Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bugarska i EK ne govore istim jezikom o Južnom toku
|
|
|
|
Objavljeno : 25.04.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Bugarska i Evropska komisija ni posle susreta bugarskog ministra energetike Dragomira Stojneva i evropskog komesara za energetiku Gintera Etingera nemaju isti stav o budućnosti Gaspromovog projekta gasovoda Južni tok. Zvanična Sofija planira za jun početak radova na gasovodu i uverava da ne pokušava da "izvrda" zakone EU dok iz Komisije navode više spornih pitanja vezanih za realizaciju projekta, kao i sporne međuvladine sporazume Rusije i zemalja kroz koje će, prema planovima, ići gasovod. U kompaniji Južni tok Bugarska kažu da realizacija projekta ide po planu i da se nadaju da će ekonomski interesi nadvladati politiku. Gasovodom planiranog kapaciteta 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje iz Rusije će gas stizati ispod Crnog mora do Bugarske i odatle kroz Srbiju, Mađarsku i Sloveniju do Austrije.
Obraćajući se novinarima posle sastanka održanog 24. aprila, Stojnev je rekao da realizacija Južnog toka neće biti zaustavljena odbacujući pozive iz Evropskog parlamenta da se projekat "zamrzne".
U svetlu ukrajinske krize, Evropski parlament je zauzeo stav da Južni tok ne treba graditi i da Evropska unija treba da kupuje gas od drugih snabdevača osim Rusije.
Međutim Stojnev, ekonomista blizak lideru bugarske Socijalističke partije Sergeju Staniševu, insistira da će gradnja gasovoda Južni tok početi u junu, kao što je planirano. On okrivljuje opoziciju desnog centra da je pogrešno informisala Evropsku komisiju o gasovodu pokušavajući da "sabotira" realizaciju projekta. Inače, vlada socijalista je vatreni zagovornik Južnog toka.
Bugarski ministar energetike kazao je da će se prva stanica Južnog toka na kopnu graditi na dva kilometra od obale Crnog mora a ne na 20 kilometara, kako su iz opozicije rekli Etingerovim saradnicima. To je, kako je istakao, "velika razlika".
Stojnev je objasnio da direktive EU o energetskoj liberalizaciji ne mogu da se primenjuju na "ofšor" gasovod već samo na delove na kopnu.
On je takođe obećao da će Sofija informisati Komisiju o amandmanima na kontroverzni zakon koji se tiče Južnog toka pre nego što ode u parlament na usvajanje u drugom čitanju, ako uopšste ode.
Bugarski parlament usvojio je 4. aprila u prvom čitanju amandmane na zakon o energetici prema kojima će se Južni tok smatrati interkonektorom a ne gasovodom. Tako bi Gaspromov projekat bio izuzet iz Trećeg paketa EU o energetskoj liberalizaciji.
Za bugarski nacionalni radio Stojnev je rekao i da bi izgradnja Južnog toka mogla da počne iako pravni problemi koji se tiču međuvladinog sporazuma između Bugarske i Rusije još nisu rešeni.
Background Gasovodom Južni tok ruski gas će ispod Crnog mora stizati do Bugarske i zatim preko Srbije (odakle će ići dva kraka, za Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku) u Mađarsku i Sloveniju do Italije.
Planirani kapacitet gasovoda je 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje a troškovi izgradnje procenjuju se na 16 milijardi evra.
Ključni partner ruskog gasnog giganta Gasproma u projektu Južni tok je ENI, najveća italijanska energetska kompanija.
Rusija je potpisala međuvladine sporazume o projektu sa Srbijom, Bugarskom, Mađarskom, Grčkom, Slovenijom, Hrvatskom i Austrijom.
"Jedno pitanje je izgradnja a drugo rad gasovoda", istakao je bugarski ministar energetike.
Podsećanja radi, u decembru 2013. godine Evropska komisija je saopštila da se svim bilateralnim sporazumima o izgradnji gasovoda Južni tok potpisanim između Rusije i Bugarske, Srbije, Mađarske, Grčke, Slovenije, Hrvatske i Austrije, krše zakoni EU i da o njima treba ponovo pregovarati.
Ministar nije uverio Komisiju
Ipak, bugarski ministar nije ubedio Komisiju koja, kako je rekla Etingerova portparolka Sabine Berger, brine da Bugarska amandmanima na zakon o energetici isključuje Južni tok iz poštovanja odredaba Trećeg energetskog paketa EU.
