Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Stiže gas iz Azerbejdžana, za Južni tok radna grupa
|
|
|
|
Objavljeno : 17.01.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija pozdravila je dugo čekanu konačnu odluku o investiranju u vađenje gasa iz polja Šah Deniz II u Azerbejdžanu kojom je potvrđeno da će Evropa od kraja 2019. dobijati 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje. U platforme i podvodne izvore biće uloženo oko 18 milijardi evra dok će ukupne investicije, računajući izgradnju novih i obnovu postojećih gasovoda, dostići 30 milijardi. Gas iz Azerbejdžana do Evrope će ići Transjadranskim gasovodom (TAP). Istovremeno su u Moskvi evropski komesar i ruski ministar za energetiku razgovarali o projektu gasovoda Južni tok koji, smatraju u Evropskoj komisiji, nije u skladu sa evropskim propisima. Dogovoreno je da se osnuje radna grupa koja će razmotriti pravna i tehnička pitanja vezana za Južni tok.
Kada je reč o azerbejdžanskom gasu, sve dosadašnje odluke, uključujući o izboru gasovoda TAP da dopremi gas iz Azerbejdžana do Evrope, bile su uslovne, odnosno zavisile su od konačne odluke o investiranju koju je doneo konzorcijum Šah Deniz II.
"Odlukom konzorcijuma Šah Deniz II strateški su otvorena vrata za veću evropsku energetsku sigurnost. Donet na bazi Zajedničke deklaracije I potpisane sa predsednikom Alijevim (Ilham), taj važan korak će Evropskoj uniji obezbediti direktan pristup gasu iz kaspijskog basena", istakao je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Predsednik Komisije rekao je i da je to prekretnica u diversifikaciji ponude energenata u EU "u korist evropskih potrošača i biznisa".
"Ta odluka o otvaranju južnog gasnog koridora predstavlja pravi proboj. Daljim širenjem koridor će dobiti potencijal da zadovolji do 20% potreba EU za gasom na dugi rok", istakao je evropski komesar za energetiku Ginter Etinger (Günther Oettinger).
Na ceremoniji potpisivanja u Bakuu 17. januara bili su i azerbejdžanski predsednik, Etinger i drugi visoki zvaničnici.
Kako je navedeno, u platforme i podvodne izvore za vađenje 16 milijardi kubnih metara gasa sa dubine od 500 metara u Kaspijskom jezeru biće uloženo više od 18 milijardi evra. Ranije je najavljeno da će se počev od kraja 2019. odatle isporučivati šest milijardi kubnih metara gasa Turskoj i 10 milijardi Evropi.
U junu 2013. godine konzorcijum Šah Deniz II, koji ima dozvolu za vađenje gasa sa tog polja, izabrao je Transjadranski gasovod da dovede gas od turske granice preko Grčke i Albanije do Italije.
Inače, jedan od vodećih akcionara konzorcijuma Šah Deniz II je BP.
Prodajni ugovori za 10 milijardi kubnih metara gasa za Evropu potpisani su u septembru 2013. Gas će u Italiji, Grčkoj i Bugarskoj kupovati devet kompanija. Odluka o izgradnji TAP takođe je doneta 2013. godine.
Ranije je odlučeno i da će se gas isporučivati rekonstruisanim Južnokavkaskim gasovodom preko Gruzije i kroz kompletno nov gasovod TANAP dug 2.000 kilometara preko Turske do zapadnih granica. Inače azerbejdžanski SOCAR je vodeći akcionar gasovoda TANAP.
Investicioni troškovi izgradnje i rekonstrukcije svih gasovoda i razvoja polja gasa biće oko 30 milijardi evra.
Moskva i Brisel o Južnom toku još bez rešenja
Istog dana Rusija i Evropska unija dogovorile su se u Moskvi o osnivanju radne grupe koja će "razmotriti sve pravna i tehnička pitanja" vezana za gasovod Južni tok, saopštilo je rusko ministarstvo za energetiku.
U kratkom saopštenju sa sastanka evropskog komesara za energetiku i ruskog ministra za energetiku Aleksandra Novaka navodi se i da su strane potpisale zajednički izveštaj o saradnji u 2013. godini, ocenjujući da je postugnut uspeh u razvoju saradnje.
Agencija Prajm navodi, pozivajući se na izvor koji je učestvovao u pregovorima, da Moskva i Brisel nisu uspeli da nađu kompromisno rešenje za međunarodni gasovod Južni tok.
On je naveo da bi kompromis mogao biti pronađen tokom posete predsednika Rusije Vladimira Putina Briselu, na samitu Rusija-EU, 27. i 28. januara.
Krajem 2013. Evropska komisija skrenula je pažnju Rusiji na Treći energetski paket EU i da ugovori koje je Rusija zaključila sa šest članica EU i Srbijom nisu u skladu sa evropskim propisima.
Ministarstvo energetike Rusije saopštilo je početkom decembra 2013. da je dobilo zvaničan zahtev od Evropske komisije o neophodnosti revizije sporazuma koje je Rusija sklopila sa zemljama učesnicama projekta Južni tok.
Premijer Rusije Dmitrij Medvedev je kasnije izjavio da su ti sporazumi iznad dokumenta EU, odnosno Trećeg energetskog paketa, koji je ocenio kao "nacionalni", ali je ukazao da je Rusija spremna na dijalog.
Izvor: EurActiv, Beta
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
