Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Energetska efikasnost cilj EPS-a
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 24.05.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Elektroprivreda Srbije u sklopu približavanja Srbije EU ima obavezu da poveća efikasnost u proizvodnji toplotne energije i struje, kao i prenosa energije. Pregled obaveza i planova, koji će iziskivati oko četiri milijarde evra, sadržan je u Beloj knjizi koju je Elektroprivreda Srbije predstavila 24. marta. Put do efikasnog i ekološkog energetskog sistema u Srbiji će biti dug, budući da je u Srbiji dominantan izvor energije u elektranama niskokalorični lignit, koji se koristi za elektrane ukupne snage 4.000 megavata, a obnovljivi izvori izuzev vodnih resursa se malo koriste.
Kako je kazao generalni direktor EPS-a Dragomir Marković, povećanju efikasnosti elektrana i smanjenju emisija ugljen-dioksida (CO2) u Srbiji najviše će doprineti zatvaranje starih neefikasnih elektrana ukupne snage 1.100 megavata do 2020. godine. To su elektrane Kolubara A1-A5, Morava, gasne elektrane Novi Sad, Zrenjanin i Sremska Mitrovica, kao i blokovi termoelektrane Kostolac A1 i A2 i Termoelektrane Nikola Tesla (TENT) A1 i A2.
Ta snaga će se nadomestiti novim efikasnijim postrojenjima na ugalj. Jedan od projekata je završetak elektrane Kolubara B. Elektroprivreda Srbije je dobila ponudu italijanske kompanije Edison i od 1. juna će verovatno imati partnera za taj projekat, kazao je generalni direktor EPS-a. Prema podacima iz Bele knjige, planirane su dve jedinice kapaciteta po 350 megavata, radovi bi trebalo da počnu 2012. godine i da traju tri do četiri godine.
EPS radi i na povećanju instalisanog kapaciteta hidroelektrana i termoelektrana i do 2020. je planirano povećanje kapaciteta za oko 300 megavata. Od toga, kako se navodi u Beloj knjizi, 6 jedinica hidroelektrane Đerdap za po 22 megavata, 4 jedinice hidroelektrane Bajina Bašta za po 13 megavata, 4 jedinice Zvornika za po 6,35 megavata, Hidroelektrana Međuvršje za 2,37 megavata, Ovčar banja za 1,63. Planirano je i povećanje kapaciteta elektrane TENT B1 i B2 za po 47 megavata, A6 za 40 i A3 i A4 za po 30 megavata, navodi se u Beloj knjizi.
Planirano je, kako je rečeno na predstavljanju Bele knjige, i izgradnja i revitalizacija 34 male hidroelektrane.
Marković je istakao da se planira i izgradnja vetroelektrana i da je moguće da će Elektroprivreda Srbije pokrenuti svoj projekat od jeseni. Kako je rekao za EurAktiv Srbija, EPS je pronašao lokaciju na kojoj ima 1.800 sati korisnog vetra godišnje, moguć je generator snage 30 megavata i EPS traži način da zatvori finansijsku konstrukciju
Background Plan EPS-a je da se uskladi sa ciljevima EU o smanjenju zagađenja ugljen dioksidom i povećanju energetske efikasnosti za 20% i povećanje udela obnovljivih izvora energije na 20%. Procenjuje se da u Srbiji obnovljivi izvori imaju udeo od 7%, ukoliko se ubroje i velike hidoelektrane.
EPS je sa Dunav osiguranjem i opštinom Čajetina nakon predstavljanja Bele knjuige potpisao i sporazum o izgradnji solarne elektrane, prve takve vrste u Srbiji, na Zlatiboru.
Marković je ukazao na značaj uvođenja takozvanih pametnih ili naprednih prenosnih mreža, koje su novost i u Evropi u mnogim zemljama su trenutno u probnoj fazi. On je istakao da se u Srbiji može iskoristiti postojeća infrastruktura od 5.000 kilometara optičkih mreža, što je najbolja tehnologija za te mreže.
