Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Komisija upozorila Bugarsku zbog Južnog toka
|
|
|
|
Objavljeno : 31.03.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija upozorila je Bugarsku zbog pokušaja da usvoji zakon kojim će Južni tok proglasiti za interkonektor a ne gasovod i tako "zaobići" Treći energetski paket EU. Od bugarskog ministra energetike Komisija je tražila razjašnjenje ističući da brine da li su amandmani u skladu sa evropskim propisima. Bugarska od realizacije projekta gasovoda očekuje više hiljada radnih mesta i podsticaj ekonomskom rastu. Rusija je međuvladine sporazume o izgradnji gasovoda Južni tok, planiranog kapaciteta 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje, potpisala sa Srbijom i šest članica Evropske unije.
Kako biše bugarski Dnevnik, dva poslanika iz vladajuće Socijalističke partije podnela su amandmane na zakon o energetici kojim je predviđeno da se Južni tok u Bugarskoj smatra interkonektorom a ne gasovodom. Tako bi Gaspromov projekat bio izuzet iz Trećeg paketa o energetskoj liberalizaciji.
Komisija se pismom obratila bugarskom ministru energetike Dragomiru Stojnevu i zatražila pojašnjenje u vezi predloženih amandmana.
Sabine Berger, portparolka evropskog komesara za energetiku Gintera Etingera (Günther Oettinger), rekla je za EurActiv.com da Evropsku komisiju "brine" kompatibilnost tih amandmana sa zakonodavstvom Evropske unije.
Berger je napomenula da Etingerovo pismo nije deo legalne procedure, s obzirom da amandmani nisu ugrađeni u bugarske zakone, i dodala da su amandmani podneti bugarskom parlamentu "pod lupom" EU.
Na pitanje da li se projekat Južni tok može smatrati "mrtvim" nakon krize oko Krima i odluke lidera EU na martovskom samitu da se pripreme planovi za smanjenje energetske zavisnosti, posebno od Rusije, Berger je odgovorila da će događaji na Krimu verovatno uticati na tempo realizacije ugovora sa ruskom stranom.
Komisija inače posreduje kako bi se izbegla "pravna zbrka" oko projekta Južni tok u kojem učestvuju šest članica EU i Srbija, kandidat za EU.
Poslednji put Komisija i predstavnici zemalja iz projekta Južni tok sreli su se na večeri u Briselu 3. marta dok je sastanak na ekspertskom nivou između Komisije i ruske strane održan 14. marta.
Background Članom 36 Direktive o zajedničkim propisima na unutrašnjem tržištu prirodnog gasa iz 2009. predviđeni su sledeći kriterijumi za izuzeće:
- kada investicije podstiču konkurenciju u snabdevanju gasom i bezbednost isporuka
- kada je nivo rizika povezan sa investicijom takav da do njene realizacije neće doći ako ne dobije izuzeće
- kada je infrastruktura u vlasništvu fizičkog ili pravnog lica koje je zakonski odvojeno od operatera u sistemu u kojem će se infrastruktura graditi
- kada se korisnicima infrastrukture naplaćuju naknade i
- kada izuzeće nije štetno po konkurenciju ili efikasnost funkcionisanja unutrašnjeg tržišta gasa ili efikasnost funkcionisanja regulisanog sistema na koji je infrastruktura povezana.
Južni tok suočen je i sa drugim problemima. Tako je italijanska naftna kompanija ENI, ključni akcionar u projektu gasovoda, izrazila neke sumnje oko projekta.
Naime, predsednik Enija Paolo Skaroni (Scaroni) nedavno je rekao da je budućnost Južnog roka neizvesna i da projekat verovatno neće biti realizovan uskoro.
Takođe se Genadij Timčenko, ruski tajkun koji je pobedio na tenderu za izgradnju bugarskog dela gasovoda, našao na crnoj listi biznismena (zabrana izdavanja viza i zamrzavanje imovine) koju su SAD usvojile nakon pripajanja Krima Rusiji.
U Bugarskoj, zemlji u kojoj gasovod iz Crnog mora izlazi na tlo EU, nervoza oko Južnog toka sve je veća. Stojnev kaže da je to "strateški" projekat od koga se očekuju otvaranje 5.000 radnih mesta i podsticaj ekonomskom rastu u toj osiromašenoj zemlji.
Južni tok
Južni tok je ruski projekat gasovoda kojim će gas, kako je planirano, ići ispod Crnog mora do Bugarske i zatim kroz Srbiju sa dva kraka do Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
Iz Srbije će gasovod planiranog kapaciteta 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje ići preko Mađarske i Slovenije do Italije.
Vodeći partner ruskog Gasproma u projektu Južni tok je ENI, najveća italijanska energetska kompanija.
Rusija je 2008. godine potpisala međuvladine sporazume o projektu sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom i Grčkom, 2009. sa Slovenijom a 2010. godine da Hrvatskom i Austrijom.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: South Stream
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
