Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rusija obustavila isporuke gasa Ukrajini
|
|
|
|
Objavljeno : 16.06.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Rusija je 16. juna odlučila da nakon neuspeha pregovora o ukrajinskom dugu i ceni gasa uvede Ukrajini avansno plaćanje za gas, čime je praktično obustavila isporuke gasa toj zemlji. Ukrajinske vlasti su potvrdile da su isporuke ruskog gasa 16. juna "svedene na nulu", osim količina koje se preko Ukrajine prebacuju u Evropu. Evropskoj uniji za sada ne prete problemi s gasom, ali bi tokom zime mogla da se suoči sa nestašicom tog energenta, ako Ukrajina iskoristi sve rezerve kojima se inače obezbeđuje tranzit, ocenjuju evropski zvaničnici i stručnjaci.
Rusko-ukrajinski pregovori uz posredovanje EU, čiji je cilj bio da se spreči da Rusija obustavi isporuke gasa Ukrajini, prekinuti su 15. juna kasno uveče u Kijevu, pošto nisu postignuti rezultati. Ukrajinski lideri su se nadali da će postići dogovor o dugu u poslednjem trenutku, ali kako dogovor nije postignut pre isteka roka koji je Rusija postavila za plaćanje dela duga, Ukrajina se sada suočava sa prekidom isporuka gasa.
Ruski Gasprom je 16. juna nakon isteka roka u 8.00 po srednjeevropskom vremenu uveo Ukrajini avansno plaćanje za gas zbog neisplaćenih dugova Naftogasa Ukrajine. Portparol Gasproma Sergej Kuprijanov je rekao 16. juna da će Naftogas će dobiti onoliko gasa koliko plati, a da za sada ništa nije platio.
Gasprom je upozorio i Brisel na "moguće poremećaje" u isporukama gasa za EU ako Ukrajina bude koristila gas koji se preko njene teritorije doprema u Uniju. Oko 15% gasa u EU stiže preko ukrajinske teritorije.
Ministar energetike Rusije Aleksandar Novak i šef Gasproma Aleksej Miler potvrdili su 16. juna da je Gasprom obustavio isporuke gasa Ukrajini, ali su obećali da će evropski potrošači dobijati gas u količinama koje su im potrebne.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare, Novak je rekao da je gas obustavljen zbog neisplaćenog duga ukrajinskog Neftogasa od 4,5 milijardi dolara i nenalaženja kompromisa o ceni koju Kijev treba da plati za ruski gas.
Miler je kazao da je stvoren operativni štab koji će pratiti isporuke gasa Evropi. U slučaju da bude primećeno da Ukrajina uzima deo gasa namenjen Evropi, Gasprom će isporučiti dodatne količine gasa evropskim potrošačima kroz gasovode Severeni tok, Jamal-Evropa, kao i dodatnim punjenjem podzemnih skladišta, rekao je šef Gasproma.
Ukrajinski ministar energetike Jurij Prodan rekao je da je Rusija 16. juna ujutru "svela na nulu" isporuke gasa Ukrajini i istakao da će i pored prekida u snabdevanju Ukrajina nastaviti da obezbeđuje tranzit gasa u Evropu.
EU zabrinuta, nada se rešenju
Evropski komesar za energetiku Ginter Etinger (Gunther Oettinger) upozorio je 16. juna da bi Evropska unija mogla da se suoči sa nestašicom gasa tokom zime. "Naredne sedmice neće biti problematične, dobijamo (uobičajene) količine gasa... Ako Ukrajina iscrpi svoje rezerve, imaćemo problem u slučaju oštre zime", rekao je komesar Etinger.
Rezerve u Ukrajini služe pre svega za obezbeđivanje tranzita, a formiraju se tokom leta. Ako bi Ukrajina u narednim nedeljama i mesecima koristila te rezerve, EU bi mogla da ostane bez dovoljno gasa tokom zime.
