranije je za državljanstvo bilo neophodno prebivalište u Mađarskoj, stalni boravak i polaganje ispita o mađarskom ustavu i jeziku, a sada je procedura pojednostavljena i više prebivalište i polaganje ispita nisu obavezni.

Odluka je pozitivna pošto predsednik Mađarske potpiše dokument o državljanstvu i on se prosleđuje diplomatsko-konzularnim predstavništvima. Građani zatim polažu svečanu zakletvu i time postaju mađarski državljani. Posle polaganja zakletve, počinje upis u mađarske matične knjige, dobijaju se izvodi iz matičnih knjiga i posle toga građani mogu da u mađarskoj ambasadi ili konzulatu traže pasoš.

Podnosioci zahteva dobijanjem državljanstva imaju prava kao i svi građani Mađarske, osim onih koja su vezana za prebivalište, poput prava na glasanje na izborima. Oni ujedno postaju državljani EU. Mogu se zaposliti u Mađarskoj, a mladima se otvara mogućnost da konkurišu za stipendije, što do sada nisu mogli.

Ana Slanjinka je rekla da u Mađarskoj ne očekuju da se zbog izmena zakona o državljanstvu poveća broj onih koji će potražiti posao u toj zemlji. "Cilj nije da Mađari dođu u Mađarsku, već da budu Mađari tamo gde žive. To nije podrška migraciji već integraciji svih Mađara", rekla je ona.

Ona je rekla da nije bilo primedbi iz drugih članica EU zbog eventualnog priliva radne snage, navodeći da je zakon o dvojnom državljanstvu u skladu sa evropskim standardima, a da se zabrinutost više odnosi na priliv imigranata zbog vizne liberalizacije.

Prema njenim rečima, za državljanstvo vlada veliko interesovanje u različitim slojevima i starosnim grupama, kao i u različitim opštima u Vojvodini. Većina zainteresovanih odlazi u Suboticu, dok u Beogradu dolaze uglavnom iz južnog Banata, kao i oni kojima je hitno, pošto je u ambasadi manja gužva.

Izvor: EurActiv.rs

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Dol: Davanje prava glasa Mađarima van Mađarske neprihvatljivo
  
• 

  Intervju

  : Mađarska će lobirati da Srbija dobije status kandidata