Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Pala podrška građana ulasku Srbije u EU
|
|
|
|
Objavljeno : 14.01.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Podrška građana ulasku Srbije u Evropsku uniju opala je na 57%, što je najmanje od 2002. godine, od kada se sprovode takva istraživanja u Srbiji. To je posledica zamora građana obećanjima u vezi sa integracijom, ocenila je direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević. Više od dve trećine građana, međutim, smatra da treba sprovoditi reforme, a kod građana se, takođe, menja shvatanje o prirodi samog procesa integracija, pokazuje istraživanje čije je rezultate u petak (14. januara) predstavila Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije.
Prema istraživanju o stavovima građana o procesu evropske integracije Srbije, sprovedenom u decembru 2010. godine, 57% građana bi se izjasnilo za ulazak Srbije u EU, ako bi sutra bio organizovan referendum, 18% građana izjasnilo bi se protiv, dok je 20% ispitanika reklo da ne bi glasalo na tom referendumu.
"Prvi put od kako radimo istraživanja, podrška građana članstvu Srbije u EU manja je od 60% i iznosi 57%. Druga novost je da je podrška reformama koje zahteva pristupanje Srbije EU viša nego ikad i ona je na nivou od 78%", rekla je direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević na konferenciji za novinare. Kao novinu navela je da dolazi do promene shvatanja procesa integracije kod građana, odnosno da "približavanje Srbije EU sve više postaje unutrašnje-politička stvar i u percepciji građana".
Trenutna stopa podrške građana pridruživanju EU je najmanja od 2002. godine od kada se sprovodi istraživanje. Ulazak Srbije u EU, po istraživanju iz juna 2010. godine, podržavalo je 65% građana. Najveća podrška je zabeležena u decembru 2003. godine kada je za ulazak u EU bilo 72% građana.
Milica Delević je rekla da je pad podrške rezultat "zamora građana" mnogobrojnim obećanjima koja nisu propraćena konkretnim rezultatima. "Dosta dugo se govori u Srbiji o članstvu u EU, dosta je bilo i obećanja i datuma i konkretnih koristi koje će se desiti. Mislim da je ovo, s jedne strane, i rezultat raspoloženja građana uopšte, ali i rezultat toga da dosta dugo govorimo o EU, a da kretanje ka njoj, ali i konkretne stvari koje građani osećaju, nisu povezani", rekla je ona.
Direktorka Kancelarije za evropske integracije istakla je da rezultati istraživanja jesu iznenađujući, ali da nije zabrinuta jer se u anketi više od dve trećine građana izjasnilo da bi reforme trebalo sprovoditi i da nisu uslov za ulazak u EU. Ocenila je da je Srbija i dalje među zemljama u kojima je podrška članstvu u EU velika.
Procenat građana koji smatraju da treba sprovoditi reforme bez obzira da li su one uslov za članstvo u EU povećao se u odnosu na jun sa 63% na 78% u decembru. Da reforme uopšte ne treba sprovoditi smatra 3% građana.
Građani Srbije smatraju da se Srbija kreće ka EU brzinom 2,7 na skali od jedan do sedam, a želeli bi da ona bude 4,1, pokazuje istraživanje koje je sprovedeno od 17. do 23. decembra 2010. godine i kojim je obuhvaćeno 1.030 ispitanika.
Među ispitanicima koji su rekli da bi glasali protiv ulaska u EU, gotovo jedna trećina (28%) kao razlog za to navodi da članstvo u Uniji ne donosi ništa dobro ili da donosi više štete nego koristi. Procenat građana koji su protiv ulaska Uniju zbog uslovljavanja Kosovom i Hagom je znatno manji i iznosi 3%.
Delevićeva je rekla da je došlo do promene stavova građana o tome šta najviše usporava integraciju Srbije u EU, odnosno da je procenat onih koji smatraju da je reč o politici stalnog uslovljavanja i ucena sa 43%, koliko je bilo u junu 2010, u decembru 2010. opao na 24%. Istovremeno procenat onih koji kao razlog za usporavanje integracija navode nesposobnost rukovodstva porastao je sa 13% u junu, na 19% u decembru 2010.
Većina građana (61%), međutim, i dalje smatra da će Unija postavljati nove uslove, dok 32% smatra da su uslovi jasno definisani.
Najviše građana (39%) smatra da je od reformi borba protiv korupcije najznačajnija, a 13% smatra da je to bolja zaštita ljudskih prava. Reformu zdravstvenog sistema i poljoprivrede navelo je kao najvažnije po 10% ispitanika.
Milica Delević je rekla da prema rezultatima istraživanja za građane Srbije EU i dalje oličava bolji život. Čak 71% ispitanika izjavilo je da pravo na rad u EU najbolje opisuje šta znači biti građanin EU, 51% smatra da je to pravo na stalni boravak u zemljama EU, a 43% veruje da je to mogućnost studiranja.
