Stampa
Finska prva ostaje bez gasa ako Rusija zavrne slavine  

Objavljeno : 03.09.2014. Štampa El. pošta bookmark
 

Ako Rusija prekine isporuke gasa na tri meseca, nestašica tog energenta prvo će se osetiti u Finskoj, Poljskoj i Turskoj dok će ostale evropske zemlje izdržati između tri i devet meseci bez ruskog gasa, pokazao je novi izveštaj Instituta za ekonomiju energije iz Kelna. Balkanske zemlje, Grčka, Nemačka, Austrija, Švajcarska i Estonija posledice zaustavljanja isporuka osetile bi u slučaju šestomesečnog ruskog embarga. Zemlje koje same proizvode gas, kao i one koje imaju terminale za LNG, najbezbolnije bi prošle kroz prekid ruskih isporuka. Zavrtanje slavina Evropi predstavljao bi međutim gubitak i za Gasprom.

 

Najgore bi u slučaju ruskog embarga na gas bilo Finskoj, koja nema skladišta i jedini izvor gasa joj je Rusija. Već u prvom mesecu embarga Finskoj bi nedostajalo 10% gasa a ako bi prekid potrajao tri meseca, više od 50%.

 

Međutim, ako slavine ostanu zatvorene tokom devet meseci, Nemačka, Italija i Francuska biće ozbiljno pogođene.

 

Problema bi bilo i u Češkoj, Mađarskoj i Slovačkoj, kao i u zemljama koje bi pogodio i tromesečni prekid.

 

Najbolje bi u slučaju devetomesečnog prekida isporuke prošle zemlje koje imaju svoje rezerve gasa, poput Danske, Norveške, Holandije, Rumunije i Velike Britanije.

 

Bezbedne bi bile i zemlje koje uvoze gas od suseda ili imaju terminale za LNG - Belgija, Bugarska, Irska, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Portugalija, Španija i Švedska.

 

Međutim, ukoliko zima bude izuzetno hladna, a prekid dotoka ruskog gasa potraje šest meseci, nestašice gasa osetiće gotovo cela Evropa, uključujući Britaniju, Irsku, Belgiju, Rumuniju i Bugarsku.

 

Ni Rusija neće proći dobro jer bi svaki mesec prekida isporuka značio gubitak 4-4,5 milijardi evra prihoda, što je 3,5% Gaspromovog godišnjeg prihoda.

 

"To bi znatno umanjilo profitabilnost Gasproma i smanjilo doprinos te kompanije državnom budžetu Rusije", istakli su istraživači sa Instituta u Kelnu.

 

U 2013. godini Rusija je izvezla 160 milijardi kubnih metara gasa Evropi (uključujući Tursku a isključujući Belorusiju i Ukrajinu) pokrivši tako više od 30% godišnje evropske tražnje gasa.

 

Zavisnost od ruskog gasa razlikuje se od zemlje do zemlje i dok je Holandija veliki proizvođač, mnoge istočnoevropske zemlje veliki deo tražnje pokrivaju uvozom iz Rusije - Mađarska 90%, Poljska 60% a Nemačka oko trećinu tražnje.

 

U analizi se navodi da bi potrebe za gasom, u slučaju prekida ruskih isporuka, mogle da se zadovolje iz rezervi ili uvozom LNG.

 

Skladišta gasa brojnih evropski zemalja su zahvaljujući blagoj zimi 2013-14. u avgustu 2014. bila gotovo napunjena.

 

Pored zahvatanja u rezerve, deo tražnje za gasom mogao bi da pokrije LNG. Evropa i Turska sada imaju uvozne kapacitete za LNG od oko 200 milijardi kubnih metara gasa godišnje ali je teško reći koliko bi tog energenta mogle da kupe u slučaju embarga.

 

Institut u Kelnu analizirao je posledice eventualnog prekida dotoka ruskog gasa u periodu između 1. novembra 2014. i 31. oktobra 2015. Kroz kompjutersku simulaciju evropskih gasovoda, skladišta gasa i infrastrukture za tečni prirodni gas (LNG) istražio je šta će se desiti ako Rusija zavrne slavina na mesec dana, tri meseca, šest ili devet meseci.

 

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shhutterstock.com

 
 
 
Pošaljite komentar
Pošaljite komentar