Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Bugarskoj prete dva postupka zbog energetike
|
|
|
|
Objavljeno : 08.04.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska unija mogla bi da pokrene dve procedure protiv Bugarske zbog kršenja energetskih zakona - jednu zbog planiranog gasovoda Južni tok a drugu zbog pokušaja oduzimanja dozvola isporučiocima struje. Bugarska je amandmanima izmenila zakon o energetici kako bi se Južni tok smatrao interkonektorom a ne gasovodom i time ostao van domašaja zakonodavstva EU. Istovremeno nadležno regulatorno telo namerava da uzme dozvole snabdevačima tržišta strujom jer su, kako je ocenjeno, radili u suprotnosti sa dozvolama. Iz Evrope je u oba slučaja stiglo reagovanje komesara za energetiku koji se nadležnima u Sofiji obratio za početak pismom, što se još ne smatra legalnom procedurom.
Bojazni u Briselu najpre su izazvali amandmani na bugarski zakon o energetici čiji je cilj da se gasovod Južni tok izuzme iz zakonodavstva EU.
Bugarski parlament usvojio je 4. aprila u prvom čitanju amandmane na zakon o energetici prema kojima će se Južni tok smatrati interkonektorom a ne gasovodom. Tako bi Gaspromov projekat bio izuzet iz Trećeg paketa EU o energetskoj liberalizaciji.
Amandmane su podržali poslanici dve partije manjinske koalicione vlade - Socijalističke partije (BSP) i partije etničkih Turaka Pokret za prava i slobode (DPS), kao i poslanici ekstremističke partije Ataka koja podržava vladu. Opoziciona partija GERB bivšeg premijera Bojka Borisova glasala je protiv amandamana.
Inače, partija Ataka, koju opisuju i kao ekstremno desnu i kao ekstremno levu, sve češće se vidi kao glasnogovornik Rusije u Bugarskoj. Nedavno je ta stranka obećala da će srušiti vladu ako podrži novu turu zapadnih sankcija Rusiji zbog pripajanja Krima.
Jedan od autora amandmana, poslanik socijalista Tasko Eremenkov kaže da je novi zakon inspirisan aviosaobraćajem i pojašnjava "da se ne smatra da je avion sleteo na nekoj teritoriji ako je samo nadleteo", preneo je bugarski Dnevnik.
Poslanik iz partije GERB Delijan Dobrev, bivši ministar energetike, rekao je da ne razume zašto njegove kolege socijalisti nisu sačekali mišljenje Brisela pre usvajanja zakona.
Sabine Berger, portparolka evropskog komesara za energetiku Gintera Etingera (Günther Oettinger), rekla je za EurActiv.com da Evropsku komisiju brine da li su amandmani na bugarski zakon kompatibilni sa zakonima EU.
Etinger je od bugarskog ministra energetike Dragomira Stojneva pismom zatražio razjašnjenje, podsetila je Berger dodajući da se to pismo ne smatra delom legalne procedure.
"Kada dobijemo odgovor na pismo, analiziraćemo ga i zatim odlučiti o daljim koracima", rekla je Berger.
Izvori EU kažu da će bugarsko "varanje" oko Južnog toka verovatno povući postupak zbog kršenja procedura, ukoliko Sofija ne odustane.
Kako je planirano, gasovod Južni tok će ići ispod Crnog mora do Bugarske i zatim kroz Srbiju sa dva kraka ka Bosni i Hercegovini Hrvatskoj.
Južni tok suočen je sa problemom i nakon što je italijanska naftna kompanija ENI, jedan od ključnih akcionara u projektu gasovoda, izrazila sumnje oko projekta.
Takođe se ruski tajkun Genadij Timčenko, koji je pobedio na tenderu za izgradnju dela gasovoda kroz Bugarsku, pojavio na američkoj crnoj listi zbog ruskog pripajanja Krima.
Drugo upozorenje
Etinger je 4. aprila poslao Stojnevu još jedno pismo, ovaj put zbog toga što je Državna komisija za regulativu u energetici i vodoprivredi (DKEVR) počela proceduru povlačenja dozvola za tri isporučioca struje u Bugarskoj - čeških firmi ČEZ i Energo-Pro i austrijski EVN.
Bugarsko tržište struje podeljeno je na tri regiona koja kontrolišu te tri kompanije.
DKEVR je stanovišta da su tri kompanije radile u suprotnosti sa dozvolama jer su tražile povraćaj od oko 150 miliona evra na ime kompenzacije za kupovinu "zelene" energije po višim cenama. Prema Komisiji, kompanije nemaju pravo da traže taj povraćaj.
Berger je rekla da je Etinger zabrinut zbog tog pitanja, kao i zbog slabog napredovanja reforme bugarskog sektora električne energije nakon što je Sofija dobila preporuke Evropske komisije i Svetske banke 2013. godine.
Etingerova portparolka kaže da izgleda da je spor posledica uzajamnih dugovanja te tri kompanije i državne Nacionalne elektrokompanije (NEK) a stav Evropske komisije je da sporovi između energetskih kompanija treba prvo da se rešavaju pred bugarskim sudovima.
Berger je naglasila da DKEVR treba da radi nezavisno od vladinog i interesa tržišta i donosi odluke nepristrasno i transparentno.
Ako bugarska vlada ne bude poštovala nezavisnost DKEVR ili ako DKEVR ne bude poštovala obaveze iz Trećeg energetskog paketa EU, Komisija će početi proceduru protiv Bugarske, poručila je Berger.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
