Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU pred zatvaranjem nerentabilnih rudnika uglja
|
|
|
|
Objavljeno : 06.07.2012. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Od zemalja EU, Španija, Rumunija i Nemačka najviše su pogođene odlukom donetom na nivou EU o zatvaranju rudnika uglja koji posluju sa gubicima. Ti rudnici moraju biti zatvoreni do 2018. godine, a do tada članice moraju da postepeno smanjuju i na kraju ukinu subvencije industriji uglja. Članicama je ipak dat višegodišnji rok kako bi se ublažili socijalni potresi, pošto će zatvaranje nerentabilnih rudnika doneti otpuštanja. U industriji uglja u EU je direktno ili indirektno zaposleno oko 100.000 ljudi. Zbog krize i smanjenja subvencija samo u Španiji je, kako upozoravaju sindikati, u rudarskom sektoru ugroženo između 25.000 i 30.000 radnih mesta.
Ministri industrije EU su u decembru 2010. odlučili da evropska industrija uglja može da, pod određenim uslovima, prima državnu pomoć do 2018, kada će članice morati da zatvore nerentabilne rudnike. Prema odluci, članice će postepeno ukidati subvencije kako bi se olakšalo zavtaranje nekokurentnih rudnika uglja do decembra 2018.
Određena državna pomoć će biti dozvoljena do 2027. godine, ali samo za "posebne" troškove koji se ne odnose na proizvodnju već na socijalne programe i obnavljanje lokacije.
Evropska komisija je prvobitno predlagala da se ti rudnici zatvore 2014. ali je taj rok produžila na insistiranje Nemačke i Španije koje su želele da proces bude "socijalno odgovoran", odnosno da im se ostavi prostor da ublaže socijalne posledice zatvaranja.
Komisija je pocenila da eksploatacija uglja u rudnicima nije više isplativa i da je bolje usmeriti državnu pomoć u obnovljive izvore energije.
Prema podacima Evropske komisije, u sektoru proizvodnje uglja je direktno ili indirektno zaposleno oko 100.000 ljudi u Evropi.
Background U Evropskoj uniji je, prema podacima Eurostata, u 2010. proizvedeno 163 miliona tona uglja i lignita, a 2003. godine 207 miliona tona.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je u 2010. proizvedeno gotovo 38 miliona tona uglja, uglavnom lignita. Srbija se u velikoj meri oslanja na ugalj u proizvodnji električne energije. Glavni rudarski baseni su Kolubara i Kostolac, u čijim površinskim kopovima se proizvodi lignit. Lignit iz tih basena se koristi za proizvodnju struje u termoelektranama. Lignit ima toplotnu vrednost u proseku 7500 kilodžula po kilogramu (kJ/kg).
U Španiji, koja mora da smanji budžetski deficit, konzervativna vlada je planirala da za 63% smanji pomoć rudarskim basenima sa 301 miliona evra u 2011. na 111 miliona ove godine. Sindikati upozoravaju da bi to moglo da zada konačni udarac tom sektoru koji već slabi, i navode da je između 25.000 i 30.000 radnih mesta ugroženo.
Rumunija je usvojila plan, uz saglasnost Evropske unije i Međunarodnog monternog fonda, koji predviđa zatvaranje tri rudnika do 2018. godine, dok će četiri rudnika nastaivti da rade. Deo rudara treba da ode u prevremenu penziju, dok će drugi biti raspoređeni u druge rudnika koji će nastaviti da rade, ili će dobiti pomoć za prekvalifikaciju.
Tako će rudnik u Petrili, u podnožju Karpata, biti zatvoren 2015. nakon 153 godine rada. Od 4.000 rudara zaposlenih 1988. ostalo ih je 688, a mesto je suočeno sa nemaštinom i nezaposlenošću.
Prema prognozama Međunarodne agencije za energetiku iz decembra, potrošnja uglja u svetu bi trebalo da nastavi da snažno raste do 2016. i to za oko 18%, zbog potrošnje u Kini i Indiji. Međutim, ona se neće povećavati u većoj meri u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), pre svega u Evropi i SAD.
U 27 članicama EU proizvodnja uglja je značajno opala u proteklih 20 godina. U 2010. ona je činila samo trećinu nivoa proizvodnje u 1990, pokazuju podaci evropske statističke službe Eurostat.
EU ipak nastavlja da uvozi ugalj, pre svega iz Rusije i Kolumbije, kako bi zadovoljila potražnju.
Izvor: AFP
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
