Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Usvojena regionalna energetska strategija
|
|
|
|
Objavljeno : 24.10.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Energetska zajednica jugoistočne Evrope usvojila je 24. oktobra u Beogradu Regionalnu energetsku strategiju kojom je obuhvaćeno 35 projekata čija je vrednost procenjena na oko 30 milijardi evra. Među tim projektima 14 se odnosi na elektroenergetiku, od koji su polovina srpski projekti snage 2.400 megavata. Na ministarskom savetu Energetske zajednice doneta je i odluka o produženju primene ugovora o energetskoj zajednici za deset godina, do 2026. godine.
Ministarka energetike Srbije Zorana Mihajlović kazala je nakon 11. sastanka ministarskog saveta energetske zajednice da je bilo predloženo 100 projekata iz sektora električne energije, gasa i nafte koji su od velikog interesa i imaju prekogranični uticaj.
Ona je precizirala da od 14 projekata u elektroenergetici snage 5.000 megavata, sedam su srpski projekti snage 2.400 megavata.
Prema podacima iznetim dan ranije, 23. oktobra na skupu "Energetska arena 2013", od 100 predloženih projekata Srbija je predložila šest projekata u oblasti prenosa, 13 u oblasti proizvodnje struje i 9 u sektoru gasa.
Mihajlovićeva je istakla i da je usvajanje liste projekata značajno, jer se region jugoistočne Evrope od 2001. godine suočava sa deficitom energije. Ona je ocenila da je usvajanje liste projekata od interesa za Energetsku zajednicu važna za Srbiju koja se nalazi u centru regiona, koja svoj položaj mora da dodatno istakne i iskoristi.
Komesat Evropske unije za energetiku Ginter Etinger istakao je da će određivanje konkretnih projekata stimulisati ulaganja i podići bezbednost snabdevanja energijom. On je dodao da će svaki od odabranih projekata, koji ne budu zaživeli i koji se ne budu primenili kao što je očekivano biće uklonjeni sa liste.
Background Ugovor o Energetskoj zajednici je stupio na snagu 1. jula 2006. sa početnim periodom primene od 10 godina.
Članice Energetske zajednice jugoistočne Evrope su Albanija, BiH, Makedonija, Moldavija, Crna Gora, Ukrajina i Srbija, kao i EU i Kosovo.
Kroz Energetsku zajednicu region treba da se uskladi sa propisima EU u oblasti energetike i pripremi za integraciju u evropsko energetsko tržište.
Etinger je podsetio da je Energetska zajednica povezana sa EU i da ima zajednički cilj da promovišu investicije, podstiču ekonomski razvoj i garantuju bezbednost snabdevanja energijom, vodeći računa o zaštiti životne sredine.
Postepeno prilagođavanje standardima EU
Mihajlovićeva je kazala da će članstvo u Energetskoj zajednici pomoći Srbiji da otvori pregovore sa EU koji se tiču energetike.
Dodala je da je 24. oktobra na ministarskom sastanku usvojena i direktiva o postepenom smanjenju kapaciteta termokapaciteta i pojasnila da je usvojena preporuka kojom se ne uklanjaju termokapaciteti, već da proces njihovog prilagođavanja standardima zaštite životne sredine bude završen do 2027.
"To ne znači da Srbija neće izgraditi termoelektranu Štavalj, koja će raditi na visokokvalitetan mrki ugalj. To ne znači da ćemo zatvoriti Termoelektranu 'Nikola Tesla', već da će se raditi na odsumopravanju i učiniti sve da se koriste čiste tehnologije prilikom upotrebe uglja", precizirala je ona.
Ministarka je rekla i da je održan sastanak sa komesarom EU za energetiku kojem je prisustvovao i premijer Ivica Dačić a na kome se razgovaralo se o strateškim pravcima kuda Srbija ide u oblasti energetike i o povećanju energetske efikasnosti, investicijama i uslovima pod kojima socijalno ugroženi plaćaju energiju.
Na ministarskom savetu Energetske zajednice doneta je i odluka o produženju primene ugovora o energetskoj zajednici za deset godina, do 2026. godine.
Na sastanku su bili predstavnici ministarstava iz oblasti energetike osam potpisnica ugovora o energetskoj zajednici. Učestvovao je i evropski komesar za energetiku Ginter Etinger, pošto je Evropska unija članica Energetske zajednice.
Etinger se sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem sastao sa generalnim direktorom Naftne industrije Srbije Kirilom Kravčenkom koji je dvojicu zvaničnika upoznao s planovima regionalnog razvoja te kompanije.
Finansiranje samo projekata od nacionalnog značaja
Dačić je nakon obilaska Rafinerije nafte u Pančevu u sastavu NIS-a rekao da Srbija mora da preispita projekte zaduživanja, a da u energetici treba da finansira samo one projekte od nacionalnog značaja.
"Projekti u energetici o kojima je danas bilo reči spadaju u te nacionalne prioritete, a uz njih su još i regionalni projekti poput gasne interkonekcije s Bugarskom, naftovod prema Rumuniji, i hidroelektrane koje ćemo graditi sa susednim državama", rekao je premijer.
Energetika je, kako je dodao, veoma važan faktor razvoja zemlje, zbog čega Srbija treba da sarađuje sa Evropskom komisijom i partnerima, kao što je ruski Gasprom.
Komesar EU za eneregetiku Ginter Etinger je ukazao da će razvoj NIS-a dovesti i do razvoja regionalnog tržišta energetike.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
