Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Sankcije Zapada: ruska privreda na udaru
|
|
|
|
|
Objavljeno : 30.07.2014. |
|
|
|
|
|
|
Evropska unija i SAD uveli su 29. jula Rusiji ekonomske sankcije, pre svega u oblasti odbrane i energetike. Do zaoštravanja odnosa prema Moskvi došlo je nakon obaranja malezijskog aviona nad istokom Ukrajine i pogibije skoro 300 putnika, u trenutku kada se borbe u Ukrajini nastavljaju. Pojedine članice EU na sankcije Rusiji su pristale nevoljno, u strahu od ozbiljnih posledica za svoju privredu. Jedna od njih je Poljska, kojoj je Rusija odmah nakon uvođenja sankcija zabranila izvoz voća i povrća na svoju teritoriju, obrazlažući ovakvu meru fitosanitarnim razlozima. U Briselu se procenjuje da bi sankcije Rusiji i uzvratne mere Evropu mogle da koštaju 0,4% bruto domaćeg proizvoda godišnje.
Mere koje je usvojio Brisel ograničiće ruskim državnim finansijskim institucijama pristup tržištu kaptalu EU, uvešće zabranu trgovine oružjem, uspostaviti izvoznu zabranu za takozvane namenske proizvode za vojsku i uskratiti Rusiji pristup osetljivim tehnologijama posebno u sektoru nafte.
Proširena je i lista pojedinaca i kompanija koji su pod sankcijama zato što narušavaju teritorijalni integritet Rusije. Na njoj se našlo i osam osoba, od kojih su četiri poslovna čoveka bliska ruskom predsedniku Putinu.
Predsednici Evropske komisije i Evropskog saveta Žoze Manuel Barozo i Herman van Rompej saopštili su da paket mera predstavlja snažno upozorenje i jasnu poruku da je u današnje vreme u Evropi neprihvatljivo ilegalno pripajanje teritorija i destabilizacija susedne države.
"Pored toga, situacija iziskuje odlučan i hitan odgovor u trenutku kada nasilje izmiče kontroli i dovodi do ubijanja skoro 300 nevinih civila na letu od Holandije do Malezije", navodi se u saopštenju.
Background Na terenu se nastavljaju sukobi i problemi u istrazi nesreće malezijskog aviona.
Holandski i australijski stručnjaci su 30. jula četvrti dan uzastopno iz bezbednosnih razloga odložili odlazak na mesto avionske nesreće. Svaki dan odlaganja čini istragu složneijim. Rusija i Ukrajina jedna drugoj prebacuju odgovornost za taj problem.
Holandski premijer Mark Rute pozvao je ukrajinskog predsednika Petra Porošenka i od njega zatražio prekid borbi blizu mesta nesreće. Prema oceni Moskve, te borbe predstavljaju kršenje rezolucije UN izglasane nakon obaranja aviona.
"Ukrajinska vojska ne vodi borbe u području gde je bila ta katastrofa. Ovu zonu su blokirali teroristi", rekao je portparol ukrajinske vojske Andrij Lisenko.
Ukrajinske snage su intenzivirale ofanzivu i 29. jula saopštile da su osvojile nova područja, posebno selo Stepanivka na oko 80 kilometara istočno od Donjecka. Ta zona, zimeđu ruske granice i mesta gde je pao malezijski avion, prethodnih dana je poprište snaznzih borbi.
U me]uvremenu, Ukrajina tone sve dublje u recesiju. U drugom tromesečju je zabeležila pad bruto domaćeg proizvoda od 2,3% u odnosu na prethodno tromesečje.U poređenju sa istim periodom prošle godine, pad je iznosio 4,7% za drugo i 1,1% za prvo tromesečje.
Recesija uz manje pauze traje već dve godine, ali se početkom 2014. godine naglo pogoršala, sa političkom krizom i oružanim sukobom na istoku zemlje.
Prema proceni Međunarodnog fonda, koji je ovoj zemlji u aprilu odobrio kreditnu liniju od 17 milijardi dolara u okviru međunarodnog plana vrednog 27 milijardi, za 2014. se može očekivati pad privrede od 6,5%. Jedan od velikih problema je i što su Donjeck i Lugansk, industrijski centri zemlje, potreseni žestokim sukobima.
Vrednost nacionalne valute opada, a cene su od decembra 2013. do juna porasle za 11,6% u proseku.
EU je nakon te avionske nesreće, koja je kako se smatra izazvana raketom proruskih separatista, zaoštrila stav prema Rusiji. U toj tragediji poginulo je 298 osoba, od kojih 200 iz Holandije. Razmere te nesreće navele su Evropljane da krenu u treću fazu sankcija, odnosno da njima obuhvate i rusku privredu.
Lideri država članica su se borili da uticaj sankcija na njihove privrede bude što uravnoteženiji, rekao je finski premijer Aleksander Stub.
