Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Nove elektrane na Balkanu kršiće limite EU za zagađenje
|
|
|
|
Objavljeno : 16.04.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nove elektrane na ugalj u zemljama na putu ka EU, odobrene od strane Energetske zajednice, rizikuju kršenje ograničenja EU za štetnu emisiju ako se budu gradile prema navedenim planovima, upozorila je kompanija za pravni konsalting iz EU. Članice Energetske zajednice od 2018. će morati da poštuju odredbe evropskog zakona o industrijskoj emisiji zagađenja, međutim, kako se sada čini, verovatno će ih kršiti termoelektrane "Kolubara B" u Srbiji, "Pljevlja II" u Crnoj Gori i "Tuzla 7", "Stanari" i "Banovići" u Bosni i Hercegovini (BiH). Stručnjaci kažu da će tehnologija u tim elektranama morati da se prilagođava u poslednji čas.
Sporazum o Energetskoj zajednici iz oktobra 2013. obavezuje zemlje Zapadnog Balkana, Moldaviju i Ukrajinu da od 1. januara 2018. poštuju poglavlje III Direktive EU o industrijskoj emisiji (zagađivača).
Background Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) u vodeće zagađivače koji nanose štetu zdravlju ljudi i ekosistemima ubrojila je:
- Azot okside (NOX): emituju se u procesu sagorevanja goriva, uključujući u elektranama i vozilima. Među hemikalijama iz grupe NOX najopasniji po zdravlje ljudi je NO2;
- Sumpor dioksid (SO2): emituje se kada gorivo sadrži sumpor. Kao i NOX, SO2 doprinosi pojavi kiselih kiša i formiranju sitnih čestica;
- Amonijak (NH3): kao i NOX i SO2, amonijak zagađuje ekosistem. Oko 94% emisije NH3 u Evropi potiče iz poljoprivrede;
- Nemetanska ispariva organska jedinjenja (NMVOC): emituju ih industrija, drumski saobraćaj i suvo čišćenje;
- Čestice (PM): čestice iz dima, prašine i prljavštine (PM10) i fine čestice iz metala i toksičnih izduvnih gasova iz vozila, elektrana, topionica (PM2,5);
- Organski mikro-zagađivači: benzen, policiklični atomatični ugljovodonici (PAH), dioksini. Emituju se u procesu sagorevanja goriva i otpada i u industrijskim procesima;
- Ugljen dioksid (CO2): nastaje sagorevanjem goriva poput uglja, nafte, gasa i biomase u industrijske i saobraćajne svrhe, kao i u domaćinstvima. To je vodeći među gasovima izazivačima efekata staklene bašte koji utiču na klimatske promene.
Međutim, najmanje pet novih termoelektrana na lignit - u BiH, Srbiji i Crnoj Gori, moglo bi pre toga da krši navedenu odredbu evropske direktive, smatraju analitičari kuće za pravni konsalting "Frenk Bold" (Frank).
"To u praksi znači da postoji veliki rizik od nepredviđenih dodatnih troškova za investitore u elektrane, kao i za potrošače struje, jer će možda morati da u poslednji čas pribegnu adaptaciji tehnologije kako bi sa približavanjem 2018. obezbedili poštovanje evropskih propisa", upozorila je advokat "Bolda" Kristina Šabova.
Ona je dodala da vlade u regionu moraju da shvate da posle 2018. godine neće moći da izbegnu poštovanje odredbi evropske direktive za nove elektrane.
Potencijalna ekološka i šteta po zdravlje ljudi od predloženih za gradnju termoelektrana na ugalj već je izazvala proteste boraca za čistiju životnu sredinu u Ukrajini.
U toj zemlji na snazi su niski regulatorni standardi za opasne zagađivače, poput azot oksida (NOx) i sumpor dioksida (SO2).
Ti zagađivači odgovorni su za 18.200 prevremenih smrti u Evropi godišnje i 8.500 novih slučajeva hroničnog bronhitisa, procenjuju u "zelenoj" nevladinoj organizaciji Alijansa za zdravlje i prirodnu sredinu (HEAL), preneo je EurActiv.com.
Planirana elektrana na lignit "Stanari" u BiH kompanije EFT, koja je trenutno u izgradnji, dobila je ekološku dozvolu koja joj dopušta dva do tri puta veću emisiju SO2, NOx i prašine nego što je predviđeno u važećem obavezujućem zakonodavstvu koje je usvojila Energetska zajednica.
Sekretarijat Energetske zajednice trenutno razmatra zvaničnu žalbu zbog "Stanara" koju je u januaru podneo banjalučki Centar za životnu sredinu.
Koordinatorka za istraživanja u CEE Benkvoč netvork Pipa Galop (Pippa Gallop) kaže da će, ako se takvi projekti nastave dok ostale evropske zemlje nastoje da podstaknu upotrebu uglja, poštovanje Direktive o industrijskoj emisiji biti "minimalan zakonski uslov" koji će morati da se primenjuje.
CEE Benkvoč netvork (CEE Bankwatch Network) je mreža centralne i istočne Evrope za praćenje aktivnosti međunarodnih finansijskih institucija.
Galop smatra da vlastima na Balkanu treba ukazati da zemlje koje žele da uđu u Evropsku uniju mogu da očekuju dalje promene zakona o životnoj sredini i klimi koje će "gotovo sigurno" uticati na njihova ulaganja u ugalj.
"Takođe, vlade i investitori u tom regionu moraju da shvate da izgradnja novih elektrana na ugalj više ne predstavlja dobru priliku za ulaganja, s obzirom na visoku cenu po klimu i zdravlje i visoku stopu neuspeha takvih projekata", zaključila je Galop.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
