Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nova pravila EK o elektranama stupila na snagu
|
|
|
|
Objavljeno : 18.08.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nova, stroža pravila Evropske unije za elektrane stupila su na snagu, što znači da najveći zagađivači imaju rok od četiri godine da ispune standarde o manjem zagađivanju. Ekolozi predviđaju da je sledeći logičan korak masovno zatvaranje većine elektrana na ugalj.
Evropska komisija je 17. avgusta objavila odluku u Službenom listu Evropske unije, čime su zvanično počela da se primenjuju nova pravila o kojima su članice bloka postigle dogovor u aprilu.
Novi standardi uključuju strože propise o emisiji azotsuboksida, sumpor-dioksida, žive i sitnih čestica štetne prašine. Te otrovne substance su povezane s brojnim zdravstvenim ekološkim problemima, kao što su astma kod dece, bolesti pluća, respiratorne infekcije i zagađenje vazduha i vode.
Evropski biro za životnu sredinu (EEB) je u prošlogodišnjem izveštaju naveo da bi nova pravila mogla da spreče 20.000 preranih smrti godišnje samo od smanjenja zagađenja od elektrana na ugalj. Pošto se novi propisi odnose ne samo na elektrane na ugalj nego na sva velika postrojenja za sagorevanje u EU, potencijalne koristi za zdravlje i životnu sredinu biće još veće, ocenio je EEB.
Kristijan Šajbl, šef EEB i član radne grupe koja je pomagala izradu nacrta i reviziju standarda, pozdravio je odluku kao korak u pravom smeru, ali je naglasio da su novi standardi samo minimalni uslovi i da nacionalne vlasti moraju da preduzmu dalje akcije.
"Ti novi zahtevi će pomoći da se ubrza energetska tranzicija kada se zatvore elektrane koje su najveći zagađivači. Dok sat otkucava, na nacionalnim vlastima je da odluče koliko žele da smanje zagađenje. Evropska pravila su samo sigurnosna mreža koja određuje minimum koji mora da se uradi", rekao je Šajbl.
Nova pravila zatvaraju elektrane na ugalj
Više od 3.000 velikih postrojenja za sagorevanje moraće da se prilagode novim pravilima u sledeće četiri godine i prema trenutnim procenama veruje se da 82% ukupnih EU kapaciteta na ugalj emituju previše štetnih materija i ne usaglašavuju se sa postojećim normama.
Nastojanja da se ti zagađivači primoraju da poštuju pravila mogla bi da koštaju energetski sektor i do 15,4 milijarde evra. Prema studiji iz juna Evropske klimatske fondacije ova ogromna cena i nesigurna situacija sa ugljem kao energetskim izvorom znači da će zagađivači na to gorivo ostati bez drugih opcija osim zatvaranja elektrana.
Šajbl je obasnio da "neće sve elektrane biti voljne, niti imati sredstva ili čak pristup opremi potrebnoj da se smanji nivo zagađenja. Investicije u elektrane koje su već suštinski na aparatu za održavanje života kako bi ispunile klimatske obaveze jednostavno nemaju smisla".
On je dodao da bi elektranama koje će biti zatvorene "pod strogim uslovima i u zamenu za smanjenu proizvodnju" mogli da se daju kratkotrajni ustupci.
Nacionalnim institucijama će i biti omogućena odstupanja kada troškovi budu u disproporciji sa efektima koristi po okolinu, sve dok se poštuju zaštitne mere.
Analitičar neprofitne organizacije Sendbeg Dave Džons se nada da su "vlade ozbiljno motivisane da se bave zagađenjem što bi značilo i da se ide i dalje od minimalnih zahteva". On je dodao da bi to trebalo uraditi što pre, a ne čekati do 2021.
Nedavna studija je otkrila da je uzrok masivnih troškova zdravstvenih sistema u zemljama G20 rezultat lošeg kvaliteta vazduha. Zaključeno je da se milijarde subvencija za korišćenje fosilnih goriva pretvaraju u hiljade milijardi troškova u zdravstvu.
EK je u februaru upozorila da su zakoni o kvalitetu vazduha ignorisani u više od 130 gradova u 23 od 28 članica bloka. Enriko Brivio, portparol EK, je u aprilu izjavio da je "zagađenost vazduha primarni ekološki uzrok smrti u EU".
Nova pravila, međutim, nisu jednoglasno prihvaćena. Zemlje koje se oslanjaju na ugalj kao Poljska, Bugarska, Nemačka i Češka protive se promenama.
Standardi kvaliteta vazduha su se pokazali kao neprijatelji zemaljama članicama EU u poslednje dve godine i Komisija je protiv 12 država pokrenula zakonsku proceduru zbog nesmanjene količine azotnog dioksida. EK je pokrenula još puno postupaka zbog povrede procedura.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
