Energetska zajednica Jugoistočne Evrope potpisala je 18. oktobra Energetsku strategiju koja je naišla na otpor u Evropi gde iz Evropskog parlementa i više nevladinih organizacija ukazuju da su prilikom izrade dokumenta "preskočeni" civilno društvo i ekološki propisi. Strategija navodi da članice Zajednice do kraja decenije treba da ulože 44,6 milijardi evra u energetiku kako bi diversifikovale resurse i zamenile zastarelu opremu, sve u cilju da se poveća ponuda i zadovolji rastuća tražnja. Kako bi se uklonile brojne barijere, Energetska zajednica predlaže uspostavljanje zajedničke službe za aukcije, razvoj konkurentnog tržišnog okruženja, razvoj gasne infrastrukture, kao i rad na energetskim projektima od interesa za Zajednicu.

Usvojen je okvir energetske strategije i svi komentari da strategija bude bolja su dobro došli, što je jedan i od zaključaka sastanka", kazala je agenciji Beta srpska ministarka energetike Zorana Mihajlović nakon završetka Ministarske konferencije u Budvi.

Mihajlovićeva je dodala da su na skupu usvojene i odluke oko primene direktiva o statistici u energetici, rezervama nafte i naftnih derivata i povećanju udela obnovljivih izvora energije.

Na osnovu toga Srbija će imati obavezu da poveća udeo energije iz obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji sa 21,2 na 27%  do 2020. godine.

"Ono što je za Srbiju važno je da će 2013. predsedavati Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope tako je na današnjem zasedanju delegirala teme o kojima će se razgovarati naredne godine", kazala je srpska ministarka energetike.

To su, dodala je, energetska bezbednost, izrada socijalne strategije jer je veoma važno da se pozabavimo energetskim pravima svakog potrošača i primena energetske strategije.

Mihajlovićeva je kazala i da je imala i bilateralne sastanke sa resornim ministrima Crne Gore i Bosne i Hercegovine i da je dogovoreno intenziviranje odnosa jer je dobra energetska saradnja između država veoma značajna.

"Dogovoreno je da ćemo se što pre ponovo videti i dogovarati o tome kako je moguće da budemo energetski stabilniji u celom regionu", kazala je ona i naglasila je za za energetsku stabilnost mnogo bolje kada su države povezane.

"Cilj je da ceo region bude energetski siguran i zajedno sa susedima možemo da budemo bezbedniji ne samo za region, nego za čitavu Evropu", naglasila je Mihajlovićeva.

Protest nevladinih organizacija

Grupa regionalnih NVO pozvala je crnogorskog ministra ekonomije Vladimira Kavarića  koji predsedava Ministarskim savetom Energetske zajednice Jugoistočne Evrope da na sednici 18. oktobra  odloži usvajanje nacrta regionalne energetske strategije, prenele su Vjesti.

Odlaganje usvajanja tražili su i predstavnici četiri najveće parlamentarne grupe u Evropskom parlamentu od evropskog komesara za energetiku Gintera Etingera, nezadovoljni jer strategija koju je pripremila Energetska zajednica nije prošla javnu raspravu.

Organizacije SEE Change Net, CEE bankwatch Network i SEENET smatraju da se taj dokument ne sme usvojiti zbog nedovoljne transparentnosti i nedostatka kvalitetne javne rasprave, ali i zbog štetnosti za zemlje regiona.

U pismu članova Evropskog parlamenta komesarima EK tvrdi se da u nacrtu strategije nijednom nije pomenuto pitanje korupcije i transparentnosti procesa kao problema kada su veliki projekti u pitanju, kao ni tenderi i pravila za dodelu koncesija, “iako su se zemlje Balkana suočavale sa tim izazovima u sektoru energetike”.

Strategija, kako su ocenilii, nije dovoljno uzela u obzir ni emisiju štetnih gasova, dok je i energetska efikasnost zavredila malu pažnju autora, navode Vijesti.

Šta piše u strategiji?

U Strategiji se navodi da članice Zajednice do kraja decenije treba da ulože 44,6 milijardi evra u energetiku kako bi diversifikovale resurse i zamenile zastarelu opremu i zatim povećanom ponudom odgovorile na rastuću tražnju. Međutim, scenario razvoja energetike u regionu baziran na tekućim trendovima ukazuje da će se energetski sistem u narednom periodu razvijati sporo i neadekvatno, kao i prethodnih nekoliko godina.

