Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Neće biti Južnog toka
|
|
|
|
Objavljeno : 02.12.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je 1. decembra u Ankari da je ta zemlja prisiljena da se povuče iz projekta Južni tok zbog odbijanja EU da podrži izgradnju tog gasovoda dodajući da će zalihe gasa biti preusmerene drugim korisnicima. Putin je kazao i da bi Rusija mogla da sarađuje s Turskom u izgradnji gasnog centra za Južnu Evropu. Članice EU podeljene su oko tog projekta spornog za Brisel sa stanovištva evropskih propisa koji uređuju tržište gasa. Izgradnja Južnog toka sa izbijanjem krize u Ukrajini dobila je i političku dimenziju. Vest o zaustavljanju projekta srpski premijer je ocenio kao lošu dodajući da Srbija plaća cenu sukoba velikih ali i ističući da građani ne treba da brinu za snabdevanje gasom.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i drugim zvaničnicima o izgradnji gasovoda razgovarati po povratku iz Njujorka, sa sednice Saveta bezbednosti UN.
"Srbija nikako nije doprinela takvoj odluci. Sedam godina je ulagala u taj projekat, ali plaćamo cenu sukoba velikih", ocenio je Vučić, prenela je 2. decembra RTS.
Ministar energetike Srbije Aleksandar Antić izjavio je da njegovo ministarstvo nema zvaničnih obaveštenja od Gasproma da se nešto menja u projektu Južni tok, ali da Srbija "nažalost" ne može da utiče na budućnost tog gasovoda.
Gasovodom Južni tok trebalo je da se transportuje 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje ispod Crnog mora do Bugarske i zatim centralne i južne Evrope, čime bi se izbegao transport preko Ukrajine a Rusija bi učvrstila poziciju glavnog snabdevača Evrope gasom.
Predsednik Rusije Vladmir Putin rekao je u Ankari da bi veliko ulaganje u gasovod koji bi stao kod bugarskih voda bilo apsurdno.
"Verujemo da je stav Evropske komisije bio kontraproduktivan. Evropska komisija, u stvari, ne samo da nije obezbedila nikakvu pomoć u implementaciji (gasovoda Južni tok) već su, kao što vidimo, prepreke stvarane u njegovom sprovođenju", rekao je Putin, a prenela ruska RT.
"Pa, ako Evropa ne želi da on bude sproveden, on neće biti sproveden", dodao je Putin na zajedničkoj konferenciji za novinare sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom.
Ruski gas, kazao je Putin, "biće presmeren u druge regione u svetu, a to će biti postignuto, između ostalog, kroz promociju i ubrzanu implementaciju projekata u vezi sa tečnim prirodnim gasom".
"Promovisaćemo druga tržišta i Evropa neće dobiti te zalihe, makar ne od Rusije. Smatramo da to nije u ekonomskom interesu Evrope i da šteti našoj saradnji. Ali to je izbor naših evropskih prijatelja", dodao je on.
Projekat Južni tok je u fazi kada "izgradnja sistema gasovoda u Crnom moru mora da počne", ali Rusija, kazao je Putin, još nije dobila odobrenje za taj projekat od Bugarske.
"Ulaganje stotina miliona dolara u gasovod, koji bi morao da se zaustavi kod bugarskih voda, jeste apsurdno, i nadam se da to svako razume", rekao je ruski predsednik.
On je ocenio da se Bugarska, odlažući taj projekat koji bi za nju bio profitabilan, "ne ponaša kao nezavisna država".
Putin je uputio savet bugarskim liderima "da traže odštetu za gubitak profita od Evropske komisije" jer je ta zemlja, kako je rekao, mogla da dobija oko 400 miliona evra godišnje zahvaljujući tranzitu gasa.
Background Gasovod Južni tok u dužini oko 2.400 kilometara trebalo je ide ispod Crnog mora do Bugarske i zatim kroz Srbiju (odakle bi išla dva kraka do Bosne i Hercegovine i Hrvatske), preko Mađarske i Slovenije do Italije.
Ključni partner ruskog Gasproma u projektu Južni tok je ENI, najveća italijanska energetska kompanija. Gasprom je vlasnik 50% kompanije Južni tok transport, ENI 20% a EdF i Vinteršal po 15%.
Rusija je 2008. godine potpisala međudržavne sporazume o projektu sa Bugarskom, Srbijom, Mađarskom i Grčkom, 2009. sa Slovenijom a 2010. sa Hrvatskom i Austrijom.
