Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Energetski potencijal zasenjen korupcijom
|
|
|
|
Objavljeno : 24.06.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
U narednih 6 godina na Zapadnom Balkanu su planirane investicije u energetiku od blizu 30 milijardi evra i očekuje se brz razvoj tog sektora. Na konferenciji povodom Nedelje održive energije u Evropskoj komisiji stručnjaci su, međutim, ukazali da taj potencijal zbog nedovoljne razvijenosti institucija nosi dodatan rizik od korupcije, koja je ionako pošast u celom regionu, dok nedovoljne medijske slobode otežavaju da se taj problem obelodani. Pored toga, u Briselu ukazuju i da će planirane investicije udaljiti zemlje regiona, koje teže ka EU, od evropskih ciljeva za smanjenje zagađenja ugljen dioksidom.
Na panelu 24. juna predstavljen je i izveštaj "Kome pogoduje korupcija na visokom nivou u energetskom sektoru Jugoistočne Evrope". U njemu su pobrojani slučajevi lažnog iznajmljivanja mašina u Rudarskom Basenu Kolubara, mita u transakciji preuzimanja hrvatske kompanije INA od mađarskog MOL-a, kartela u trgovini strujom u Makedoniji kada su četiri firme navodno diktirale cenu za uvoz struje na ternderu u 2012, kao i skandal u Crnoj Gori u kojem je sumnjivi biznismen navodno proneverio novac Američke agencije za međunarodni razvoj Ju-Es-Ejd (USAID).
Ističe se da, sa retkim izuzecima poput presude Sanaderu koji je osuđen zbog primanja mita za preuzimanje kompanije INA, rasvetljavanje ovih slučajeva ili još traje, ili su zatvoreni bez optužnica, dok se nekada čak i ne istražuju.
Geret Tankosić-Keli iz regionalne organizacije Mreža za promenu u Jugoistočnoj Evropi (SEE Change) ukazao je da je korupcija, iako i inače izražena u regionu, u energetici posebno ozbiljna.
U okviru Energetske zajednice do 2020. predviđeno da se uloži 28,8 milijardi evra, a infrastrukturu je neophodno zameniti. Tankosic-Keli je istakao da je reč o ogromnim iznosima, koji su sami po sebi privlačni za korupciju.
"30 milijardi je ogroman iznos novca, zamislite koliko biste se obogatili sa samo 10 ili 15% od tog iznosa", rekao je Tankosić-Keli.
On je ukazao i da se u regionu oko 20% energije "ili izgubi ili ukrade", kao i da je energetska efikasnost i do četiri puta ispod evropskog proseka.
Nedostatak politika za energetsku efikasnost i štednju energije takođe pogoduje korupciji, ocenio je on.
Kako je objasnio, mnogo je lakše izvući korist ukoliko se potpisuje sporazum o velikoj fabrici uglja, jer to čini samo nekoliko ljudi, nego ukoliko se povećava energetska efikasnost u javnim zgradama, jer to iziskuje mnogo veće napore, mnogo više ljudi je uključeno, i novac odlazi na različite strane.
On je ukazao da je bolje upravljanje energetskim sektorom potrebno i za energetsku stabilnost i ukazao da se umesto u raznovrsnost, održivost i obnovljive izvore ulaže u "zaista prljavi ugalj i zaista veliku lošu hidro energiju".
Transparentnost je najbolji lek
Generalni sekretar Energetske zajednice za Jugoistočnu Evropu Dirk Bušle rekao je na panelu da je korupcija u energetskim sektorima u jugoistočnoj Evropi realnost.
"Za dezinfekciju je najbolja sunčeva svetlost", rekao je on govoreći o transparentnosti, korupciji i slabim institucijama, a na Tviteru prenela Mreža za promene u Jugoistočnoj Evropi.
U izveštaju, koji je preneo briselski EurAktiv navodi se da ove korupcijske afere ne bi bile ni obelodanjene da nije novinara, civilnog društva i uzbunjivača, koji zbog svog rada trpe veliki pritisak, a neretko im je i život ugrožen.
"Oni rade u izazovnom, a često i neprijateljskom okruženju", navodi se.
Ističe se i da su u izveštajima Evropske komisije, OEBS-a, Fridom hausa (Freedom House) i Reportera bez granica zemlje regiona, iključujući Albaniju, BiH, Hrvatsku, Kosoovo, Makedoniju, Crnu Goru i Srbiju, ranigrane veoma loše na indeksima slobode štampe i izražavanja. Makedonija je jedina zemlja u kojoj je istraživački novinar dospeo u zatvor, ali se i u drugim zemjlama novinari suočavaju sa zastrašivanjima ili pritiscima.
"Vlade u regionu imaju istoriju napada - ili još gore - na izveštače i aktiviste civilnog društva koji isuviše detaljno ili javno zalaze u svet ekonomskih moćika i korupcije. Institucije koje bi trebalo da ih štite često ne ispune taj zadatak", navodi se.
Ističe se i da su mediji često direktno zavisno od vlada ili moćnih biznismena, tako da, kako ese navodi, urednici znaju da posledice pisanja može da bude "oseka" reklama, a posledično i bankrot.
Izvor: EurActiv.com i S.V.
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