U toku je inicijalna faza uvođenja pametne mreže, za šta je Srbija dobila kredit od 80 miliona evra.
U Beloj knjizi se ukazuje i na potrebu uvođenja takozvanih pametnih strujomera, koji pomažu smanjenju gubitaka i troškova i efikasnijoj potrošnji. Prema podacima EPS-a, gubici u distribuciji struje od 2005. do 2009. su povećani sa 13,82% na 15,19%, pri čemu su najveći u Elektrodistribuciji Jugoistok - 18,4%, a najniži u Elektrodistribuciji Centar - 13,49%.
Savetnik premijera Srbije za energetiku Petar Škundrić kazao je da Srbija ima između 3,8 i 4,4 miliona tona ekvivalenata nafte godišnje u izvorima obnovljive energije. Najveći deo toga - između 2,7 i 3,7 miliona tona ekvivalenata nafte čini biomasa, koja se u Srbiji još ozbiljno ne koristi. Prema podacima koje je izneo 16% je solarna energija, 4% geotermalni izvori, a 10% hidropotencijal.
Predstavljanju Bele knjige prisustvovao je i premijer Mirko Cvetković, koji je istakao da vlada podržava investicioni ciklus EPS-a, predviđen tim dokumentom. On je istakao da je EPS veliki investitor i pokretač srpske privrede, budući da ulaže 400 do 500 miliona evra godišnje.
Ministar životne sredine Oliver Dulić kazao je da Srbija ima veliki potencijal za realizaciju projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije, ali da nema dovoljne administrativne kapacitete za njihovu brzu realizaciju. On je kazao da mnogi projekti čekaju na dozvole i da je pitanje koliko je Srbija izgubila investitora zbog toga, ali je naglasio da će se raditi na ubrzavanju i skraćenju administrativnih procedura.
Nakon predstavljanja Bele knjige potpisani su i sporazumi koji predstavljaju početak primene tog plana - potpisivanje ugovora EPS-a i nemačke kompanije RWE Inodži (Innogy) o osnivanju zajedničke kompanije za gradnju hidroelektrana na Velikoj Moravi, kao i sporazuma o saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede o izgradnji 34 hidroelektrane.
Ugovorom EPS-a i RWE Inodži predviđena je izgradnja pet hidroelektana na Velikoj Moravi u koje će biti uloženo 352 miliona evra. Generalni direktor EPS kazao je da će ukupna snaga hidroeletrana biti 150 megavata i da će kompanija Moravske hidroelektrane biti nezavisni proizvođač struje na tržištu. Prema njegovim rečima, većinski udeo u kompaniji Moravske hidroelektrane od 51 odsto imaće nemačka kompanija RVE, a EPS će biti vlasnik 49 odsto kapitala.
Marković je kazao da su EPS i RWE već uradili studiju koja je pokazala opravdanost tog projekta i da će sada nastaviti na izradi dokumentacije i pribavljanju dozvola za početak gradnje hidroelektrana na Moravi.
Taj proces će trajati par godina, a gradnja pet hirdoelektrana bi mogla da počne za godinu i po, naglasio je Marković i izrazio očekivanje da će gradnja biti završena za šest do sedam godina. Generalni direktor EPS je kazao da je pored projekta hidroelektrana na Velikoj Moravi Belom knjigom EPS-a predviđena i gradnja reverzibilne hidroeletrane Ðerdap 3 i projekat elektrana na gornjem delu Drine, koje takođa nameravaju da rade sa kompanijom RWE.
Predstavnik nemačke kompanije RVE Fric Farenhold izrazio je zadovoljstvo zbog sklapanja strateškog parnerstva sa EPS-om koji će omogućiti realizaciju projekata hidroeletrana na Velikoj Moravi.
Izvor: EurActiv.rs
Sledeći koraci
25. maja 2011: Predstavljanje Bele knjige investitorima u Beču
27. maja 2011: Predstavljanje Bele knjige na Evropskom forumu naprednih tehnologija u Briselu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
