Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Cena struje zavisi od političke odluke
|
|
|
|
Objavljeno : 11.01.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
Svetislav Bulatović, potpredsednik grupe EFT
Cene struje u jugoistočnoj Evropi će u narednim godinama rasti na velikoprodajnom tržištu. Kada je reč o cenama za krajnje potrošače, to će zavisiti od političke odluke u tim zemljama, pa je kretanje nemoguće predvideti. Niske cene ometaju ravoj distributivnih sistema i naprednih tehnologija u energetici. Monopoli i neodgovarajući zakoni karakteristika su energetskog tržišta celog regiona jugoistočne Evrope, a Srbija spada u grupu zemalja koja nije ostvarila napredak ka liberalizaciji. Moguće je podići cene, istovremeno vodeći računa o zaštiti građana i privrede. To je složeni mehanizam koji podrazumeva detaljnu analizu i utvrđivanje prioriteta za zaštitu. Za to je odgovorna država. Kriza u Evropi jeste uticala na poslovanje EFT-a, ali će ta kompanija 2011. završiti u plusu.
Razgovarala: Smiljana Vukojičić Obradović
Niska cena struje u Srbiji, na koju vi ukazujete godinama, jedna je od značajnih primedbi EU u Analitičkom izveštaju o Srbiji. Da li smatrate da će približavanje EU podstaći promenu? Da li očekujete promene kada Agencija za energetsku efikasnost preuzme nadležnost za formiranje cena?
U Srbiji su i pre usvajanja novog zakona o energetici postojale pretpostavke za uspostavljanje tržišta električne energije. To se ipak nije dogodilo. U našoj zemlji po tom pitanju ne postoji politički konsezus, kao sto ne postoji ni širi reformski zamah. Energetska politika koju država sprovodi poslednjih deset godina je neodrživa, o čemu svedoči lako vidljiva stagnacija u ovom sektoru. Takva politika će morati da se menja, a u srcu tih promena će biti uspostavljanje funkcionalnog, internog tržišta električne energije. Koliko brzo će se te promene dogoditi sasvim je drugo pitanje. Inače, Agencija za Energetiku (AERS) je i do sada učestvovala u formiranju cene električne energije. Na osnovu njenih, to jest preporuka EPS, Vlada je donosila odluke o formiranju cene. Novim zakonom AERS je postala konačna instanca u formiranju tarifne cene. Iako je AERS deklarativno nezavisna institucija, čini mi se da će cena energije i ubuduće zavisiti od političkog konsezusa u zemlji.
Da li postoji opasnost da se zbog niskih cena prenosna mreža ne razvije dovoljno da zadovolji potrebe i potrošača u Srbiji i prenosa za vezu sa regionalnim tržištem?
Postoji, kao što nam jasno pokazuje poslednjih deset godina. One ne samo da utiču na razvoj izgradnje novih proizvodnih kapaciteta, već utiču i na razvoj distributivne mreže. Da ne govorim da onemogućavaju primenu novih tehnologija, poput "smart-grid” sistema.
Koliko bi cena trebalo da se poveća da bi ulaganja bila isplativa, a regionalno povezivanje moguće?
Racionalna cenovna politika u ovoj fazi tranzicije bi trebalo da podrazumeva balans između zaštite građana i podsticaja industrijie s jedne, i omogućavanja rente koja bi investitorima pružila dovoljno atraktivan povraćaj uloženih sredstava, s druge strane. To je jedan složeni mehanizam. Da bi funkcionisao taj mehanizam mora da ima jasne ciljeve za svaku od svojih komponenti. Jedina odgovorna strana za to je Vlada – ona mora da definiše u kojoj meri štiti građane i subvencioniše industriju na uštrb novih investicija u energetiku.
Da li je moguće dovoljno podići cene da bi se podstakla ulaganja, a istovremeno sprečiti zapadanje velikog broja stanovnika u siromaštvo, kao i finansijske teškoće proizvođača čija finansijska situacija još nije dobra? Kako prevazići taj problem?