Berger insistira da se zakon EU primenjuje na infrastrukturu pod jurisdikcijom EU, uključujući bugarske teritorijalne vode i bugarske ekskluzivne ekonomske zone.
"Dužina sekcije na kopnu 'pomorskog gasovoda' je irelevantna za Komisijinu ocenu predloženih amandamana (na bugarski zakon o enrgetici)", kazala je Berger očigledno reagujući na pitanje razdaljine od dva ili 20 kilometara.
Ona je kazala da je Komisija zabrinuta i zbog šireg bugarskog međuvladinog sporazuma sa Rusijom o Južnom toku jer smatra da je suprotan zakonima EU, kao i drugi takvi sporazumi o gasovodu.
U pismu koje je Komisija poslala bugarskim vlastima 14. avgusta 2013, u koje je EurActiv.com imao uvid, sporazum Bugarske i Rusije se analizira do detalja. Taj dokument na šest strana, upućen zamenici ministra energetike Evgeniji Haritonovoj, nikada nije zvanično objavljen uprkos pritisku od strane nekih poslanika bugarskog parlamenta da se to učini.
U pismu se ukazuje na kršenje propisa na energetskom tržištu EU kojima se zabranjuje da proizvođač energije istovremeno bude i vlasnik prenosne mreže. Taj se propis krši u svih sedam međuvladinih sporazuma Rusije i zemalja kroz koje ide Južni tok.
Ukazuje se međutim i na druga problematična rešenja. Tako se Bugarska obavezala da Gaspromu da najpovoljniji poreski režim, čime se, prema oceni Komsije, takođe krše propisi EU o državnoj pomoći.
Još jedno sporno pitanje je što se međuvladinim sporazumom propisuje s jedne strane da bugarske i grčke kompanije budu podizvođači a s druge da se prednost daje kompanijama iz zemalja ugovornih strana (Bugarske i Rusije), što je opet protivno propisima EU o konkurenciji.
Međuvladinim sporazumom je predviđeno da tarife za korišćenje gasovoda utvrđuje "kompanija", što je kontradiktorno ovlašćenju nacionalnog regulatora da odobri tranzitne tarife u skladu sa zakonom EU.
"Ako će gasovod Južni tok biti građen kršenjem propisa EU, uključujući o javnim nabavkama, ili ako će on raditi kršeći propise EU, Komisija će preduzetni neophodne korake da obezbedi primenu zakona EU", zaključila je Berger.
Južni tok Bugarska
Izvršni direktor Južnog toka Bugarska Igor Elkin na skupu o Južnom toku u Varni je na pitanje pitanje učesnika skupa šta će biti ako Brisel odbije i zabrani Južni tok zbog odredaba Trećeg energetskog paketa EU odgovorio da realizacija tog projekta u Bugarskoj ide po planu i da se nada da će "ekonomski interesi nadvladati političke predrasude".
Na skupu "Projekat Južni tok – Šta dobijaju Bugarska i Evropa", održanom 23. aprila u crnomorskom letovalištu Sveti Konstantin i Elena nadomak Varne, učestvovali su i predsednik Privredne komore Srbije Željko Serić, predstavnici bugarske privredne komore, mađarskog ministarstva za nacionalni razvoj, bugarskih kompanija i lokalnih samouprava kroz koje će ići gasovod.
Elkin je za EurActiv.rs rekao i da će u maju ili junu biti dobijene sve neophodne dozvole i da u junu počinju radovi na gasovodu u Bugarskoj.
Na pitanje o navodima iz medija da su sklonjene postavljene cevi kod Varne, gde Južni tok iz Crnog mora izlazi na kopno, i da se spekuliše da to ima veze sa neslaganjem EU, Elkin je kazao da su cevi jesenas postavljene ceremonijalno, a da su sklonjene u skladište dok se ne pribave sve potrebne dozvole.
Elkin je kazao da se vrednost investicije u Južni tok u Bugarskoj procenjuje na tri milijarde evra i dodao da će taj projekat biti finansiran projektno i delom iz sopstvenih resursa.
Od Južnog toka u Bugarskoj očekuju se, kako je rečeno, 5.000 radnih mesta, podsticaj ekonomskom rastu, poboljšanje socijalne situacije u opštinama kroz koje prolazi gasovod, privlačenje kompanija iz različitih sektora.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
