Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU: Promeniti tarifni sistem za struju
|
|
|
|
Objavljeno : 24.10.2011. | Ažurirano : 25.10.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija će morati da uloži dodatne napore da bi se uskladila sa evropskim standardima u oblasti energetike, a među najvećim problemima su nepostojanje pravog tržišta struje i nedovoljna energetska efikasnost, kao i odnos sa Kosovom u okviru Energetske zajednice jugoistočne Evrope, navodi se u Izveštaju Evropske komisije o Srbiji. Potrebno je jačanje Agencije za energetiku Srbije, reforma tarifnog sistema, kao i veće korišćenje obnovljivih izvora energije, a prioritet treba da bude i rešavanje teške finansijske situacije u Srbijagasu.
Kada je reč o odnosima sa Kosovom, navedeno je da Srbija ometa učešće Kosova u regionalnim mehanizmima za planiranje i naplatu tranzita struje u okviru Sporazuma o energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope.
Podseća se da je Sekretarijat Energetske zajednice ovog meseca u Obrazloženom mišljenju procenio da Srbija nije ispunila obaveze Sporazuma o energetskoj zajednici u oblasti pristupa mrežama za prekotraničnu trgovinu strujom. Reč je o naknadi kosovskoj prenosnoj mreži KOSTT koja je nadležna za teritoriju Kosova u skladu sa Rezolucijom 1244.
U domenu odnosa sa Kosovom, navedeno je i da na severu Kosova bez dozvole radi ogranak Elektromreže Srbije (EMS).
U oblasti konkurencije na tržištu, potrebno je da Srbija uspostavi tržište struje u punom smislu te reči.
Novi zakon o energetici je, kako se ističe, u velikoj meri usklađen sa standardima EU. Glavni nedostatak u domenu tržišta struje je to što svi opotrošači koji imaju priključak mogu da se snabdevaju po regulisanim tarifama do kraja 2013. godine. Ističe se i da je tržište struje zvanično otvoreno od februara 2008. godine za sve potrošače osim za domaćinstva, što znači za 47% tržišta, ali da u praksi niko nije promenio snabdevača.
"EPS de fakto ima monopol zbog toga što su cene i dalje regulisane, daleko ispod tržišnih", navodi se u izveštaju u kojem se ističe da će prelazak na tržišni model i uspostavljanje sistema u kojem će tarife i cene odražavati troškove, uz nezavisnost Agencije za energetiku, biti od ključnog značaja za pravo otvaranje tržišta i privlačenje neophodnih investicija.
"Reforma tarifnog sistema ne sme se više odlagati", ističe se u izveštaju.
Background Evropska komisija objavila je 12. oktobra Mišljenje o spremnosti Srbije za status kandidata, u kojem je preporučila zemljama članicama da Srbiji dodele status kandidata, a da se pregovori otvore čim se ostvari vidan napredak u šest tačaka saradnje Beograda i Prištine. Mišljenje je objavljeno u okviru takozvanog Paketa proširenja, koji sadrži izveštaje o napretku zemalja koje teže članstvu u EU, ali i strategiju proširenja u narednom periodu. Prema toj strategiji Komisije, poglavlja 23 - pravosuđe i osnovna prava i 24 - pravda, sloboda i bezbednost posebno su teška za usklađivanje sa standardima EU, pa će dobiti poseban značaj u pregovorima - otvaraće se na početku pregovora, a zatvarati na samom kraju. Budući da pregovori po pravilu traju više od pet godina, to će omogućiti da kandidati za članstvo u što većoj meri primene evropske standarde.
U Srbiji tržište struje u praksi ne postoji, a korišćenje obnovljivih izvora energije je u povoju.
Kada je reč o EPS, navodi se da je potrebno završiti pravno razdvajanje distribucije i snabdevanja.
U oblasti gasa posebno je istaknuto da je potrebno što pre se pozabaviti teškom finansijskom situacijom u Srbijagasu.
Potrebno je povećati obavezne zalihe nafte, navodi se u zaključku izveštaja. Navodi se i da je nivo rezervi nafte za vanredne stuacije trenutno državna tajna, ali da je u pripremi zakon kojim će s tog podatka biti skinuta oznaka tajnosti. Navodi se da Srbija planira da u narednih 10 godina uskladi sa trenutnim zahtevima EU po pitanju zaliha.
Novim zakonom o energetici predviđeno je jačanje uloge Agencije za energetiku, ali će biti potrebno povećati broj zaposlenih u tom telu. "Postoji zabrinutost za nezavisnost Agencije, budući da se članovi saveta imenuju u postupku koji nije konkurentan", navodi se u izveštaju.
Kada je reč o obnovljivim izvorima energije, navodi se da je novi zakon o energetici uglavnom u skladu sa direktivom o obnovljivim izvorima energije EU. Glavni deo će, međutim, biti regulisan podzakonskim aktima, zbog čega će biti potreban trajan nadzor da bi se obezbedila usaglašenost sa pravnom tekovinom EU.
Srbija, kako se ističe, ima veliki potencijal za razvoj obnovljivih izvora energije, ali je on veoma malo iskorišćen - samo hidropotencijal i biomasa se u izvesnoj meri koriste. U 2008. udeo obnovljivih izvora u primarnoj potrošnji bio je 8%. Primenjuju se podsticajne tarife za obnovljive izvore, ali su problem administrativne procedure za odobravanje, dobijanje dozvola, kao i povezanost mreža.
Problem je i to što je energetska efikasnost nedovoljna - Srbija troši 2,7 puta više nenergije po jedinici bruto domaćeg proizvoda od proseka zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Srbija, kako se ističe, još nije usvojila zakon o racionalnoj upotrebi energije.
Kada je reč o nuklearnoj energiji, potrebno je obezbediti stvarnu nezavisnost Aegencije za zaštitu od konizujućeg zračenja, kao i dovoljno zaposlenih i finansiranje, kako bi se omogućio njen nesmetan rad, pre svega na licenciranju.
Srbija još treba da razvije strategiju za upravljanje nuklearnim otpadom i razmontiranje istraživačkog reaktora u Vinči.
Potrebno je i da se počne sa primenom nedavno usvojenog Trećeg energetskog paketa EU.
Napisala: S.V.
Foto: Evropska komisija
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