Moguće je. Smatram da je sa reformom cenovne politike važno krenuti od komercijalnih potrošača. Pre svega potrebna je precizna slika stanja u kojem se nalazi privreda. Zatim je potrebna šira strategija razvoja naše industrije. Država treba jasno da definiše koje grane predstavljaju naše konkurentne prednosti i kako ona može da uredi sistem da bi pomogla njihov razvoj. Iz toga će proizaći kakva je uloga energetskog sektora u tom procesu. Taj posao takođe zahteva širok politički konsenzus. Tek onda država može da odredi kome je pomoć neophodna u plaćanju realne cene energije, koga će stimulativno dotirati zarad merljivih, održivih benefita koje ta industrija donosi zemlji, koga će nagrađivati zbog postignute energetske efikasnosti i za koje industrije se dotacije ne mogu racionalno opravdati.
Koja je vaša procena kretanja cena u regionu i Srbiji u narednih pet godina?
Možemo reći da je region energetski deficitaran i da će sa ekonomskim rastom postojati pritisak na rast cena električne energije. Ipak, tržište je izloženo velikom broju faktora da bi bilo neodgovorno davati takve procene. Ova godina je najbolji pokazatelj. Eksplozija u nuklearnoj elektrani Fukušima u Japanu je imala veći uticaj na kretanje cene energije od bilo kojeg drugog događaja koji je bio lokalno generisan. Ovde je pri tom bitno razlikovati cene na velikoprodajnom tržištu, i tarifne cene na internom tržištu u Srbiji ili nekoj drugoj zemlji. To su različite kategorije. Na velikoprodajnom tržištu će očigledno doći do rasta cene jer je region energetski deficitaran. Nivo tarifa na internim tržištima je ipak politička kategorija. Tarife će zavisiti od osnovnog političkog opredeljenja tih zemalja i zato je nemoguće predvideti ih.
Da li razmatrate ulaganja u energetsku proizvodnju u Srbiji?
Analiziramo sve potencijalne projekte u regionu, pa tako i u Srbiji. Ipak, trenutno su nam svi resursi angažovani na realizaciji dva projekta koje smo započeli u Bosni i Hercegovini – hidroelektrani Ulog i termoelektrani Stanari.
Kada ste započinjali projekat u Stanarima kazali ste da postoje zakonske prepreke u Srbiji, poput propisa o zakupu zemljišta. Da li se deo toga menja?
U Srbiji je poslednjih godina postojao čitav niz prepreka za realizaciju jednog projekta poput ovog našeg u Stanarima. Zato uostalom još nema velikih privatnih investicija u našu energetiku.
Novim zakonom o energetici stvoreni su okviri koji bi trebalo da otklone te nedostatke. Regulatorni okvir za realizaciju ovakvih investicija međutim podrazumeva usklađivanje više zakona i rada većeg broja institucija. To je zaista veliki posao, jer ostali zakoni koji su relevantni u realizaciji investicija u energetiku su i dalje neusklađeni ili su u direktnoj koliziji sa zakonom o energetici.
Kako ocenjujete novi zakon o energetici? Koja poboljšanja na tržištu će doneti? Koje su njegove manjkavosti?
Novi zakon o energetici predstavlja iskorak u dobrom smeru. Uspeh u njegovoj primeni će ipak zavisiti od kvaliteta podzakonskih akata, koje još čekamo. Ukoliko bude postojala politička volja da se energetika reformiše, ovaj zakon će dati željene rezultate. U suprotnom, postoji mnoštvo mehanizama koji će sprečavati bilo kakav pomak i dalje održati status kvo.
Da li mislite da postoji opasnost od pomeranja rokova u potpunoj liberalizaciji tržišta i uspostavljanju regionalnog tržišta?
