Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Prepreke za ulaganja blokiraju energetsku uniju
|
|
|
|
Objavljeno : 18.12.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Energetska unija, vodeća inicijativa za smanjenje zavisnosti Evropske unije od ruskog gasa, suočena je sa regulatornim, finansijskim i političkim preprekama koje mogu da odlože ili spreče finansiranje ključne infrastrukture, upozorila je radna grupa EU za investicije. U izveštaju su predočeni brojni infrastrukturni projekti, uključujući 72 od zajedničkog interesa u sektoru prenosa energije od kojih se realizacija 20 smatra hitnom za osiguranje energetske bezbednosti i snabdevanja. Radna grupa je ocenila da finansiranje važnih energetskih projekata koče i nepoverenje privatnih investitora, manjak novca, ponekad i potrošači koji ne žele više cene energije i insistiraju na zaštiti čovekove okoline.
Članovi radne grupe predvođene Evropskom komisijom i Evropskom investicionom bankom (EIB) predstavnici su svih članica Evropske unije a osnovana je na zahtev nacionalnih ministara finansija kojima je nedavno dostavljen izveštaj radne grupe.
U izveštaju je pobrojano oko 2.000 projekata za potencijalne investicije širom EU u vrednosti 1,3 hiljade milijardi evra a lista je sačinjena na osnovu podataka članica. Među projektima su oni iz oblasti transportne infrastrukture, digitalne ekonomije, zaštite čovekove okoline, kao i energetike.
Projekti vredni 500 milijardi evra mogli bi da budu pokrenuti u naredne tri godine, a mnogi podrazumevaju javno-privatno partnerstvo, navela je radna grupa. Javna sredstva za te projekte trebalo bi da dođu iz raznih resursa, uključujući iz novoosnovanog Evropskog fonda za strateške investicije (EFSI).
Fond za strateške investicije, kojim upravlja EIB, raspolaže sa 21 milijardom evra garancija investicija i pokrenut je s ciljem da se privuku privatne investicije u EU i pokrene posustala ekonomija. Evropska komisija očekuje da taj fond privuče 15 puta veće privatne investicije, odnosno 315 milijardi evra.
Energetska unija
Energetska bezbednost prioritet je EU od 2009. godine, kada je iskusila prekid isporuka ruskog gasa zbog spora Rusije i Ukrajine. U 2014. kontinuirana kriza u Ukrajini ponovo je zapretila isporukama gasa EU ali je 30. oktobra postignut sporazum Rusije i Ukrajine o snabdevanju tokom zime, čime su obezbeđene isporuke ka EU.
Nacionalne regulative, budžetska ograničenja, nevoljnost potrošača da plaćaju više cene ili prihvate određene infrastrukturne projekte, kao i manjak novca, mogu da osujete investicije u energetsku infrastrukturu, poput one za povezivanje mreža, navodi se u izveštaju.
Bolje interkonekcije širom EU i dozvoljavanje zemljama da lakše trguju energijom između sebe ključno će doprineti da EU lakše podnese rusko korišćenje gasa u političke svrhe, ocenjuju u radnoj grupi EU za investicije.
Kompanije koje upravljaju nacionalnim mrežama, kako se navodi, ne trude se mnogo da prevaziđu razlike u regulatornim režimama širom EU i procenjuje se da će do 2020. biti potrebno 119 milijardi evra za sprovođenje svih 248 projekata od zajedničkog interesa (PCI) u domenu prenosa energije.
Projekti od zajedničkog interesa su energetski infrastrukturni projekti od kojih koristi imaju najmanje dve članice, koji pomažu integraciju tržišta, podstiču konkurenciju i energetsku bezbednost, kao i smanjenje emisije ugljen dioksida (CO2).
Radna grupa je ocenila da su 72 projekta od zajedničkog interesa, ukupne vrednosti 50 milijardi evra, spremna i da mogu da budu sprovedena do kraja 2017. Od tih projekata, 20 se smatra hitnim kako bi se obezbedili energetska bezbednost EU i snabdevanje.
Hitne mere potrebne su i da bi se bolje povezale elektromreže, posebno u nekim regionima, poput Iberijskog poluostrva ili baltičkog regiona. Ti regioni predstavljaju "energetska ostrva" i zahtevaju naročitu pažnju, ističe se u izveštaju radne grupe.
Obnovljivi izvori
Diversifikovanje snabdevanja energentima takođe je važna komponenta enrgetske unije.
Očekuje se da članice EU i privatan sektor ulažu 48 milijardi evra godišnje kako bi ispunili ciljeve za sektor obnovljive energije za 2020.
Navodi se i da visok rizik nekih projekata koči privatne investitore. Posebno se ukazuje da energija iz obnovljivih izvora u nekim slučajevima nije efikasno integrisana u tržišta struje, kao i da su neke zemlje, poput Španije, ukinule državnu podršku za obnovljivu energiju.
Investicije u obnovljive izvore energije osujećuju i ograničneni državni budžeti, ali i nespremnost potrošača da prihvate više cene energije.
Elektroenergetske kompanije uglavnom nemaju novca za dugoročnije finansiranje velikih i malih projekata obnovljive energije a ni institucionalni investitori, poput penzijskih fondova, nisu baš mnogo zainteresovani za projekte infrastrukture za obnovljive izvore u EU.
Takođe, protivljenje javnosti odlaže ili sprečava realizaciju nekih projekata ili im podiže cenu, npr. kada se insistira da naponski kablovi budu izpod zemlje umesto jevtinijih dalekovoda.
Rešenja
Mnogi problemi oko energetske infrastrukture preslikavaju se na ostale sektore i prioritet treba dati uklanjanju prepreka kroz bolju regulativu, navodi se u izveštaju i dodaje da članice treba da nastave reforme kako bi popravile poslovnu klimu u cilju privlačenja investicija.
Radna grupa se založila za transprentnost investicionih projekata jer je nedostatak kredibilnih informacija "vodeća barijera" ulaganjima.
Navodi se i da bi vlade EU trebalo da se obavežu na izradu dugoročnih investicionih planova koji bi bili objavljeni "onlajn". EU bi pak trebalo da uspostavi službu za savetovanje inicijatora projekata, investitora i vlasti.
Javna lista projekata doprinela bi obnovi povrenja investitora i ohrabrila privatan sektor da ulaže zajedno sa članicama i EU, uključujući i sredstva iz Fonda za strateške investicije. Zvaničnici kažu da taj investicioni plan neće biti jedini javni izvor i dodaju da EIB, EU i članice imaju i posebne izvore.
Kako se ocenjuje, privatni investitori će birati projekte koje žele da podrže, uglavniom kroz javno-privatno partnerstvo, sa "dinamične" liste projekata koja se redovno ažurira.
"Došlo je do ozbiljnog prekida veze između raspoloživih investicija i kredibilnih projekata na terenu. Sada pravimo veliki korak ka obnovi poverenja investitora", istakao je potpredsednik Evropske komisije zadužen za investicije Jirki Katainen.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
