Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija dobro napreduje u primeni propisa EU u energetici
|
|
|
|
Objavljeno : 20.02.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija dobro napreduje u primeni propisa EU u oblasti energetike, u okviru Energetske zajednice jugoistočne Evrope, ocenili su 20. februara predstavnici Energetske zajednice i Evropske komisije na skupu o izazovima u energetici u procesu pristupanja EU. Na skupu je rečeno da će skrining u oblasti energetike u pregovorima o članstvu Srbije u EU početi u aprilu. Ocenjeno da je taj sektor veoma važan u procesu EU integracija i da je pred Srbijom težak posao da dostigne evropske standarde u toj oblasti. Iznet je i podatak da je Nemačka preko razvojne banke investirala više od milijardu evra u energetiku u Srbiji u prethodnih 10 godina. Na skupu je ocenjeno da zemlje regiona imaju slične probleme u oblasti energetike, kao i da treba da usklade reformu energetskog sektora i održivi razvoj energetike, kako ne bi došlo do velikog raskoraka i zastoja u tim procesima.
Skup "Evropska energetska politika, izazovi za Srbiju u pristupanju EU" organizovali su Nemačko poslovno udruženje u Srbiji, Ministarstvo ekonomskih odnosa i energetike Nemačke, Udruženje jugoistočne Evrope i Komitet za ekonomsku saradnju jugoistočne Evrope.
Zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Bušle (Buschle) rekao je na skupu da je članstvo u Energetskoj zajednici korisno jer pruža mogućnost zemljama da počnu da primenjuju evropske propise u energetici i da se pripreme za tržište EU.
“Iz ugla energetske zajednice, Srbija vrlo dobro napreduje. Prva ste zemlja koja ozbiljno primenjuje Treći (energetski) paket. Jedna ste od vodećih zemalja u otvaranju tržišta, što je, na kraju, glavni test za to koliko ste ozbiljni u primeni evropskih propisa”, rekao je Bušle. On je dodao da tu ima “spoticanja”, ali da Srbija dobro napreduje i da, između ostalog, ima vrlo razvijeno regulatorno telo, odnosno Agenciju za energetiku, čiju ulogu i nezavisnost, kako je dodao, još treba osnažiti.
Šef jedinice za međunarodne odnose i proširenje u Direktoratu za energetiku Evropske komisije Hans van Stejn (Steen) je, takođe, kazao da je Srbija ostvarila značajan napredak na putu ka članstvu u EU u oblasti energetike, čemu je pomoglo članstvo u energetskoj zajednici.
Bušle je rekao da u regionu treba uskladiti reformu energetskog sektora i održivi razvoj energetike, kako ne bi došlo do velikog raskoraka u tom procesima kao u slučaju Bugarske koja je predaleko otišla u podsticanju obnovljivih izvora energije.
Ocenio je i da Energetska zajednica jugoistočne Evrope treba da ima više sluha za zemlje regiona u pogledu ostvarivanja postavljenih ciljeva, a ne da ih menjaju.
Slični problemi u regionu
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović rekao je na skupu da su problemi zemalja regiona u oblasti energetike slični, odnosno da su, pre svega, zavisne od niskokaloričnog uglja i uopšte od uvoza energenata.
Svilanović je rekao da u regionu nema mnogo snabdevača energijom, da je energetska efikasnost vrlo niska, a infrastruktura zastarela. On je dodao da su emisije gasova sa efektom staklene bašte male u regionu ali da je to pre svega posledica nerazvijene privrede i da ubuduće treba imati u vidu da će razvoj podrazumevati i rast emisija štetnih gasova.
Na skupu je iznet podatak da se u Srbiji emituje 6,5 tona ugljen dioksida po stanovniku, što je blizu proseka EU.
Svilanović je rekao da će rešenja u oblasti energetike zahtevati mnogo više sredstava nego što zemlje regiona mogu da priušte i da, pošto nisu u položaju da se dodatno zadužuju, dostupna sredstva treba pažljivo koristiti.
Nemačka u energetiku Srbije uložila više od milijardu evra
Nemačka je preko razvojne banke KFV (KfW) investirala više od milijardu evra u energetiku u Srbiji u poslednjih 10 godina, izjavio je na skupu nemački ambasador u Beogradu Hajnc Vilhelm. On je rekao da velike i srednje kompanije iz Nemačke učestvuju u energetskom sektoru u Srbiji i da su zainteresovane da nastave ulaganja.
