 Svet nakita i juvelirstva u Francuskoj doživeo je pravu malu revoluciju: zbog krize i skoka cena zlata podaja nakita nižeg kvaliteta doživela je procvat a devetokaratno zlato je brže ušlo u modu nego što se moglo očekivati. Zli jezici ga zovu "zlatom siromašnih", a neki zlatari odbijaju da ga dodirnu. To međutim nije sprečilo veliki uspeh nakita od devetokaratnog zlata.
Zlato do 18 karata sadrži 75% čistog zlata u leguri sa srebrom ili bakrom koji mu daju čvrstinu, dok devetokaratno sadrži upola manje čistog zlata ili 37,5%. Prednost je, međutim, cena jer se za istu količinu zlata može proizvesti dvosturko više nakita.
U Francuskoj u 2012. prodato tri puta više nakita od devetokaratnog zlata nego 2011, iako je proizvodnja takvog nakita samo četiri godine ranije bila tek u začetku. Prodaja nakita od devetokaratnog zlata se povećala sa 100.000 komada u 2008. na 1,6 miliona u 2011. i na 4.1 milion komada 2012.
Po verdnosti, devetokaratno zlato se sigurno ne može meriti sa 18-okaratnim koje je ipak dominiralo u prodaji zlatnog nakita u 2012. Prošle godine je u Francuskoj prodato zlatnog nakita u vrednosti 1,9 milijardi evra, a četiri petine prodaje ostvareno je u nakitu od 18-okaratnog zlata.
Međutim, brzina kojom devetokaratno zlato osvaja tržište pomogla je mnogima u tom sektoru koji su bili primorani na štednju. Tako je juvelir koji je loše poslovao krajem 2011. jer je imao zalihe nakita od devetokaratnog zlata brzo popravio poslovanje u 2012.
Stručnjaci smatraju da zlatari ne mogu više da zaobilaze tu vrstu proizvoda pošto potrošači često traži jeftiniju robu, dok je cena prioizvoda od 18-okarantog zlata sve viša. U vremenima krize i neizvesnosti, kada je zlato posebno na ceni, cena zlata je porasla za 23% u 2011, a u 2012. za 14%.
"Da bi se klijent opredelio za kvalitetnije zlato, potrebno je mnogo truda. Slede objašnjenja da boja nije ista, da devetokaratno zlato nije tolko trajno, da se lakše lomi", kaže za AFP predsednik Nacionalne federacije časovničara, juvelira, draguljara i zlatara Gi Sibra (Guy Subra).
On je međutim dodao da na kraju ipak odlučuje cena. Cene lančića sa priveskom zavisno od toga da li je od devetokaratnog ili 18-karatnog zlata kreću se od 250 do gotovo 500 evra.
Sibra je istakao da klijenti ipak oklevaju da kupe jeftinije zlato kada je reč o određenim vrstama nakita, poput burmi.
Postavlja se pitanje da li će "zlato siromašnih" moći da nadoknadi pad u prodaji zlantog nakita, koja se prepolovila tokom jedne decenije. U 2002. prodato je 18 miliona komada zlatnog nakita, a u 2012. 9 miliona. Prodaja 18-okarantog nakita je opala za 19% u 2012.
Pojedini stručnjaci smatraju da devetokaratno zlato nikada neće potisnuti 18-okaratno koje dominira u prodaji, a neki osuđuju sve veću popularnost jeftinijeg zlata, poput dizajnera nakita Aleksandra Žanoa (Alexandre Janot).
"Francuska je stvorila međunarodni ugled kada je reč o 18-okarantom zlatu. Mi smo jedina zemlja kojima ima žig iza koga stoji država. To se mora očuvati", rekao je on.
Izvor: AFP
Foto: sxc.hu
 Povezani sadržaj
|
