Elektromreža Srbije (EMS) planira da u narednih pet godina investira od 50 od 70 miliona evra godišnje u razvoj prenosne mreže, najavilo je to javno preduzeće. Glavni projekti predstavljaju zamena 220 kilovoltnih (kV) sa 400 kilovoltnim dalekovodima na području zapadne Srbije, kazao je novinarima na savetovanju CIGRE Srbija rukovodilac službe za studije u EMS Nešo Mijušković.

Prema njegovim rečima, biće zamenjeni delakovodi koji povezuju trafostanicu "Obrenovac" i reverzibilnu hidroelektranu "Bajina Bašta", od kojih su neki stari i više od 50 godina. "To je izuzetno bitan projekat jer bez revezibilne HE 'Bajina Bašta' ne bi mogao da funkcioniše elektroenergetski sistem Srbije i bili bi prinuđeni da uvozimo struju", naglasio je Mijušković.

Studija izvodljivosti za taj projekat je pri kraju, kazao je on i dodao su za finansiranje zamene dalekovoda u zapadnoj Srbiji zainteresovane Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i nemačka Razvojna banka (KfW), a minimalna vrednost projekta procenjena je na 61 milion evra.

Kako je naveo Mijušković, zamena dalekovoda bi se obavljala u fazama i trebalo bi da bude završena do 2015. godine.

Taj projekat se uklapa i u povezivanje prenosnog sistema Srbije i Rumunije sa 400 kilovoltim dalekovodom, kazao je Mijušković i dodao da je taj dalekovod do Rumunije značajan i zbog planova za gradnju vetrogeneratora na području Vojvodine.

Predstavnik EMS Djorđe Golubović kazao je da je završena studija opravdanosti sa idejnim projektom i studijom uticaja na životnu sredinu, a poznat je i koridor dalekovoda i tačka prelaska na rumunskoj granici.

"Do kraja 2012. godine trebalo bi da budu određena mesta za stubove 80 kilometara dugog dalekovoda, u 2013. godini da se potpiše ugovor o gradnji, koja bi trebalo da traje dve godine", kazao je Golubović. Prema njegovim rečima, vrednost projekta na srpskom delu teritorije procenjena je na 24 miliona evra, a način finansiranja još nije utvrđen.

"Postoji veliko interesovanje jer je reč o isplativom projektu i moguće je da će biti finansiran iz sredstva EMS", kazao je Golubović. On je naglasio da je gradnja navedenih dalekovoda finansijski opravdana jer je period isplativosti od pet do 10 godina.

Moguća je i gradnja dalekovoda koja bi povezao HE "Bajina Bašta" i Termoelektranu "Pljevlja" u Crnoj Gori, u okviru plana za povezivanje jefnitinih izvora struje u Rumuniji i Ukrajini sa skupim tržištem u Italiji, kazali su predstavnici EMS.

Nešo Mijušković je podsetio da Italijani nameravaju da grade podvodni kabal snage 1.000 megavata koji bi povezao Crnu Goru sa jugom Italije, kako bi se snabdevali energijom iz obnovljivih izvora.

Vrednost tog projekta, odnosno gradnje kabla sa dve pretvaračke stanice je oko 700 miliona evra, naglasio je on i dodao da ako se ne napravi veza između elektrana u Bajinoj Bašti i Pljevljima, traznit struje će zaobići Srbiju i ići skupljim putevima.

Tranziti električne energije su veoma profitabilni i prihod se koriti za smanjenje cene struje za potrošače i poboljšanje kvaliteta prenosne mreže, kazao je Mijušković.

Predstavnici EMS su naveli da su porojekti od strateškog značaja za razvoj prenosne mreže i povezivanje centralne Srbije sa Bosnom i Hecegovinom, gradnja dalekovoda od 400 kilovolti do Makedonije i povezivanje Kragujevca i Kraljeva dalekovodom istog napona.

Predsednik Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije (EPS) Aca Marković izjavio je da je za tu kompaniju prioritetni pravac od Obrenovca do Bajine Bašte, gde je elektroenergetski čvor sa najvećom snagom u Srbiji, zbog čega je neophodno postavljanje 400 kilovoltnih dalekovoda.

Marković je naglasio da bi razvoj prenosnih mreža EMS-a trebalo da prati razvoj proizvodnih kapaciteta EPS-a.

Izvor: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Dosije

  : Put ka tržištu električne energije u Srbiji
  
• 

  Vesti

  : Ni novi zakon o energetici nije potpuno u skladu sa EU
  
• 

  Vesti

  : Energetska efikasnost cilj EPS-a
  
• 

  Vesti

  : EPS: Postepeno otvaranje tržišta električne energije