Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Struja do 2015. skuplja za 60 odsto
|
|
|
|
Objavljeno : 20.02.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Cena struje u Srbiji do kraja 2014. godine mora da poraste 60%, najavio je generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Marković. Od 2015. godine, kako je naveo, tržište će biti otvoreno u potpunosti i samo će regulisati cenu. Niska cena struje, 20% niža i od najsiromašnijih zemalja EU, ometa ulaganja i podstiče neracionalnu potrošnju, stav je i stručnjaka i direktora EPS-a. Biće potrebno uspostaviti i mere zaštite dela građana koji ne mogu da plate tržišnu cenu. Novi projekat sproveden u Velikoj Britaniji i Bugarskoj pokazao je da se samo dobrim sistemom informisanja o potrošnji mogu ostvariti uštede od oko 8%, kao i da potrošači nisu informisani o tome koji kućni uređaji troše mnogo energije.
U intervjuu agenciji Beta 19. februara generalni direktor EPS-a Marković je rekao da poskupljenje nije predviđeno planom poslovanja u ovoj godini, kao i da povećanje cene od 60% u naredne dve godine može biti odjednom ili postepeno.
Od 2015, kako je naveo, u Srbiji će biti potpuno otvoreno tržište električne energije koje će samo regulisati tu cenu. "EPS je potpuno spreman za otvaranje tržišta i priželjkuje ga već godinama. Najgori način upravljanje cenom i cenovnom politikom jeste administrativni način. To treba da uradi tržište", kazao je Marković.
On je istakao da niska cena električne energije u Srbiji, najniža u Evropi, stimuliše neracionalnu potrošnju i onemogućava investicije EPS-a. "Srbija je sa prosečnom cenom od pet evrocenti za kilovat sat energetski najneefikasnija zemlja u Evropi", kazao je Marković.
Struja u Srbiji za domaćinstva je oko tri puta jeftinija od proseka EU, a sa povećanjem od 60% cena bi bila viša nego u najsiromašnijoj zemlji EU - Bugarskoj i približila bi se sadašnjem nivou cene u Rumuniji. Kako je dodao, zbog toga što nije predviđeno povećanje cene struje u 2012. godini redukovan je i plan ulaganja, tako da EPS u ovoj godini ima na raspolaganju veoma skromna sredstva za investiranje. "Godišnji nivo investicija EPS-a bio je od 400 do 500 miiona evra, a sa sadašnjom cenom struje kompanija je na oko 100 miliona evra investicija u 2012. godini", rekao je generalni direktor srpske elektroenergetske kompanije.
Marković je kazao će na rezultate poslovanja EPS-a u 2012. godini uticati i troškovi povećanog uvoza struje zbog ledenog talasa, ali da bi izveštaj o poslovanju za prošlu godini trebalo da pokaže da je Elektroprivreda Srbije imala profit.
On je precizirao da će tačan iznos dobiti EPS-a za 2011. godinu biti objavljen početkom marta, nakon usvajanja finansijskog izveštaja dodajući da će istovremeno biti objavljeni podaci iz nove procene vrednosti kompanije. Marković je podsetio da je EPS u 2011. godini proizveo rekordnu količinu struje, više od 36 milijardi kilovat sati, i da zahvaljujući tom rezultatu i povećanju efikasnosti očekuje pozitivan rezultat u godišnjem izveštaju.
Background Struja u Srbiji za domaćinstva je oko tri puta jeftinija od proseka EU, a više od 20% je niža nego u najsiromašnijim zemljama EU Bugarskoj i Rumuniji. Promena cene struje, uz razvoj mehanizama za zaštitu najsiromašnijih, potrebna je prema mišljenju Evropske komisije, koja je na to ukazala u prošlogodišnjem mišljenju o Srbiji, ali i po mišljenju energetskih kompanija koje traže otvaranje tržišta. Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat, cena struje u EU za domaćinstva iznosi 17,8 evro centi po kilovat času, a u Srbiji je cena sa porezom na dodatu vrednost oko 6,5 centi. Najviša cena je u Danskoj - 29,1 evro centi, a najniža u Bugarskoj - 8,3. Više od 20 centi po kilovat času plaćaju i građani Nemačke - 2,53, Belgije - 21,4, kao i Švedske, Kipra i Italije. Kada je reč o okolnim zemljama, u Hrvatskoj je cena među jeftinijma u EU - 11,4, dok je u Bosni neznatno niža nego u Srbiji - 7,5 evro centi po kilovat času. Za Makedoniju podaci nisu izneti, ali je prema ranijim podacima cena niža i iznosi oko 6 evro centi. Razlika između Srbije i evropskog proseka u pogledu cena za industriju nešto je manja, ali i dalje drastična. Cene u Srbiji prema zvaničnim podacima iznosi 5,7 evro centi po kilovat času, a u EU 10,1. Struja u ovoj kategoriji najskuplja je na Malti - 18 evro centi, a najjeftinija opet u Bugarskoj - 6,5 evro centi. U Srbiji postoji popust za redovne platiše, kao i za najsiromašnije.
