Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Grčka želi da postane energetski centar
|
|
|
|
Objavljeno : 13.01.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčka koja predsedava EU u prvoj polovini ove godine saopštila je da će raditi na razvoju energetske bezbednosti Unije, odnosno obezbeđivanju stabilnog snabdevanja energentima iz više izvora, pre svega gasa. Atina je izdvojila kao stub energetske bezbednosti i istraživanje nalazišta nafte u istočnom Sredozemlju i sprovođenje zajedničkih projekata članica za izgradnju energetske infrastrukture. Grčka ne krije da želi da postane energetsko središte u "širem regionu" ali će, i pored prvih znakova privrednog oporavka, po svemu sudeći morati da ubrza privatizaciju kompanija u energetskom sektoru.
Grčki ministar energetike Janis Manijatis je rekao prošle nedelje u Atini da je prvi stub evropske energetske bezednosti podrška inicijativama za obezbeđivanja gasa iz različitih izvora, uključujući dopremanje gasa iz oblasti Kaspijskog mora i postepenu izgradnju Južnog koridora.
Evropska unija je, pokušavajući da obezbedi gas iz oblasti Kaspijskog mora, prvobitno planirala da izgradi gasovod Nabuko kojim bi zaobišla Rusiju. Od tog projekta se konačno odustalo krajem juna prošle godine pošto se konzorcijum Šah-Deniz II koji upravlja najvećim nalazištem gasa u Azerbejdžanu, opredelio za ugovor za Transjadranskim gasovodom (TAP).
Taj gasovod će dopremati gas iz Azerbejdžana preko Grčke, Albanije i Jadranskog mora do južne Italije, a pristupile su mu i Kosovo i Crna Gora. Do Grčke će se gas dopremati Transanadolski gasovod (TANAP) čiju izgradnju finansiraju Azerbejdžan i Turska, a trebalo bi da postane operativan 2018.
Iako će TANAP i TAP smanjiti zavisnost Evrope od ruskog gasa, njihov kapacitet od 10 milijardi kubnih metara godišnje je tek trećina količine koja je treblao da se doprema Nabukom.
Manijatis je rekao da su gasne interkonekcije u okviru velikih gasovoda ključni za obezbeđivanje stabilnog snabdevanja gasom u Evropi, piše grčki EurAktiv.
Tako su Transjadranski gasovod kojim će se dopremati gas iz oblasti Kaspijskog mora, i Gasna interkonekcija Grčka-Bugarska (ICGB) početkom januara su potpisali sporazum koji će omogućiti povezivanje ta dva projekta. Zahvaljujući tome Bugarska će moći da se snabdeva gasom i iz Azerbejdžana a ne samo iz Rusije.
Zamenik grčkog ministra za životnu sredinu i klimatske promene Makis Papageorgiju je rekao da Grčka podržava planove i stavove Evropske komisije kada je reč o gasnoj mreži. "Slažemo se sa strateškim planovima Evropske komisije koje smo podržali svih ovih godina, kao što je slučaj sa Južnim koridorom", rekao je on.
Papageorgiju je podsetio da je stav Evropske komisije u vezi sa izgradnjom gasovoda Južni tok jasan i da Gasprom treba da razjasni svoje planove, odnosno pod kojim uslovima planira da radi u EU.
Evropska komisija je ranije saopštila da ti sporazumi nisu u skladu sa evropskim propisima i da učesnice treba ponovo da pregovaraju kako bi ugovore uskladile sa evropskim propisima.
Za Brisel je sporno pitanje vlasništva nad mrežom, pošto jedna kompanija, u ovom slučaju Gasprom, ne može da istovremeno bude vlasnik i proizvodnih kapaciteta i prenosne mreže, a sporna su i pitanja omogućavanja pristupa gasovodu trećoj strani i tarifne strukture.
Rusija insistira na tome da su bilateralni ugovori o Južnom toku važeći po međunarodnom pravu koje je iznad evropskog, ali je izrazila spremnost da pronađe obostrano prihvatljivo rešenje sa EU.
Istraživanje nafte u istočnom Sredozemlju
Manijatis je rekao da je drugi stub evropske energetske bezbednosti ispitivanja nalazišta nafte u istočnom Sredozemlju.
"Želeo bih da istaknem da izuzetna saradnja Grčke, Kipra i Izraela oblikuje nove politike za snabdevanje energijom u Evropi i šalje poruku koja budi nadu", rekao je on.
Prema podacima američkog centra za geološka istraživanja (USGS), na području istočnog Sredozomnog mora nalazi se 3,45 hiljada milijardi kubnih metara gasa i 1,7 milijardi barela nafte. Ta nalazišta se, međutim, nalaze u geopolitički složenom regionu koji je rastrzan izrealsko-palestinskim sukobom, sukobima u Siriji, tenzijama u odnosima Izraela i Libana, složenim odnosima na relaciji Grčka-Turska-Kipar.
Izgradnja infrastrukture u EU
Treći stub evropske energetske bezbednosti, kako ističe Atina, predstavljaju takozvani Projekti od zajedničkog interesa (PCI), lista 248 ključnih projekata u oblasti energetske infrastrukture koju je Evropska komisija usvojila u oktobru 2013.
Grčka želi da učestvuje u primeni tih projekata i da postane energetsko središte šireg regiona.
Ti projekti će imati povoljniji tretman pri izdavanju dozvola a postoji mogućnost da se finansiraju iz evropske inicijative Povežimo Evropu u okviru koje je izdvojeno 5,85 milijardi evra za izgradnju energetske infrastrukture u periodu 2014-2020.
Kriterijum za odabir projekata je bio da od nekog projekta moraju imati koristi najmanje dve članice EU, da doprinosi integraciji tražišta i podsticanju konkurencije, kao i stabilnosti snabdevanja i smanjuju emisija ugljen dioksida (CO2).
Privatizacija u energetskom sektoru
Grčka će, iako njena privreda pokazuje prve znake oporavka, možda morati da ubrza privatizaciju posebno u energetskom sektoru i to grčkog operatera prenosne mreže za gas DESFA i javne korporacije za snabdevanje prirodnim gasom DEPA.
Privatizacija DESFA je u završnoj fazi i čeka se još na odoborenje Brisela. "Do leta ovaj proces će biti završen i azerbejdžanska kompanija SOCAR će kupiti 66% akcija kompanije dok će 34% ostati u vlasništvu grčke države", rekao je Papageorgiju.
Kada je reč o DEPA, međunarodni tender za prodaju je propao, jer se ruska kompanija Gasprom povukla zbog, kako je rekao Papageorgiju, uslova EU.
Dodao je da je privatizacija DEPAS-a odložena za kasnije, pošto Grčka sada razgovara sa Komisijom o reformi tržišta gasa.
Izvor: EurActiv.com, EurAtiv.rs
Foto: trans-adriatic-pipeline.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