Jedna od zemalja koje u početku nisu bile spremne na sankcije Rusiji je Nemačka. Kancelarka te zemlje Angela Markel ocenila je da je pooštravanje sankcija bilo neizbežno. Ona je pozvala Moskvu da krene putem smirivanja situacije i saradnje.
Paket evropskih sankcija predviđa i izvesnu vrstu kompromisa budući da u oblasti odbrane neće biti retroaktivan. To znači da će Francuska moći da sprovede ugovor o prodaji dva nosača helikoptera Mistral Rusiji. Ovaj ugovor izazvao je žestoku polemiku u EU, a pojedine zemlje, poput Litvanije, zalagale su se za daleko oštriji pristup Rusiji.
Obama: Ovo nije novi hladni rat
Novi paket donet je u večaernjim satima 29. jula na osnovu smernica koje je dao Evropski savet 16. jula.
Nakon EU dodatne sankcije je uvela i SAD, zabranivši Amerikancima da izvrše određene transakcije, uključujući ugovore o dugoročnom finansiranju sa drugom po veličini ruskom bankom VTB, sa njenom filijalom Moskovskom bankom, kao i sa Ruskom poljoprivrednom bankom.
Američki predsednik Barak Obama rekao je da je loše što se Rusija izoluje od međunarodne zajednice "nakon decenija stvarnog napretka" i dodao da to nije bilo neizbežno.
"To je izbor koji su Rusija i pre svega predsednik Putin doneli", rekao je on.
"Nije reč o novom hladnom ratu. Ovo je specifičan problem u vezi sa stavom RUsija kojha odbija da prizna da Ukrajina može da ide svojim putem", naveo je on.
Rusija uzvraća udarac
U Evropi ova odluka nije bila laka zbog protivljenja dela zemalja iz straha od uzvratnih mera Rusije.
Jedna od njih je Poljska, kojoj je dan nakon evropskih sankcija Rusija zabranila uvoz voća i povrća, uz obrazloženje da to čini zbog bezbednosti hrane.
Kako je rekao portparol ruske veterinarske agencije Aleksej Aleksenko razlog za tu odluku je bilo u više navrata ponovljeno kršenje sertifikata i procedura karantina. Zabrana će, kako je naveo, stupiti na snagu 1. avgusta.
Moskva je 28. jula već upozorila da bi mogla uskoro da ograniči uvoz proizvoda iz EU zbog prisustva jednog insekta štetočine.
Vlasti u Moskvi često optužuju da koristi trgovinu, a pre svega sanitarne razloge, kao diplomatski pritisak na susedne zemlje. To je već činila tokom prethodnih meseci sa Ukrajinom i Moldavijom nakon što su potpisale sporazume o slobodnoj trgovini sa EU.
Prema pisanju EUObzervera, Evropska komisija očekuje da će EU izgubiti 40 milijardi evra odnosno 0,3% BDP-a ove godine, i do 0,4% sledeće zbog očekivanih uzvratnih mera Rusije.
Rusija umanjuje značaj sankcija
Gubitke koje će Rusija pretrpeti za sada nije moguće precizno izračunati. Jedan izvor EU je, po pisanju EUObzervera, procenio da bi sankcije mogle da oštete rusku privredu ove godine za 23 milijarde evra, oko 1,5% bruto domaćeg proizvoda, a u 2015. za 75 milijardi, odnosno 4,8% BDP-a.
Procena lista Ekonomist je da bi ruske firme mogle biti oštećene do 745 milijardi evra.
Ruška štampa 30. jula je pokušala da umanji značaj paket ekonomskih sankcija koje uvode RU i SAD, ocenivši da će one samo ojačati režim Vladimira Putina.
"Sankcije ili ne rade ili daju efekat u dalekoj budućnosti", ocenio je ekonomski dnevnik Vedomosti, podsetivši da američke sankcije Kubi uvedene 1960. nisu oslabile režim Fidela Kastra.
Severna Koreja se, prema pisanju ovog lista, "uspešno služi spoljnim pritiscima da bi ujedinila stanovništvo oko lidera".
Slični tonovi mogu se pronaći u dnevniku Izvestija, prema čijem pisanju sankcije će "samo još više okupiti ruski narod oko vlasti jer će biti protumačene kao pokušaj SAD da odnese pobedu nad Rusijim".
"Sankcije će nam pomoći da se osnažimo,a Rusija će tako imati efikasniju privredu i zdravije društvo i oslobodiće se iluzija", rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Grigorij Karsin za dnevnik Komersant.
Komersant uostalom piše da bi negativni efekat ovih "do sada naltežih sankcija" Brisela Rusiji mogao da bude ublažen.
"Moskva računa na podršku zemalja EU koje bi takođe mogle da imaju značajnus stetu zbog obustae saradnje sa Rusijom", navodi dnevnik, pozivajući se na izvor iz ruske diplomatije.
Izvor: AFP i S.V.
Foto: Beta-AP
Povezani sadržaj
|
|
|