Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EK predstavila reformu energetskih propisa
|
|
|
|
Objavljeno : 01.12.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija je predstavila 30. novembra paket predloga koji treba da ubrzaju prelazak EU na čistu energiju uz uštede energije, u duhu Pariskog sporazuma za borbu protiv klimatskih promena. Komisija želi da izjednači uslove na tržištu za sve tehnologije, a da pritom ne ugrozi klimatske i energetske ciljeve. U obimnom paketu reformi predlaže se da cilj za energetske uštede od 30% u 2030. godini bude obavezujući, kao i da se stvore uslovi da građani proizvode struju za svoje potrebe a višak prodaju.
Evropska komisija želi da što pre uspostavi zakonski okvir koji će omogućiti ispunjavanje cilja za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 40% do 2030.
"Sa novim propisima Evropa izbija u prvi plan kada je reč tranziciji ka čistoj energiji. EU posle Pariskog sporazuma nastavlja da preduzima konkretne akcije koje treba da podstaknu investicije, tako neophodne u Evropi", rekao je evropski komesar za klimatsko delovanje Migel Arijas Kanjete.
Reforma koju predlaže Brisel, zansiva se na dva ključna elementa: u slučaju obnovljivih izvora energije koji su do sada bili u velikoj meri subvencionisani, predlažu se propisi više okrenuti tržištu, i veći napori za uštede energije, uključujući postavljanje obavezujućeg cilja.
Obnovljivi izvori energije gube prioritet u sistemu prenosa
EU je u oktobru 2014. postavila kao cilj da poveća na 27% udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije u odnosu na 1990. Za sada je uspela da premaši stopu od 20% koji je kao cilj postavila za 2020.
Komisija predlaže i da se s obzirom na povećanje udela obnovljivih izvora energije, u trgovini na veliko razviju propisi koji će omogućiti kratkoročnu realizaciju razmene kako bi se osiguralno snabdevanje u slučaju oscilacije u proizvodnji.
Prema predlogu, nova postrojenja za obnovljive izvore energije neće više imati prioritet kada je reč o preuzimanju struje u sistemu prenosa.
Komisija je, međutim, istakla da će prioritet u pristupu mreži i dalje imati već izgrađena postrojenja za obnovljive izvore energije, mala postrojenja i projekti koji koriste invoativne tehnologije.
Druga postrojenja bez obziga na vrstu tehnologije biće izuzeta od toga a obnovljivi treba da budu poslednji koji će izgubiti prioritet.
Energija iz obnovljivih izvora energije je do sada imala prioritet u sistemu prenosa, što znači da su proizvođači struje iz energije vetra i sunca bili sigurni da će prodati struju po garantovanoj ceni i slučaju da je potražnja slaba. To je uticalo na pad cene struje u vekikoprodaji zbog velike ponude struje.
Energetske kompanije u Evropi, poput nemačkog E.ON-a, pozdravile su predloge EU uz ocenu da obnovilji izvori treba da imaju veću odgovornost u održavanju stabilnosti energetskog sistema.
Nevladina organizacija za životnu sredinu Grinpis je kritikovala ove planove navodeći da će loše uticati na obnovljive izvore dok se istovremeno nastavlja sa davanjem subvencija za ugalj. "Ovi nacrti zakona su napravljeni po meri energetskih kompanija koje zagađuju, a ne evropskih građana", rekla je savetnica za energetske politike EU u Grinpisu Tara Konoli.
Ostaje mehanizam podrške konvencionalnim postrojenjima
Jedna od spornih tačaka je princip "mehanizma kapaciteta", odnosno mera koje članice EU preduzimaju kako bi obezbedile da snabdevanje strujom odgovara potražnji u srednjeročnom i dugoročnom periodu. To daje mogućnost da se daju sredstva postrojenjima na fosilna goriva kako bi nastavila rad, iako su neisplativa i zagađuju okolinu.
