Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Grčka traži rezervni plan za gas za Balkan
|
|
|
|
Objavljeno : 22.08.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Grčka je zatražila od Evropske komisije da pripremi rezervni plan za obezbeđenje snabdevanja balkanskih zemalja tečnim prirodnim gasom (LNG) u slučaju prekida ruskih isporuka prirodnog gasa zbog krize u Ukrajini. Eventualni prekid dotoka ruskog gasa, uvereni su u Atini, posebno bi pogodio Grčku i druge zemlje Balkana. Na značaj gasa za evropski energetski bilans ukazuju i vesti iz drugih delova kontinenta. Tako je Litvanija potpisala ugovor sa norveškim Statoilom o isporuci LNG i zajedno sa Poljskom traži od EU sredstva da te dve zemlje povežu gasovode. Bugarska je pak ponovo izazvala zabrinutost u Briselu nakon što je objavljen video na kojem se vide radnici u luci u Varni kako prave mesto za nove cevi za Južni tok iako Sofija tvrdi da je zaustavila izgradnju tog gasovoda.
U pismu evropskom komesaru za energetiku Ginteru Etingeru (Günther Oettinger) grčki ministar energetike Janis Maniatis predložio je uspostavljanje mehanizma za hitne slučajeve kojim bi se obezbedilo da se višak jevtinijeg LNG čuva u rezervi za članice Evropske unije kod kojih se javi nestašica gasa umesto da se šalje na druga tržišta.
Rusija je 16. juna prekinula isporuke gasa Ukrajini zbog neplaćenih računa, što je podstaklo strahovanja od prekida isporuka Evropi do koje gas stiže preko te zemlje.
Grčka oko 60% prirodnog gasa uvozi iz Rusije preko Ukrajine. Ta zemlja uvozi gas i iz Azerbejdžana preko Turske a snabdeva se i iz domaćih skladišta LNG.
Maniatis je upozorio na mogućnost da tokom predstojeće zime dođe do ozbiljnog prekida isporuka gasa Evropi i dodao da bi u tom slučaju Grčka i druge balkanske zemlje bile više pogođene nego ostala tržišta EU.
"Pokrenuli smo inicijativu da Evropa usvoji zajednički solidarni mehanizam koji će obezbediti isporuke LNG u slučaju prekida (isporuka)", rekao je Rojtersu Maniatis.
Iz grčkog ministarstva energetike upozorili su da bi višak LNG mogao da ode u Aziju.
Stižu cevi za zamrznuti Južni tok
U međuvremenu je Evropska komisija izrazila zabrinutost zbog video snimka na kome se vide radnici u bugarskoj crnomorskoj luci Varna kako prave mesto za nove cevi za Južni tok iako zvanična Sofija uverava EU da je projekat gasovoda zamrznut.
Prema pisanju bugarskog lista Dnevnik, koji je objavio video, prva tura cevi, kupljenih u Nemačkoj, stigla je u Varnu morem 14. avgusta.
Prelazna vlada u Sofiji zamrzla je izgradnju Južnog toka nakon jasnog upozorenja iz Brisela zbog toga što se bilateralnim ugovorom Bugarske sa Rusijom o gradnji gasovoda krše zakoni EU.
Portparolka Komisije Šantal Hjuz (CHantal Hughes) rekla je za EurActiv.com da je Komisija zabrinuta zbog videa i pisanja štampe ali da u Briselu smatraju da je izgradnja prekinuta. Ona je dodala da neće komentarisati da li isporuka cevi predstavlja prekršaj.
Hjuz je rekla i da Komisija analizira odgovor bugarskih vlasti na zvanični dopis Komisije.
"Kada završimo analizu, odlučićemo o daljim koracima. Zvanično smo tražili od bugarskih vlasti da prekinu radove dok ne budemo sigurni da je sve u skladu sa propisima EU. Bugarske vlasti potvrdile su više nego jednom da su se složile sa prekidom radova", rekla je portparolka Evropske komisije.
Litvanija razbila Gaspromov monopol
Istovremeno na severu EU rade na smanjenju zavisnosti od ruskog gasa i Litvanija je potpisala prvi ugovor sa norveškim Statoilom o isporuci LNG.
Litvanija je članica EU čiji uvoz gasa 100% pokriva ruski Gasprom.
Kako je objavljeno 21. avgusta, Litgas, deo za trgovinu gasom litvanskog energetskog holdinga Litvanska energija, i Statoil potpisali su petogodišnji ugovor o isporukama čija je preliminarna vrednost 2,5-3 milijarde litasa (725-870 miliona evra).
Litvanski premijer Algirdas Butkevičius rekao je po potpisivanju ugovora da je Litvanija ispregovarala konkurentnu cenu LNG dok su iz Litgasa pojasnili da je cena vezana za UK NEP indeks koji je trenutno 900-1.000 litasa za hiljadu kubnih metara (260-290 evra).
Statoil će godišnje isporučivati 540 miliona kubnih metara gasa terminalu za LNG Klaipeda, što je minimalni kapacitet tog postrojenja.
Litvanija planira da za prvu godinu rada terminala uveze ukupno milijardu kubnih metara gasa a u budućnosti će kapacitet biti povećan na četiri milijarde.
Litavnija bi sa tog terminala za LNG trebalo da pokriva 20-25% potreba za gasom a planirana je gradnja još jednog terminala za potrebe te zemlje i njenih baltičkih suseda. Međutim, regionalni terminal za LNG biće, u najboljem slučaju, gotov 2020. godine.
Litvanija i Poljska traže novac za povezivanje mreža
Litvanija radi na obezbeđenju isporuka na još jednoj strani i sa Poljskom je tražila od EU da pokrije do 75% troškova povezivanja nacionalnih gasovoda dve zemlje.
Povezivanje je u sklopu planova EU za okončanje energetske zavisnosti tri baltičke zemlje od ruskog gasa. Ocenjuje se da bi veza mreža Poljske i Litvanije takođe doprinela unapređenju sigurnosti isporuka gasa i konkuretnosti regionalnog tržišta.
Veza između dve zemlje u dužini 500 kilometara, koja će, prema procenama, koštati 558 miliona evra, omogućiće protok 2,3 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Zahtev za sredstvima iz EU dve zemlje su poslale nakon što je evropska energetska agencija ACER rešila spor oko podele troškova projekta.
Godišnje Litvanija, Letonija i Estonija troše oko pet milijardi kubnih metara gasa.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