Ako se te prognoze trenda ostvare, investicije će manjim delom ići u nove kapacitete a većim u produžavanje radnog veka velikih delova sistema. U tom slučaju, 2020. godine region neće moći da zadovolji tražnju struje i nedostajaće mu 15,1 tera-vat časova (TWh), što znači smanjenje potrošnje ili dodatni uvoz.

Taj manjak zadržaće se i dalje, do 2025. i 2030. godine. Pored toga, nedovoljna ponuda imala bi i ekonomske efekte ako bi nezadovoljenje tražnje struje limitiralo privredni rast ili stvorilo percepciju problema u snabdevanju energijom. Takođe bi neizvesnost oko adekvatne ponude struje negativno delovala na investitore.

U nacionalnim strategijama i investicionim planovima članice Zajednice su u cilju zadovoljenja domaće tražnje i izvoza van regiona predvidele veoma ambiciozne planove izgradnje novih energetskih postrojenja do 2020. i dalje do 2030. godine.

Samo između tekuće i 2020. godine instalisani kapaciteti za proizvodnju struje na Zapadnom Balkanu i u Moldaviji porašće, prema procenama, za 13,23 giga vati, što predstavlja rast od 64% u poređenju sa kapacitetima iz 2009. godine. Tom povećanju kapaciteta Srbija će doprineti sa 25% a sve ostale zemlje tog dela Zajednice, osim Moldavije, sa po oko 10%.

Gledano prema energetskom resursu, u dodatnim kapacitetima regiona isključujući Ukrajinu dominiraće lignit sa 45% ukupnih kapaciteta a slede hidroenergija sa 39%, prirodni gas sa 9% i drugi obnovljivi izvori sa 7%.

Brojne barijere na tržištu

U Energetskoj strategiji Zajednice pobrojane su i barijere koje mogu da učine ulaganja u energetiku rizičnijim, skupljim, manje atraktivnim za investitore.

Ključna barijera posledica je regulisanih i/ili cena koje ne pokrivaju troškove. U najvećem broju slučajeva u regionu regulisane cene koje plaćaju krajnji potrošači ne odražavaju pravu cenu isporuke struje koja uključuje troškove proizvodenje, cenu uvoza, neophodne investicije, nenaplaćene dugove itd.

Među barijerama su i asimetrična distribucije troškova i koristi, nedostatak novih finansijskih instrumenata, osim donacija, kao i duge i neefikasne procedure izdavanja dozvola uz protivljenje infrastrukturnim energetskim projektima u javnosti.

Ni regulativa, iako se beleži neki napredak, nije u punoj meri u skladu sa specifičnim potrebama, posebno kada se radi o otvaranju velikoprodajnog tržišta, transparentnosti i pristupu trećih strana mreži. Prepreka otvaranju tržišta je i činjenica da sistem isporuke i distribucije nisu razdvojeni.

Među barijerama su i razlike u alokacijama prekograničnih kapaciteta, razlike u metodologiji cena i manjak transparentnosti i likvidnosti u većini zemalja u regionu.

Kada je reč o obnovljim izvorima energije, poput Sunca, vetra, biomase, nije osigurana dugoročna predvidivost fid-in (feed-in) tarifa, što je od ključnog značaja za nove energetske projekte sa obnovljim izvorima. Prepreka je i dostupnost odnosno nedostupnost mrežnih kapaciteta za prihvat energije iz obnovljivih izvora, što se često koristi kao izgovor za ograničavanje razvoja obnovljive energije.

Energetska zajednica u cilju uklanjanja nabrojanih barijera predlaže uspostavljanje zajedničke službe za aukcije, razvoj konkurentnog tržišnog okruženja, razvoj gasne infrastrukture, kao i rad na energetskim projektima od interesa za Zajednicu.

U dokumentu se navodi i da će ključne regionalne teme za Energetsku zajednicu za ubuduće biti gasifikacija Zapadnog Balkana i Moldavije, dalja liberzalicija cena, unapređenje prekograničnih konekcija, aktivno učešće u regionalnim inicijativama, pravovremena i koordinisana realizaciju ciljeva Zajednice i preduzimanje mera na regionalnom nivou koje će dodatno doprineti važnim projektima.

Predviđeno je i da se kod izmena postojećih ili donošenja novih razvojnih energetskih strategija vodi računa o usklađenosti sa regionalnom Strategijom.

Izvor: Euractiv.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  : Konferencija o putevima energije u regionu
  
• 

  Vesti

  : Kosovska vlada prodala elektromrežu
  
• 

  Vesti

  : Evropa unapređuje energetski sektor
  
• 

  Vesti

  : Iz vetra struja za 57 miliona domaćinstava u EU
  
• 

  Vesti

  : Hoteli do uštede energije preko veb aplikacije