Građani smatraju i da će od ulaska u EU najviše koristi imati krupan biznis (35%) i državna administracija (30%), mali i srednji biznis (23%), industrija (21%), zdravstvo (20%), zatim poljoprivreda (16%), sudstvo (13 odsto) i socijalna zaštita (8%). Da nikakve koristi neće imati nijedna oblast smatra 14% ispitanika.
Istovremeno, 45% građana smatra da će poljoprivreda najviše izgubiti ulaskom u EU, a Milica Delević je rekla da je to "tipičan odgovor" i da su se slično izjašnjavali i poljski poljoprivrednici pre ulaska u EU. Prema istraživanju, građani smatraju da će na gubitku biti i mali i srednji biznis (20%), industrija i socijalna zaštita (po 19%) i državna administracija (15%).
Građani Srbije smatraju da će status kandidata doneti Srbiji bolji život i nova radna mesta (37%), bolji imidž (32%) i pristup evropskim fondovima (26%) dok 27% ispitanika smatra da će to doneti više administrativnih obaveza, veće cene i poreze.
Milica Delević je istakla da se povećala spremnost građana da promene životne navike na 36% u decembru sa 34,7% u junu. Međutim, procenat građana koji su spremi da žive nezadovoljavajućim životnim standardom smanjio se na 19% u decembru sa 21% u junu. Nešto više od trećine građana (39%) je spremno da promeni radne navike, a 31% da se dodatno školuje ili prekvalifikuje.
Građani Srbije više pesimisti u pogledu budućnosti EU
Građani Srbije su više pesimisti nego optimisti u pogledu budućnosti EU. Skoro trećina građana, njih 30%, smatra da će se EU susretati sa sve većim problemima i na kraju raspasti, dok 20% smatra da će prevazići probleme i da je pred njom dobra budućnost. Takođe, 27% građana smatra da će EU verovatno uspeti da prevaziđe sadašnje probleme, ali da će se sve više zatvarati i teže primati nove članice, dok 11% smatra da će prevazići probleme, ali da članstvo neće imati sadašnji značaj za građane.
Građani počinju da pokazuju i više razumevanje za funkcionisanje EU i jedan deo njih (6%) je naveo sadašnju situaciju unutar EU kao mogući razlog za usporavanje ulaska Srbije u EU, rekla je Milica Delević i dodala da je takav odgovor prvi put u istraživanju iz decembra 2010. uveden kao opcija.
Istraživanje je pokazalo i da se u Srbiji gotovo jednak broj građana oseća i ne oseća Evropljanima. Evropljanima se oseća 38% građana, a tako se ne oseća 40%, što je simbolična razlika, ali je istraživanje pokazalo povećanje onih koji se ne osećaju Evropljanima u odnosu na jun kada se tako izjasnilo 34% ispitanika. Većina ispitanika se oseća kao građani Srbije (46%), a zatim kao stanovnici mesta u kome žive (25%).
Na pitanje da li bi Srbija teže prebrodila ekonomsku krizu da je članica EU ili bi sve ostalo isto, 49% građana je reklo da se ništa ne bi promenilo, a 28% da bi Srbija lakše prebrodila krizu. Na to su, prema rečima Milice Delević, verovatno uticala saznanja o neslaganju među samim članicama EU u vezi s krizom.
Građani nedovoljno informisani o procesu integracija
Istraživanje je pokazalo i da građani Srbije nisu dovoljno informisani o procesu integracije. Prema istraživanju, 52% građana je izjavilo da nisu informisani, a 19% da jesu. Da je veoma dobro informisano smatra 2% građana. Na pitanju o statusu Srbije u pregovorima o pristupanju EU, 39% građana je navelo da je Srbiji uručen Upitnik, ali ih 36% navelo da se pregovara o članstvu, a 7% da je Srbija već kandidat.
Velika većina građana (85%) izjavila je da nije informisana o fondovima EU, dok je samo 3% izjavilo da jeste. Niko se nije izjasnio da je veoma dobro informisan o fondovima. Među građanima koji su rekli da su informisani fondovima EU, većina (82%) nije mogla da navede koliko novca Srbija dobija iz tih fondova godišnje, a samo 2% je dalo tačan odgovor oko 200 miliona evra.
Većina građana (63%) smatra da su za nedovoljnu informisanosti odgovorni, pre svega, oni sami jer ne prate dovoljno te informacije, dok 18% ispitanika smatra da su krivi mediji, a 16% Vlada Srbije. Više od polovine ispitanika (56%) je izjavilo da bi želeli da se emisije o EU bave iskustivma običnih ljudi, dok bi 32% želelo da vidi kratke informativne emisije o konkretnim temama u vezi sa EU.
Izvor: EurActiv
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
