Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Nove fid-in tarife do kraja godine
|
|
|
Objavljeno : 03.10.2012. |
|
|
|
|
|
|
Novi pravilnik o tarifama za povlašćeni otkup struje iz obnovljivih izvora energije biće pripremljen do kraja godine, najavio je 3. oktobra pomoćnik ministra enegetike Srbije Dejan Trifunović. Sadašnja uredba o fid-in tarifama ističe ove godine a, prema najavama Trifunovića, prilikom utvrđivanja novih garantovanih cena u obzir će se uzeti trendovi u svetu gde je sada težište na podsticanju korišćenja geotermalnih izvora. U pripremi je i nova strategija energetike Srbije do 2030. godine koja će za javnu raspravu biti spremna do 20. novembra.
Na skupu o investicionom razvoju energetskog sektora Trifunović je naveo da se još analizira kako će biti promenjene fid-in tarife za struju proizvedenu iz obnovljivih izvora energije. On je dodao da će se u obzir uzeti i trendovi u svetu gde se smanjuju cene za struju iz energije sunca i vetra, a podstiče razvoj korišćenja geotermalnih izvora.
Prema rečima Trifunovića, za velike investicije u obnovljive izvore energije nisu potrebne subvecnionisane cene, pošto će se ta struja uglavnom izvoziti.
Pomoćnik ministra enegetike je kazao i da će do 20. novembra za javnu raspravu biti spremna nova strategija energetike Srbije do 2030. godine.
Predsednik američke kompanije Kontinental vind partners Mark Krendal kazao je da Srbija neće moći da izvozi struju dobijenu iz obnovljivih izvora u EU dok ne ispuni ciljeve o povećanju udela energije iz obnovljivih izvora po evropskoj strategiji do 2020.
Background Uredba kojom se uvode garantovane otkupne cene za struju proizvedenu iz obnovljivih izvora energijesa garantovanim periodom otkupa od 12 godina doneta je krajem 2009 i ističe 2012.
Prema toj uredbi, najveća garantovana cena je za struju dobijenu u solarnim elektranama i iznosi 23 evrocenta po kilovat-satu. Za struju proizvedenu u malim hidroelektranam garantovana cena po kilovat-satu je od 7,8 do 9,7 evrocenti, od 11,4 do 13,6 evrocenti za struju iz biomase, za struju iz biogasa garantovana cena je od 12 do 16 evrocenti, a za struju iz vetroelektrana cena je 9,5 evrocenti.
Za struju dobijenu korišćenjem kanalizacionog i deponijskog gasa cena je 6,7 evrocenti po kilovat-satu, struja iz geotermalne energije otkupljivaće se po 7,5 evrocenti, iz elektrane sa kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije od 7,6 do 10,4 evrocenta, a iz elektrane koje koriste otpad od 8,5 do 9,2 evrocenta.
Sadašnja Strategija razvoja energetike usvojena je 2005. i odnosi se na period do 2015. godine.
Struja u Srbiji za domaćinstva je oko tri puta jeftinija od proseka EU, a više od 20% je niža nego u najsiromašnijim zemljama EU Bugarskoj i Rumuniji.
To nije moguće bez korišćenja potencijala energije vetra, kazao je Krendal i podstetio da kompanija Kontinetnal vind partners planira da u septembru 2013. počne investiciju od 300 miliona evra u vetropark kod Kovina.
Krendal je kazao i da u Srbiji najviše vetra ima tokom zime kada je najveća potreba za uvozom struje i da bi se izgradnjom vetroparkova izbegao uvoz.
Na skupu u ogranizaciji Danas konferens centra ocenjeno je da niska cena struje otežava pokretanje ciklusa investicija u energetici u Srbiji.
Sekretar Udruženja Privredne komore Srbije za enegetiku Slobodan Petrović kazao je će prema dosadašnjim najavama cena struje u Srbiji do kraja ove godine ostati ista, a da se promene mogu očekivati od 2013.
Prema rečima Petrovića, Agencija za energetiku (AERS) će od sledeće godine postepeno raditi ne tome da se do sredine decenije (odnosno 2015. godine) dostigne tržišna cene struje u Srbiji.
Pomoćnik ministra energetike Trifunović podsetio je da je Agencija za energetiku od 1. oktobra 2012. nadležna za određivanje cene električne energije u Srbiji. Trifunović je kazao i da socijalna politika ne može da se vodi cenom struje.
On je dodao da više od 20 godina nema investicija u nove energetske objekte u Srbiji i kao neke od razloga za to naveo jeftinu elektičnu energiju, ekonomsku krizu i to što nije dovoljno pažnje posvećeno obnovljivim izvorima enegije.
Generalni direktor Energoprojekta Valdimir Milovanović ocenio je da pokretanje investicionog ciklusa u energetici u većem obimu, koje je i uslov održivog industrijskog razvoja, može da obezbedi zamajac za izlazak Srbije iz krize.
Izvor: Beta
Foto: sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|