Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Južni tok se vraća u Austriju
|
|
|
|
Objavljeno : 30.04.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ruski gasni monopol Gasprom, uprkos pozivu Evropskog parlamenta da se odustane od Južnog toka, odlučan je da izgradi gasovod i ponudio je Austriji krak do Baumgartena, gasnog čvorišta u blizini Beča. Memorandum predviđa namere dve strane da se izgradi austrijski krak gasovoda Južni tok kapaciteta do 32 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Austrijski krak Južnog toka trebalo bi da proradi punim kapacitetom početkom 2018. I dok Gasprom "gura" projekat, Evropa negoduje. Naime, Evropski parlament u neobavezujućoj rezoluciji upozorava da Rusija koristi energiju kao političko oružje i traži da se gasovod ne gradi nego da se nađu drugi izvori snabdevanja.
Gasprom je saopštio da je u Moskvi 29. aprila potpisan memorandum o izgradnji austrijskog kraka Južnog toka a ceremoniji su prisustvovali direktori Gasproma i austrijske kompanije OMV Aleksej Miler i Gerhard Rois (Roiss).
Gasovodom Južni tok ruski gas bi ispod Crnog mora stizao do Bugarske i preko Srbije i Mađarske do Austrije.
Ukupan kapacitet gasovoda Južni tok planiran je na 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje.
Sve dozvole za izgradnju kraka gasovoda u Austriji treba da budu pribavljene do kraja 2015, prve isporuke gasa očekuju se 2017. godine a rad punim kapacitetom tog kraka planiran je za januar 2018.
Miler je istakao da se koristi od Južnog toka za Evropu ne mogu dovesti u pitanje i da je cilj tog projekta da se popravi energetska bezbednost evropskih potrošača koji su uvek bili "prvi prioritet" Gasproma.
"Takođe treba imati u vidu da Gasprom i OMV imaju međunarodni pravni osnov za sprovođenje tog projekta, o kojem su u aprilu 2010. ruska i austrijska vlada potpisale sporazum", kazao je prvi čovek Gasproma.
Direktor OMV rekao je da potpisivanje memoranduma predstavlja ključni korak za obezbeđenje isporuka gasa Austriji koji će ojačati ulogu Baumgartena kao gasnog čvorišta centralne i istočne Evrope.
"Naša saradnja sa Gaspromom, koja traje oko pola veka, doprineće uspehu ove obaveze i biće od značaja za dalju diversifikaciju puteva za snabdevanje Evrope energijom", rekao je Rois.
OMV je glavni partner Gasproma u Austriji i od 1968. Austriji je isporučeno 187 milijardi kubnih metara ruskog gasa od čega 5,23 milijarde u 2013.
Memorandumom su predviđeni i Gaspromovo učešće u Centralnoevropskom gasnom čvorištu i pristup skladištima gasa kompanije OMV u Austriji za Gasprom.
Rois je Milera, kako je saopštio Gasprom, upoznao i sa pismom austrijskog ministra ekonomije Rejnholda Miterlenera (Reinhold Mitterlehner) u kojem on daje podršku stranama u sprovođenju projekta Južni tok u Austriji.
Ukoliko se izgradi austrijski krak Južnog toka, gasovod će se vratiti na prvobitno planirani put i uništiti projekt gasovoda Nabuko (Nabučo) koji je trebalo da dovede gas iz Azerbejdžana do Baumgartena.
Projekat Nabuko napušten je nakon što se Azerbejdžan opredelio za Transjadranski gasovod (TAP) kojim će gas ići do Italije preko Albanije i Grčke.
Evropa protiv Južnog toka
Evropski parlament doneo je nedavno neobavezujuću rezoluciju u kojoj se Rusija osuđuje što koristi energiju kao političko oružje i u kojoj se tvrdi da Južni tok ne treba da se gradi i da treba naći druge izvore snabdevanja.
Uprkos mnogim pravnim nedoumicima oko projekta gasovoda, bugarski ministar energetike Dragomir Stojnev nedavno je najavio da izgradnja Južnog toka u Bugarskoj počinje u junu. Stojnev je istakao da će pravni problemi biti rešeni pravovremeno.
Međutim, Evropska komisija ukazala je da postoji rizik da se gasovod Južni tok gradi u suprotnosti sa zakonima Evropske unije o javnim nabavkama, preneo je EurActiv.com.
Prema pismu Komisije bugarskim vlastima iz avgusta 2013, u projektu Južni tok, osim što se krše propisi EU o tržištu energije kojima se zabranjuje da proizvođač bude istovremeno i vlasnik prenosne mreže, sporno je i to što se Bugarska obavezala da Gaspromu da najpovoljniji poreski režim, čime se, navodi Komisija, krše pravila EU o državnoj pomoći.
Takođe je s jedne strane međuvladinim sporazumom predviđeno da bugarske i grčke kompanije budu podizvođači a s druge da se prednost da kompanijama iz zemalja zainteresovanih strana (Bugarska i Rusija), što je suprotno pravilima EU o konkurenciji.
Pored toga, međuvladinim sporazumom predviđeno je da tarife za korišćenje gasovoda utvrđuje "kompanija", što je u suprotnosti sa ovlašćenjem nacionalnog regulatora da utvrdi tarife za prenos u skladu sa zakonima EU.
Bugarska nastoji i da izuzme iz zakona EU deonicu gasovoda u svojim teritorijalnim vodama i bugarskoj isključivoj ekonomskoj zoni i to radi koristeći jezičke "trikove". Tako bi Gasprom mogao da koristi gasovod u punom kapacitetu umesto da, kako nalažu pravila EU, rezerviše kapacitete drugim operaterima.
Planirano je da gasovod Južni tok ima četiri paralelne cevi ispod Crnog mora, na dubini većoj od 2.200 metara, svaka dužine 930 kilometara. Prve cevi već su proizvedene u Rusiji.
Stručnjaci ukazuju na još jedan razlog što Rusija ne želi da rezerviše kapacitete za "ofšor" deonicu Južnog toka - to je moguća zainteresovanost Azerbejdžana da Evropi isporučuje gas kroz Južni tok umesto turskom rutom.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: www.south-stream
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