Više članica odlučilo je da na taj način podrže termoelektrane i centrale na gas kako bi mogle da se iskorite kao zamena u slučaju prekida snabdevanja strujom iz obnovljivih izvora energije. Izvori u EU rekli su da to nije dobro ni za jedinstveno tržište ni za potrošače.
Komisija, međutim, traži od članica da opravdaju korišćenje tog mehanizma i da prethodno utvrde da li postoje kapaciteti na raspolaganju kod njihovih suseda.
Brisel želi da da se na 550 grama ograniči proizvodnja udljen-dioksida (CO2) po kilovat satu (kWh) za nove temroelektrane koje koriste pomoć, dok postojeće neće morati da se tome povinuju pre 2026. godine.
Kristijan Šajble iz Evropskog biroa za životnu sredinu, nevladine organizacije sa sedištem u Briselu, smatra da ta mera neće pogodtii gotovo nijednu evropsku termoelektranu, a slično mišljenje ima i Grinpis koji navodi da će vlasti moći da pomažu bar 95% termocentrala u Evropi bar još jednu deceniju.
Obavezujući cilj za energetsku efikasnost
Evropska komisija predlaže i da cilj za uštede energije od ukupno 30% u 2030. u odnosu na nivo 1990. postane obavezujući. Te uštede bi iznosile 70 milijardi evra jer bi se smanjio uvoz fosilnih goriva.
Evropski parlament je više puta pozivao EU da postavi ambiciozniji cilj u oblasti energetske efikasnosti, odnosno da ga pomeri na 40%. Ideju su podržale i velike kompanije, poput Filipsa, Šnajder elektrika, Simensa i Veolije, koje su članice Evropske alijanse za energetske uštede (EUASE).
U cilju smanjenja potrošnje energije Komisija se usredsreila na energetsku efikasnost u zgradarstvu na koje odlazi 40% energije u Uniji.
Dve trećine zgrada potiče iz vremena pre uvođenja normi za energetsku efikasnost i Komisija želi da se napori usmere na renoviranje zgrada. Sada se u EU godišnje renovira 1% zgrada a renoviranje bi moglo da otvori za mala i srednja preduzeća tržište vredno između 80 i 120 milijardi evra 2030. godine, navela je EK.
Takođe, Komisija predlaže i da se dalje radi na standardima energetski efikasnosti kada je reč o kučnim i drugim aparatima.
Građani kao proizvođači struje
Evropska komisija želi da stvori uslove i da građani proizvode i prodaju energije iz obnovljivih izvora energije. "Potrošači i zajednice će biti ohrabrene da aktivno učestvuju na tržištu struje i da proizvode sopstvenu struju, troše je ili prodaju na tržištu", saopštila je Komisija.
Procenjuje se da je veliki potencijal domaćinstava i zadruga za snabdevanje većeg dela Evrope strujom iz energije sunca i vetra. Nedavna studija je pokazala da bi građani mogli da pokrivaju 19% potražnje za strujom do 2030. a 2050. i 45%.
Međutim, nastojanja Evropske komisije da polako ukine direktnu podršku obnovljivim izvorima energije, podrazumeva da će i najmanji proizvođač morati da se takmiči na otvorenom tržištu.
Šeme podrške su glavni razlog da domaćivsta uopšte ulažu u solarnu energiju, ističu u evropskoj ogranizaciji potrošača BEUC. "Porodica koja ima solarni panel nije trgovac energijom i ne može se nadmetati sa velikim energetskim kompanijama", rekao je portparol BEUC Sebastijan Pant.
Komisija, takođe, planira da ograniči proizvodnju iz obnovljivih izvora energije u slučaju lokalnih zadruga, a Grinpis navodi da će novi kapaciteti biti graničeni na 18 megavata godišnje.
Članice EU će prvi put razgovarati o ovim predlogizma na nivou ministara energetike 5. decembra a Evropski parlament će početi da se njime bavi posle Boižića.
Izvor: AFP, Rojters, EurActiv.com
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