Novi zakon o energetici predviđa korake i rokove za liberalizaciju, a nadležnost za utvrđivanje cena prenosi na Agenciju za energetiku Srbije. Veliki broj preduzeća i sada ima mogućnost da bira dobavljača struje, ali to ne radi jer je cena EPS-a znatno niža.
Prema njegovim rečima, dugovanja za struju se u poslednjih par godina kreću od 700 do 900 miliona evra, po pola privreda i građani. "EPS utužuje dužnike i na sudu pokušava da naplati dugovanja, i to je jedina mera koja može da da rezultate, ali sada to mora da se radi ubrzano jer novi Zakon o zaštiti potrošača predviđa kraće rokove za zastarevanje dugova", kazao je Marković.
Generalni direktor EPS-a je kazao i da se prema kompanijskim procenama godišnje ukrade se oko 4% struje, dok su tehnički gubici oko 11%, tako da ukupni gubici u sistemu dostižu oko 15%.
Tehnički gubici sistema kakav je EPS trebalo bi da budu oko osam odsto, kazao je Marković i dodao da je jedna od mera koja je preduzeta pokretanje projekta zamene brojila.
Uvođenjem sistema daljinskog upravljanja očekuje se smanjenje krađe struje i gubitaka u sistemu, naveo je Marković, dodajući da je reč o dugoročnom projektu vrednom oko 700 miliona evra.
Štednjom do debljeg novčanika
U EU se dosta pažnje poklanja štednji energije, kako zbog rastuće cene energije, tako i zbog zaštite životne sredine. S tim ciljem sproveden je i pilot projekat uvođenja digitalnog sistema sa upravljanje energijom u domaćinstva DEHEMS, koji je EU finansirala sa 2,9 miliona evra.
Taj sistem omogućava korisnicma da pristupe podacima o potrošnji preko ekrana ili raznovrsnih elektronskih uređaja, poput kompjutera i telefona sa naprednim funkcijama. Oni takođe imaju i podatke o tome kolika je njihova potrošnja u poređenju sa drugim domaćinstvima sličnog tipa po broju soba u stanu, broju članova domaćinstva i tipu nekretnine. Poređenje omogućava prenos podataka preko interneta centralnom serveru.
Na osnovu iskustva u Velikoj Britaniji i Bugarskoj, te informacije dovode do smanjenja potrošnje za 8%.
"Ljudi prave bolji izbor kada imaju dobre informacije. Projekat DEHEMS pokazao je da se jednostavnim tehnološkim rešenjima može mnogo učiniti za smanjenje energetske potrošnje u Evropi", rekla je potpredsednica Evropske komisije Neli Krus (Neelie Kroes) 17. februara.
Projekat je završen u julu prošle godine, a do sada su već razvijeni i kompercijalni proizvodi koji nude slične usluge. To su Enerdžihajv (www.energyhive.co.uk) koji omogućava članovima da u realnom vremenu prate potrošnju energije preko interneta i Grinika (www.greenica.net), koja ima rešenja za domaćinstva, škole i mala preduzeća. Novi projekti su u planu.
U okviru projekta obavljeni su i razgovori sa 1.000 ljudi u Bugarskoj i Velikoj Britaniji, koji su pokazali da je samo 17% ispitanika znalo koji uređaj troši najviše struje - mašina za veš. To je dodatni pokazatelj da su potrošačima potrebne informacije da bi na pravi način organizovali energetsku potrošnju.
Prema podacima konsultantske firme Karbonfutprint (Carbonfootprint), upotreba štedljive sijalice može da smanji potrošnju struje za osvetljenje za najmanje pet puta, a uključivanje mašine za sudove na 55 stepeni celzijusa umesto na 65 smanjuje potrošnju za oko 30% na 1,07 kilovat čas po korišćenju.
Navodi se takođe da se korišćenjem sušača za veš na struju za blizu pet kilograma veša potroši 2,5 kilovatčasova, što je znatno više nego za pranje veša. Za jedno pranje, mašina A rejtinga troši 0,63 kilovat časa za dva kilpgrama veša na temperaturi od 40 stepeni.
Izvor: Beta i EurActiv.rs
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