Bugarska je u junu zaustavila sve aktivnosti oko gasovoda Južni tok dok ne postigne sporazum sa Evropskom unijom o tom pitanju. Do toga je došlo par dana nakon što je Evropska komisija tražila od Bugarske da stopira radove na Gaspromovom projektu do odluke da li je taj projekat u skladu sa zakonima EU.
EU smatra da Bugarska gradnjom Južnog toka krši odredbe Trećeg energetskog paketa, propise o konkurenciji, o državnoj pomoći, a sporni su i međuvladini sporazumi Rusije i zemalja kroz koje će ići gasovod.
Potpredsednica Evropske komisije Kristalina Georgijeva izjavila je da odustajanje Rusije od projekta Južni tok potvrđuje neophodnost da EU diversifikuje svoje izvore snabdevanja.
"Odluka Rusije da obustavi Južni tok i način na koji je to odlučila, potvrđuje koliko je diversifikacija izvora snabdevanja važna za Evropu", rekla je novinarima Georgijeva, dan nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin saopštio tu odluku Moskve.
Neki u Evropskoj uniji smatraju da je pravi razlog za odustajanje Rusije od međunarodnog gasovoda Južni tok ekonomska neosnovanost tog projekta zbog pada cena goriva, izjavio je 2. decembra ruskoj agenciji Interfaks neimenovani izvor u EU. Kako je rekao, Rusija taj istinski razlog pokušava da maskira izjavama o tome da se Južni tok obustavlja zbog stava Bugarske.
U međuvremenu je Bugarska odbacila odgovornost zbog neuspeha projekta izgradnje gasovoda Južni tokm nakon što je ruski predsednik rekao da se Bugarska, odlažući taj projekat, "ne ponaša kao nezavisna država".
"Svima je jasno da Južni tok nije bio samo rusko-bugarski projekat, već projekat Rusije i Evropske unije ... Odluke su u potpunosti u rukama Rusije i EU", izjavio je novinarima 2. decembra bugarski predsednik Rosen Plevnelijev.
"Mislim da niko u EU neće reći 'ne' projektu Južnog toka ako ga Rusija uskladi sa evropskim zakonodavstvom", dodao je on.
Gasovod grade Moskva i Ankara
Putin je rekao i da je Rusija spremna da sarađuje s Turskom u izgradnji gasnog centra za Južnu Evropu. On je najavio da će Moskva pojačati isporuke gasa Turskoj i da bi mogla u saradnji sa Turskom da formira centar za zalihe prirodnog gasa na granici sa Grčkom.
Ruski predsednik rekao je i da je ruski naftni gigant Gasprom odlučio da "poveća za tri milijarde kubnih metara" isporuku ruskog gasa Turskoj "kako bi zadovoljio" potrebe te zemlje. "Smanjićemo za 6% cenu prirodnog gasa od 1. januara" Turskoj, dodao je.
I šef Gasproma Aleksej Miler je tokom posete Turskoj izjavio da je Južni tok "zatvoren" i da povratka tom projektu neće biti, prenela je agencija RIA Novosti.
Miler je rekao da su se Moskva i Ankara dogovorili o izgradnji morskog gasovoda kapaciteta 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje. Naveo je da će 14 milijardi kubnih metara gasa dobijati Turska, a ostala količina ići će do granice Turske i Grčke, preneo je Tas.
Turska i Rusija su veliki trgovinski partneri i planiraju da uzajamnu trgovinu povećaju do 2020. sa 33 milijarde dolara na 100 milijardi.
Rusija pokriva veliki deo turskih potreba za gasom i treba da gradi prvu nuklearnu elektranu u toj zemlji.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Beta
Stavovi
Politički analitičar Predrag Simić ocenio je da prekid radova na Južnom toku za Srbiju znači gubitak velikog projekta i energetske bezbednosti i da je sada pred Srbijom da vidi kako će nadoknaditi taj gubitak i da li može da se okrene nekim evropskim kanalima za gas.
Ekonomski analitičar Mahmut Bušatlija ocenio je da će zbog odluke o prestanku gradnje gasovoda Južni tok indirektno za Srbiju biti teže da dođe do investitora, naročito onih u oblasti industrije, zbog nedostupnosti energenata, u ovom slučaju gasa.
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
