Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Austrija gradi Južni tok i pored kritika iz EU
|
|
|
Objavljeno : 25.06.2014. |
|
|
|
|
|
|
Austrija je 24. juna zaključila, tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Beču, sporazum o izgradnji gasovoda Južni tok na svojoj teritoriji uprkos stavu Brisela o tom projektu. Projekt je za EU sporan sa stanovištva evropskih propisa kojim se uređuje tržište gasa, a pitanje izgradnje Južnog toka je dobilo i političku dimenziju sa izbijanjem krize u Ukrajini. Članice EU su podeljene oko tog projekta, a nema saglasnosti ni između evropske industrije i političara u Briselu. Austrijski zvaničnici su izneli uveravanja da će sporazum o izgradnji tog gasovoda biti u skladu sa propisima EU, dok je Putin istakao da projekat nije usmeren ni protiv koga i da će koristi od njega imati i Moskva i EU.
"Ovaj projekat nije usmeren ni protiv koga. On je u interesu energetske stabilnosti cele Evrope", rekao je Putin u Privrednoj komori Austrije. Ruski predsednik je dodao da pitanje Južnog toka ne treba politizovati i istakao da je taj projekat potreban i Rusiji i evropskim partnerima.
Putin je rekao da taj gasovod može da omogući EU da se snabdeva energijom iz više različitih izvora, piše AFP. "Brza realizacija gasovoda Južni tok doprineće energetskoj bezbednosti i raznovrsnosti snabdevanja iz više pravaca. To je posebno važno u kontekstu najnovijih događaja u Ukrajini", rekao je on.
Oko polovine isporuka gasa u EU stiže iz Rusije, a od toga dve trećine preko teritorije Ukrajine koju potresaju sukobi ukrajinskih snaga i proruskih separatista na istoku zemlje.
Austrijski predsednik Hajnc Fišer (Heinz Fischer) takođe je stao u odbranu Južnog toka. "Niko ne može da mi objasni, niti ja mogu da objasnim austrijskom narodu, zašto gasovod koji već prolazi kroz zemlje EU i NATO ne može da uđe 50 kilometara u Austriju", rekao je Fišer.
"Ko kritikuje Austriju treba da kritikuje i Mađarsku, Bugarsku, Srbiju i više evropskih preduzeća", rekao je Fišer na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Putinom.
Gaspromovi partneri u izgradnji Južnog toka su i italijanski ENI, nemački Vintershal holding (Wintershall) i francuski EDF.
Fišer je rekao da je protiv uvođenja sankcija Moskvi, ali da je dodao aneksija Krima suprotna međunarodnom pravu.
Putin je rekao da je Austrija "važan i pouzdan" partner Rusije koja je treći trgovinski partner te zemlje van EU, posle SAD i Švajcarske. Istakao je dobre poslovne veze sa Austrijom, koja je prva zapadnoevropska zemlja koja je potpisala sporazum o dugoročnom snabdevanju gasom sa Moskvom 1968. godine.
EU je saopštila da nema ništa protiv zvanične posete Putina Austriji i pored zahlađenja odnosa sa Moskvom.
Neki političari, međutim, upozoravaju da bi Putin mogao da pokuša da iskoristi podele među članicama EU, poput neutralne Austrije koja ima tradicionalno dobre odnose sa Moskve i Britanije koja želi oštriji stave prema Rusiji, piše Rojters a prenosi portal EurActiv.com
"Očigledno Putin želi da podeli EU. To nije ništa novo. To je ono što Rusi uvek pokušavaju da urade kada su saterani u ćošak", rekao je švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt (Carl Bildt) za austrijsku TV ORF.
Sporazum između Gasproma i OMV-a
Ruski Gasprom i austrijska OMV potpisali su 24. juna u Beču sporazum o stvaranju zajedničkog preduzeća za izgradnju gasovoda Južnog toka na teritoriji Austrije.
Sporazum, koji su potpisali šef Gasproma Aleksej Miler i generalni direktor OMV-a Gerhard Rojs (Ross), predviđa formiranje zajedničke kompanije Južni tok Austrija (South Stream Austria).
Obema kompanijama u zajedničkoj kompaniji pripada po 50%, a sporazum takođe utvrđuje konkretna prava i obaveze akcionara i raspodelu dobiti, prenose ruske agencije.
Gasprom i OMV potpisali su u aprilu 2014. memorandum o namerama za izgradnju Južnog toka. Memorandum predviđa izgradnju gasovoda na teritoriji Austrije kapaciteta. Izgradnja deonice duge 50 kilometara koštaće 200 miliona evra, a troškove će podeliti Gaprom i OMV.
Prvi gas preko Južnog toka u Austriju trebalo bi da stigne krajem 2016. godine ili početkom 2017. godine, izjavio je predstavnik OMV-a Robert Lener.
On je kazao da će Južni tok u potpunosti biti u skladu s propisima EU.
Rojs je uoči potpisivanja izjavio da bi Južni tok mogao da bude izuzetak od zahteva koje EU ističe u odnosu na transport cevima, te da bi vlasti EU trebalo da razmotre s Gaspromom uslove davanja "specijalnog režima" i ubrzaju pregovore o Južnom toku.
U skladu sa Trećim energetskim paketom, vlasnici gasovoda u EU ne mogu biti kompanije koje su i isporučioci gasa. Šef Gasproma Aleksej Miler rekao je ranije da je redovno u kontaktu sa evropskim komesarom za energetiku Ginterom Etingerom (Gunther oettinger) u vezi sa rešavanjem pitanja izgradnje Južnog toka.
Južni tok treba da prođe od crnomorske obale Bugarske preko teritorije Srbije do Mađarske i Austrije. Izgradnja tog gasovoda koštaće 16 milijardi evra.
Izvor: EurActiv.com, AFP, Beta
Foto: Beta/AP
Povezani sadržaj
|
|
|