Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Kriza podstiče ulaganja u zlato i franak
|
|
|
|
|
Objavljeno : 11.08.2011. |
|
|
|
|
|
|
Na evropskim berzama 11. avgusta je smanjena napetost. To, međutim, ne znači da su razvejane strepnje zbog mogućeg usporavanja svetske privrede i problema državnih dugova u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama, pa su i indeksi tokom dana polako iz plusa koji je zabeležen na otvaranju tržišta u Evropi prelazili u minus. U tako nestabilnim situacijama, investitori se sve više okreću ka pouzdanim investicijama, među kojima se, pored zlata, švajcarskog franka i nemačke obveznice, uprkos snižavanju kreditnog rejtinga SAD i dalje nalaze američke obveznice.
Do rasta na otvaranju berzi 11. avgusta u velikoj meri je došlo zahvaljujući oporavku akcija bankarskog sektora, koji je zabeležio velike gubitke u trenutku kada su kružile glasine o tome da je banka Sosijete ženeral (Societe Generale) na ivici propasti. Akcije te banke, koje su 10. avgusta izgubile skoro 15% vrednosti, na evropskim berzama su 11. avgusta na otvaranju bile u porastu od 8,9 do 24,16%. Glasine o propasti Sosijete ženerala pokrenuo je britanski Dejli mejl, koji je naknadno objavio i demanti i izvinjenje za svoje navode.
Porast je, dakle, bio više tehničkog karaktera, a tokom dana indeksi su opet bili u padu.
Kako su ukazali tržišni akteri, u takvoj situaciji i najmanja špekulacija može da dovede do posledica.
Nervozu na tržištu izazivaju i špekulacije o mogućem snižavanju kreditnog rejtinga Francuske, iako je to demantovala francuska vlada, dok su agencije Fič i Mudiz potvrdile uzoran rejting Francuske na najvišem nivou - AAA, a Standard end Purs nije želeo da iznosi "špekulacije".
Svetski lideri, od kojih je deo njih zbog krize prekinuo odmor, nastavljaju sa aktivnostima kojima bi trebalo da uliju poverenje tržištima. Italijanski ministar privrede Djulio Tremonti će, kako se očekuje, predstaviti plan štednje poslanicima koji su zbog toga skratili odmor.
Sa letovanja se vratio i predsednik Francuske Nikola Sarkozi koji će, kako se očekuje, 24. avgusta predstaviti nove mere za smanjenje deficita, dok je sa druge strane Atlantika američki predsednik Barak Obama razgovarao sa prdsednikom centralne banke Benom Bernankeom o problemima američke privrede i riziku od širenja krize evropskog državnog duga.
Stručnjaci, međutim, ukazuju da su za obnavljanje poverenja tržišta potrebne konkretne mere.
U perodima krize, investitori se brinu zbog snižavanja vrednosti svoje imovine, odnosno tržišne vrednosti preduzeća. Tržišna vrednost predstavlja zbir cene svih akcija preduzeća. Za samo dva dana, 5. i 8. avgusta na svetskim tržištima je prema proceni brokerske kuće Orel BGC (Aurel) izgubljeno 2.686 milijardi dolara. Taj pad na berzi nije pravi novčani gubitak, ali može imati indirektne posledice.
"To stvara krizu poverenja koja se može preneti na realnu ekonomiju: nešto se dešava i ja treba da prekinem ulaganja i otpuštam ljude", kazao je Kristijan Parizo (Christian Parisot), glavni ekonomista Orel BGC-a.
Gubitak malih akcionara ne može se proceniti budući da zavisi od toga po kojoj ceni su kupili akcije i po kojoj će ih prodati. Međutim, i tu postoji opasnost - deo američkih domaćinstava ima i penzije koje zavise od kapitalizacije, tako da pad može da dovede do štednje i smanjenja potrošnje, koja je pokretač američke privrede, kazao je Parizo.
Postoji opasnost da mali akcionari prodaju akcije i ulože u nekretnine, što bi s jedne strane dovelo do povećanja cene nekretnina, a sa druge do smanjenja sposobnosti zaduživanja preduzeća, dodao je taj stručnjak.
Kako je naveo, posledice mogu osetiti i investicioni fondovi, budući da pad tržišta može dovesti u pitanje njihove strategije i blokirati im rad.
Zlato i američke obveznice među sigurnim vrednostima
U trenutku krize finansijskih tržišta investitori teže da se ponovo okrenu sigurnim vrednostima za koje krize ne postoji.
Među njima je i dalje američka obveznica, uprkos snižavanja kreditnog rejtinga te zemlje. Obveznice SAD smatraju se veoma sigurnim budući daje reč o tržištu sa velikom količinom novca.
Kao pouzdani dužnik ističe se i Nemačka. Kamata na desetogodišnju obveznicu spustila se ispod nivoa inflacije (2,4%), prvi put nakon ujedinjenja zemlje 1990, što je obradovalo i tu zemlju koja se i sama suočava sa dosta visokim dugom.
Među sigurnim ulaganjima su i dve valute - japanski jen i švajcarski franak.
Japanska valuta se približava najvišem nivou u odnosu na dolar od 1945. godine, što je u nesaglasju sa stanjem privrede te zemlje u ovom trenutku. Jaka valuta negativno se odražava na izvoz Japana, koji je već pogođen snažnim zemljotresom i cunamijem od 11. marta ove godine.
Švajcarska je sa solidnom ekonomijom, stabilnom vladom i slabom zaduženošću ima sve uslove za jaku valutu. Od toga Švajcarska međutim ima samo štete, a većina švajcarskih preduzeća već je u tromsečnim izveštajima o poslovanju ukazala na štetu koju su zbog toga pretrpeli.
Jedna od sigurnih luka za ulaganja uvek je zlato. Cena unce je već na rekordnom nivou oko 1.700 dolara, podstaknuta navalom investitora koji traže sigurnost u dragocenom metalu u trenutku opšte zabrinutosti za svetsku privredu.
Izvor: AFP
Povezani sadržaj
|
|
|