Regionalno, prekogranično tržište električne energije već postoji. Ono se razvija iz godine u godinu, likvidno je i transparentno. Na njemu učestvuje više desetina elektroprivreda i trgovaca električnom energijom.
Interno tržište električne energije ne postoji u većini zemalja jugoistočne Evrope. Liberalizacija internih tržišta, koja je zamišljena pristupom regiona EU, i formalizovana u takozvanom Atinskom sporazumu iz 2003. godine, se od zemlje do zemlje razvija različitom dinamikom.
Berza električne energije je samo mehanizam, trgovačka platforma za realizaciju kupoprodajnih transakcija. U regionu jugoistočne Evrope već postoji desetak berzi, one su manje ili više uspešne u zavisnosti od svoje likvidnosti. Regionalna berza kao mehanizam nema nikakvog izgleda za uspeh dok se ne postigne jednakost u liberalizaciji internih tržišta, to jest ekonomske pretpostavke za njeno funkcionisanje. Daleko smo od toga.
Gde je Srbija u pogledu priprema za otvaranje tržišta u poređenju sa drugim zemljama regiona?
Osnovne karakteristike uređenja elektro-energetskog sektora u regionu su dominacija monopola državnih elektroprivreda (koja se omogućava neekonomskim cenama električne energije) i neodgovarajući zakonski i regulatorni okvir koji bi podstakao konkurenciju.
Države regiona tretiraju elektro-energetiku primarno kao snabdevački sektor, koristan za postizanje deflatornih pritisaka i kratkoročnu kupovinu socijalnog mira. U takvom okruženju zemlje regiona bih podelio u dve grupe.
U prvoj grupi su zemlje koje nisu učinile realno nikakav napredak u liberalizaciji svojih tržišta. Srbija, uz Crnu Goru i Hrvatsku, pripada toj grupi.
Drugu grupu zemalja čine one koje su napravile određene korake u liberalizaciji energetskog tržišta i u kojima se dešavaju aktivnosti koje bi mogle dati ozbiljne rezultate. Makedonija je napravila određene iskorake, podstaknuta činjenicom da ima ozbiljan energetski deficit. Rezultat je investicija u termoelektranu-toplanu Skoplje. Bosna i Hercegovina je takođe napravila neke pozitivne korake, prevashodno u domenu omogućavanja investicija. Zato se tamo i realizuju investicije stranih kompanija. U Sloveniji ima značajnih investicija u male hidroelektrane.
Ne postoje generička rešenja koje države regiona mogu da primene u elektro-energetskom sektoru. Svaka zemlja ima svoje specifičnosti, svaka se na svoj način prilagođava realnim okolnostima i usklađuje ih sa svojim realnim potencijalima. Čak i one koje su punopravne članice EU. Daću vam primer. Mađarska se pre par godina našla u situaciji gde je energetki deficit ozbiljno pretio normalnom snabdevanju njene industrije. Iako je potpisnik svih odredbi o slobodnom protoku robe unutar Evropske unije, nije se dvoumila da uvede ad-hoc taksu na izvoz energije od 10 evra po megavat času. Na taj način je sprečila da energija napusti njen sistem i obezbedila je snabdevanje svoje industrije. Taksa je naravno bila krajnje ne-evropska, u direktnoj koliziji sa osnovnim načelima slobodnog tržišta.
Da li je suša, zbog koje je u 2011 bio manjak struje u Srbiji, odražava na vaše poslovanje u regionu?
Naravno. Region jugoistočne Evrope karakteriše izuzetno visok procenat (oko 25%) proizvodnje električne energije iz hidroenergetskih objekata. Srbija, Rumunija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i posebno Albanija imaju veoma visok procenat proizvodnje iz velikih hidroelektrana.