Vilhelm je, kao projekte u kojima je učestvovala Nemačka, naveo revitalizaciju reverzibilne hidroelektrane "Bajina Bašta", kao i uspešno poslovanje Simensa koji u Subotici proizvodi generatore za vetroelektrane, i Knaufa koji proizvodi izolacione materijale. On je podsetio i da je energetska kompanija RVE (RWE) potpisala memorandum o saradnji sa Elektroprivredom Srbije krajem 2012. i da očekuje da će se i taj projekat realizovati.
Vilhelm je istakao da je sektor energetike veoma važan u procesu EU integracija i da je pred Srbijom težak posao da dostigne njene standarde u toj oblasti, ali da je siguran da će uspeti.
Pomoćnik ministra energetike Srbije Dejan Trifunović rekao je da u aprilu očekuje početak skrininga za energetski sektor i izrazio uverenje da će biti završen na vreme pošto Srbija kao članica Energetske zajednice jugoistočne Evrope već primenjuje evropska pravila.
Trifunović je kazao i da je u finalnoj fazi priprema izmena Zakona u energetici, čime će biti primenjen treći energetski paket EU.
On je rekao da Srbija ide ka ispunjavanju evropskih ciljeva, odnosno ka smanjenju emisije ugljendioksida, povećanju energetske efikasnosti i korišćenju obnovljivih izvora energije.
"U ovoj godini očekujemo izgradnju oko 100 novih malih hidroelektrana i vetrenjača, a u 2015. veliki napredak u korišćenju energije vetra i izgradnju vetroparkova snage veće od 200 megavata", naveo je Trifunović.
On je kazao da se do 2020. planira završetak izgradnje novog bloka od 350 megavata Termelektrane "Kostolac", izgradnja reverzibilne hidroelektrane "Bistrica" od 680 megavata, s kanadskim partnerima, modernizacija Temoelektane-toplane "Novi Sad" i 1.092 megavata kapaciteta za korišćenje obnovljivih izvora energije.
Novi ciljevi EU
Šef odeljenja za međunarodnu saradnju i proširenje u Direktoratu za energetiku Evropske komisijer Hans van Stejn (Steen) rekao je da EU mora da smanji emisije gasova jer pitanje klimatskih promena nije rešeno. On je rekao i da EU radi na novoj strategiji u oblasti klimatskih promena i energetike do 2030. koja će odrediti ciljeve za povećanje energetske efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora energije i smanjenje emisije štetnih gasova.
Van Stejn je i da cene energenata postaju ključno pitanje u EU pošto je gas za industriju u Evropi tri do četiri puta skuplji u SAD, a struja i dva puta skuplja. On je istakao da to utiče na konkurentnost evropske industrije i napomenuo da će i to pitanje biti razmatrano kroz tu strategiju.
On je rekao da je utvrđivanje novih ciljeva za 2030. u oblasti energetike i klimatskih promena o kojima se razgovara u EU neophodni kako bi se obezbedila i stabilnost i predvidljivost za investitore.
Novi predlog Evropske komisije predviđa da se do 2030. emisija gasova smanji za 40% u odnosu na nivo 1990, a udeo obnovljivih izvora energije poveća na 27% u finalnoj potrošnji, rekao je Van Stejn i dodao da će se o tim predlozima na nivou članica razgovarati već u martu ali da će to biti dug proces.
On je rekao da na planu energetske efikasnosti još nema konkretnih predloga ali da će biti izneti tokom ove godine.
Van Stejn je rekao da je EU u ostvarivanju ciljeva za 2020. na dobrom putu kada je reč o smanjenju emisija CO2 jer je njihov nivo smanjen za18% u 2012. Prema njegovim rečima, EU je na dobrom putu i kada je reč o obnovljivim izvorima energije, odnosno da je njihov udeo povećan na 13% u finalnoj potrošnji a da će do 2020. premašiti 20%.
Dodao je da EU neće ostvariti 2020. uštede energije od 20% već 17%.
Izvor: M.P. i Beta
Foto: Energetska zajednica jugoistočne Evrope
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