Evropska komisija je zatražila 16. juna od Ukrajine da poveća svoje rezerve gasa sa 13,5 na 20 milijardi kubnih metara pre kraja leta i najavila da će razmotriti 20. juna rizike od prekida snabdevanja za EU.
"Da bi se obezbedila stabilnost snabdevanja ruskim gasom koji je kupila EU, ukrajinske rezerve treba da budu između 18 i 20 milijardi kubnih metara dok je njihov nivo sada 13,5 milijardi metara", rekao je Etinger i dodao da Ukrajina treba da dopuni svoje rezere pre kraja leta.
Ukrajina je potrošila 50 milijardi kubnih metara gasa 2013. Od toga je 30 milijardi kubnih metara kupila od Gasproma, a sama godišnje proizvodi 20 milijardi kubnih metara gasa.
Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo pozvao je 16. juna Rusiju i Ukrajinu da ulože napor u pronalaženje sporazuma i da bude nastavljeno snabdevanje ruskim gasom. Barozo je istakao da je "predlog koji je na stolu, dobar predlog", ocenjujući da će sporazum omogućiti Rusiji da naplati dugovanja Ukrajine, a Ukrajini da dobije garancije da će cena gasa u budućnosti biti pravedna.
"Komisija je posrednik u tom problemu", dodao je Barozo i precizirao da je evropski komesar za energetiku u kontaktu s dve zemlje i s ruskim energetskim gigantom Gaspromom.
Analitičar Tim Eš (Ash) iz Standard banke PLC rekao da je da će Rusija verovatno obustaviti isporuke gasa samo za Ukrajinu, ali da bi Kijev mogao da jednostavno uzme koliko hoće gasa u tranzitu, pošto se gas zajedno isporučuje. Zbog toga bi u EU moglo da stigne manje gasa što bi moglo da spreči stvaranje zaliha uoči grejne sezone.
"Malo je verovatno da će se to kratkoročno odraziti na snabdevnaje gasom u Evropi, ali će verovatno stvoriti probleme u vreme zime ako dogovor ubrzo ne bude positgnut", naveo je on.
Rusija i Ukrajina su se i ranije sukobljavale oko gasa, pre svega 2006. i 2009, što je poremetilo isporuke gasa EU.
Međusobne tužbe
Ruski Gasprom i ukrajinski Naftogas odlučili su i da pitanje gasa iznesu pred međunarodni arbitražni sudom u Stokholmu. Gasprom je podneo tužbu zbog duga za gas, dok je Naftogas osporio visoku cenu gasa koja mu se naplaćuje od 2010. Naftogas je zatražio da mu se vrati šest milijardi dolara na ime previsoke cene, kao i da sud utvrdi "pravednu cenu" za ruski gas.
Kijev odbija da prihvati višu cenu gasa koju je Moskva odredila nakon dolaska na vlast prozapadnih političara u Ukrajini krajem februara. Moskva je tražila da se cena za 1.000 kubnih metara gasa poveća sa 268 na 485 dolara, ali je zatim spustila na 385 dolara.
Spor oko gasa zahuktava se u okolnostima krize u Ukrajini. Iako su prvi kontakti između ruskog predsednika Vladimira Putina i novog ukrajinskog predsednika Petra Porošenka podstakli nade da je moguće popuštanje u odnosima Ukrajine i Rusije, tokom vikenda ponovo su se tenzije produbile.
Proruski separatisti su 14. juna oborili ukrajinski vojni avion u Lugansku kada je poginulo 49 vojnika, a Porošenko je upozorio da će uslediti "adekvatan odgovor". Od početka ukrajinske vojne operacije 13. juna na istoku Ukrajine protiv poginulo je više od 300 osoba.
Nakon obaranja aviona, usledile su demonstracije ispred ruske ambasade u Kijevu koje su obeležili incidenti.
SAD su 13. juna ponovo optužile Rusiju da snabdeva separatiste na istoku Ukrajine vojnom opremom i oružjem.
Izvori: AFP, AP
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