Iako ovakva struktura regionalnog energetskog miksa predstavlja jednu od njegovih najvećih prednosti (fleksibilnost, energija je jeftina, ekološki momenat), regionalni sistem je izložen riziku izuzetno sušnih perioda. Ovi su veoma retki, ali se ipak događaju. Jedna od takvih je 2011. godina. U regionu nismo imali nijednu ozbiljnu kišu preko šest meseci. To je prouzrokovalo veoma tešku hidrološku situaciju. Dunav je bio na istorijskom minimumu, sve akumulacije su dosegle minimum, a i protočne elektrane usled tzv. "malih voda" proizvodile su zanemarljive količine.
Rumunska Hidroelektrika (Hidroelectrica) je pre oko dva meseca zbog loše hidrologije proglasila vanredne okolnosti i obustavila već ugovoren izvoz električne energije. Albanija je zadnjih meseci posebno pogođena, prešla je put od neto izvoznika, do uvoznika energije. Albanija inače proizvodi 95% svoje energije iz hidroenergetskih objekata. Slična je situacija i u Bosni i Hercegovini, gde su akumulacije dosegle apsolutni minimum. Bosna i Hercegovina, koja je uz Rumuniju i Bugarsku vodeći regionalni izvoznik, poslednjih meseci uvozi više nego što izvozi. Srbija i Crna Gora takođe su ozbiljno pogođene.
Ovako loša hidrologija postala je akutan problem u poslednjem kvartalu godine, kada se zbog pada temperature naglo povećava potrošnja električne energije. Problem se na žalost ne da rešiti ni uvozom električne energije iz zapadne Evrope. Svi prenosni kapaciteti u takvim okolnostima su krcati, angažovani su do svojih krajnjih tehničkih mogućnosti. Na dnevnom nivou se pojave minimalne količine prenosnih kapaciteta, a potražnja za njima je toliko velika da oni dosežu izuzetno visoke cene. Problem u potpunosti ne mogu da reše ni trgovci. Energiju koju imaju u lokalu jos odavno su prodali unapred, a zbog pomenutih ograničenja sa prenosnim kapacitetima imaju problem da dovezu novu energiju u region.
Koliko je kriza u Evropi uticala na poslovanje EFT-a?
Značajno. Ipak, EFT će 2011, kao i svaku prethodnu godinu, završiti sa pozitivnim rezultatom.
Iako se ne pojavljujete često u javnosti u kontekstu društvene odgovornosti imate dosta projekata društvene odgovornosti, pogotovo u Stanarima, a nedavno ste izdvojili i 250.000 evra za rekonstrukciju Narodne biblioteke Srbije. Koji su vaši motivi i kako birate projekte?
Ne bih se složio sa vašom konstatacijom. U javnosti nas ovde ima taman koliko treba da nas bude. Ne zaboravite da trgovina u Srbiji predstavlja manje od 3% naseg ukupnog poslovanja. Ipak, izdavajamo značajna sredstva za društveno korisne projekte u Srbiji. Uostalom, i sami ste primetili našu donaciju Narodnoj biblioteci. Ne znam da li ima još kompanija koja su ove godine izdvojile tako značajna sredstva u Srbiji.
Za nas je davanje te vrste dugoročna obaveza, odraz je vrednosnog sistema kojim se vodimo. Mo to ne vidimo kao priliku za dosadan PR kojem niko ne veruje. Motiv je jasan. EFT će postati prva privatna, moderna elektroprivreda na ovim prostorima. To je iz više razloga dobra vest za naše društvo, ne samo zato što će građani imati priliku da biraju od koga da kupe energiju. Da bi se modernizovala elektro-energetika, neophodno je da se modernizuje celo društvo. I obrnuto. naši strateški, poslovni ciljevi, i ciljevi našeg društva u tom su pogledu usko vezani. Zato smatramo da je za kompaniju poput EFT važno da podržava razvoj kulture i obrazovanja. To činimo sada i svakako ćemo nastaviti da činimo i ubuduće.
Foto: EFT
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
