Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Najavljena zabrana pušenja i u kafanama
|
|
|
|
Objavljeno : 29.12.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Pušači u Srbiji ubuduće neće izgleda moći da puše ni u kafeima i restoranima, a to će se propisati izmenama Zakona o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu. Trend pooštravanja zabrana beleži se u Evropi, gde i dalje ima pušačkih oaza u kafeima i restoranima. Među najliberaljnijima za sada je Austrija, gde se zabrana pušenja u ugostiteljskim obektima priprema za 2018. U EU je od 2012. do 2015. udeo pušača opao sa 28 na 26%, dok u Srbiji stopa iznosi 34,8%, po čemu se može porediti sa zemljama EU u kojima je pušenje najrasprostranjenije – Grčkom i Bugarskom. Prema proceni Brisela, posledice pušenja svake godine prevremeno odnesu 700.000 života u EU, koja broji oko 500 miliona stanovnika.
Prema pisanju Blica, u pripremi je pooštravanje zabrane pušenja, kojom će se propisati da je svaki kutak u kafićima i restoranima nepušački, sa izuzetkom letnjih bašta.
"Pušači neće moći da koriste čak ni posebne prostorije sa ventilacijom koje sada postoje u mnogim kafićima u tržnim centrima", navodi list.
Sadašnjim Zakonom o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu napravljen je ustupak ugostiteljskim objektima, pa je u lokalima većim od 80 kvadratnih metara bila dozvoljena podela prostora na pušački i nepušački deo. U praksi su lokali u kojima je pušenje u potpunosti zabranjeno dosta retki, a događa se i da pušački i nepušački deo ne budu odvojeni čvrstom barijerom.
Predsednica Republičke stručne komisije za prevenciju pušenja Ministarstva zdravlja Srmena Krstev rekla je za Blic da to više neće biti moguće na osnovu izmena Zakona koje bi trebalo da stupe na snagu tokom 2016. godine.
"Predviđena je potpuna zabrana pušenja na svim radnim i javnim mestima... napravili smo male ustupke. Tako će u psihijatrijskim ustanovama, socijalnim objektima i zatvorima pušenje biti dozvoljeno u posebnim prostorijama, s tim da će u njima moći da puše samo pacijenti i zatvorenici, ali ne i zaposleni", kazala je Krstev.
Biće zabranjena i proizvodnja slim cigareta sa ukusom mentola, a biće uvedena i stroža kontrola elektronskih cigareta. U EU je 2014. usvojena direktiva kojom se propisuje ujednačavanje oblika paklica cigareta, prekrivanje velike površine paklice upozorenjima, kao i zabrana slim i aromatizovanih cigareta.
Sužava se obruč i u EU
EU nudi šarolik pejzaž u pogledu zabrane pušenja. Brisel kao primere najstriktnijih mera navodi Irsku, Veliku Britaniju, Grčku, Mađarsku, Bugarsku, Maltu i Španiju.
U Bugarskoj je zabrana pušenja u javnom prostoru gotovo potpuna, sa retkim izuzetkom u izdvojenim prostorima u sistemu javnog prevoza, poput ograđenih prostora na aerodromu, dok u Španiji postoje posebni pušački klubovi u koje maloletnici ne mogu da uđu.
U Velikoj Britaniji je moguće pušiti u označenim hotelskim sobama, specijalizovanim prodavnicama duvana, kao i u pojedinim sobama u ustanovama palijativne nege i bolnica za mentalne bolesti, u zatvorskim ćelijama i u pomorskim naftnim postrojenjima.
Velika Britanija je među zemljama koje planiraju da uvedu zabranu loga na pakovanjima cigareta, koje će od 2016. u EU ionako biti većinski prekrivene slikama i upozorenjima o štetnosti duvana. Velike duvanske kompanije izgubile su prvostepeni postupak Evropskog suda pravde u Luksemburgu gde su tražile poništenje takvog propisa, a nastavljaju sudsku borbu za zadržavanje brendiranja cigareta.
Među naliberalnijim zemljama u EU po pitanju pušenja je Austrija, u kojoj je moguće pušenje u barovima i restoranima manjim od 50 kvadratnih metara, dok je u većim moguća izdvojena prostorija za pušenje. U Austriji je moguće pušiti na radnom mestu u kancelariji gde radi jedna osoba i ne dolaze klijenti. Regionalne vlasti mogu da donesu i striktnije propise.
Pušači će međutim u ovoj slobodi moći da uživaju samo do 2018. jer je vlada nakon žučnih rasprava odlučila da uvede zabranu pušenja u kafeima i restoranima od 2018. godine.
Zabrana pušenja proširuje se na kafee i u Rumuniji, gde je u decembru 2015. usvojena ovakva odluka.
Neke zemlje u EU, poput Francuske i Nemačke, predviđaju mogućnost izdvojenih prostorija za pušenje, u kojima se ne služe hrana i piće. Ovo prema najavama u Srbiji neće biti moguće.
Srbija među rekorderima po pušenju
Stopa pušenja u EU opada, za dva procentna poena između 2012. i 2015. na 26%, a najveći pad zabeležen je kod najmlađih, u starosnom uzrastu između 15 i 24 godine gde je stopa pušenja opala sa 29 na 25%., pokazalo je istraživanje za Evropsku komisiju Eurobarometar.
Neujednačeni su i trendovi – iako je u većini zemalja zabeležen pad, na čelu sa Irskom (-8%) i Austrijom (smanjenje od 7%), u pet članica je zabeležen porast udela pušača. Takav je slučaj Francuske (4%), Slovenije i Portugalije (po 2%) i Kipra i Nemačke (po 1%)
Pušenje je rasprostranjenije na jugu i istoku EU, među muškarcima, kao i među fizičkim radnicima i osobama koje su napustile obrazovanje pre pre 19. gdine života.
Između zemalja članica beleže se velike razlike, od 11% u Švedskoj i 19% u Finskoj, do čak 38% u Grčkoj i 35% u Bugarskoj.
Srbija je pri samom vrhu po stopi pušenja među članicama EU, pokazuju podaci Istraživanja zdravlja staovništva iz 2013. Tako svakodnevno ili povremeno puši 34,7% stanovnika starijih od 15 godina, a 29,2% svakodnevno.
Pušenje je rasprostranjenije među muškarcima (32,6%) nego među ženama (12,3%), a muškarci konzumiraju i veću količinu cigareta – 22,8% popuši svakdnevno najmanje 20 cigareta, što učini 12,3% žena.
Izvor: Beta i S.V.
Ilustracija: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
