Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EU će zavisiti od ruskog gasa u bliskoj budućnosti
|
|
|
|
Objavljeno : 03.12.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Međunarodna agencija za energiju (IEA) upozorila je da će Evropska unija i u "doglednoj budućnosti" biti zavisna od gasa iz ruskih gasovoda. U pregledu energetske politike EU za 2014. godinu Agencija predviđa rast uvoza gasa u EU, s obziroma na dalje brzo smanjenje proizvodnje fosilnog goriva u Uniji, posebno u Danskoj i Holandiji. Za diversifikaciju snabdevanja EU energentima ključnim se smatra LNG a od pomoći bi mogao da bude i gas iz škriljaca. Agencija je pregled predstavila Evropskoj komisiji istoga dana kada je Rusija objavila da odustaje od projekta gasovoda Južni tok. To odustajanje nametnulo je pitanje alternativnog snabdevanja jugoistočne Evrope gasom.
Uvoz tečnog prirodnog gasa (LNG) u EU, koji se smatra izuzetno važnim za diversifikovanje snabdevanja, u 2014. je na rekordno niskom nivou i upola je manji nego 2010. Isporuke su reeksportovane u Aziju ostavljajući EU sa oko 70% rezervi.
Nekonvencionalni gas, poput onog iz škriljaca, mogao bi da unapredi energetsku bezbednost EU, međutim, u nekim članicama je politički otpor tom energentu veliki.
"EU će biti zavisna od ruskog gasa neko vreme i to je realnost", rekla je 1. decembra u Evropskoj komisiji direktorka IEA Marija van der Heven (Maria van der Hoeven).
Energetska bezbednost prioritet je za EU od 2009, kada je prekinut dotok gasa Uniji zbog spora Rusije i Ukrajine. Ista pretnja postojala je i tokom 2014. zbog krize u Ukrajini ali je problem rešen 30. oktobra sporazumom Rusije i Ukrajine kojim je obezbeđeno snabdevanje tokom zime.
Kroz Ukrajinu stiže 15% uvoza gasa u EU a šest članica, uključujući Bugarsku i Slovačku, potpuno zavise od ruskog Gasproma kao jedinog snabdevača.
EU je najveći uvoznik energije u svetu, koji uvozom pokriva više od polovine (53%) potrošnje, i zato mora da sarađuje sa proizvođačima, tranzitnim i zemljama potrošačima i da se brže prilagođava promenama na globalnom tržištu, istakli su u IEA.
"Da bi bila uspešna, EU treba da ima veću pregovaračku snagu i da bude dosledna u spoljnoj energetskoj politici", dodaje se u izveštaju Agencije.
LNG i škriljci
Agencija je ocenila da je LNG najbolja opcija za diversifikovanje snabdevanja energentima u EU, posle novih isporuka iz Centralne Azije kroz Južni gasni koridor.
Međutim, isporuke LNG u EU nikada nisu bile manje zbog odlaganja globalnih investicija, snažne tražnje tog energenta u Aziji koja je podstakla uvozne cene i nedostupnosti isporuka iz Severne Afrike.
IEA navodi da se američki LNG već naveliko kupuje na azijskim tržištima pa SAD na srednji rok nema mnogo podsticaja da prodaje LNG na tržištu EU.
Evropi bi na putu energetske bezbednosti mogao da pomogne gas iz škriljaca, međutim, više članica je zabranilo istraživanja i razvoj bušotina iz ekoloških razloga.
Prema proceni Agencije, uz političku, regulatornu i podršku javnosti, EU bi 2035. mogla da obezbedi 80 milijardi kubnih metara nekonvencionalnog gasa.
Iz Agencije poručuju i da bi EU trebalo da koristi iskustvo SAD u eksploataciji gasa iz škriljaca.
"EU ne može sebi da priušti da smanji broj opcija - nuklearna energija, ugalj i nekonvencionalni gas i nafta moraju da budu deo energetskog miksa", navodi se u izveštaju i dodaje da elektrosistem i tržišta EU moraju da se pripreme za rastući udeo energije iz obnovljivih izvora.
Istovremeno će polovina nuklearnih kapaciteta EU u narednih deset godina doći u fazu kada im je vreme za zatvaranje i Brisel mora da odluči da li će im produžavati vek.
Korak u dobrom pravcu
Van der Heven je na predstavljaju izveštaja rekla i da se od prethodnog pregleda evropske energetske politike 2008. registruju neka pozitivna kretanja.
Tako su novi gasovodi i veći uvoz LNG i skladišni kapaciteti smanjili rizike za tržište gasa EU u slučaju kraćih prekida isporuka. Od koristi je i obrnuti tok gasa, kada evropske kompanije prodaju ruski gas npr. Ukrajini. Međutim obrnuti tok nije svuda moguć, ukazuju iz Agencije.
Smanjenje zavisnosti od uvoza iz ruskih gasovoda zahteva akciju sa više sektora, ističe se u izveštaju i navodi da tržište gasa EU treba da bude liberalizovano i da treba ponovo proceniti potencijal EU za proizvodnju prirodnog gasa.
Takođe treba smanjiti korišćenje gasa gde god je to moguće primenom novih tehnologija, uključujući za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
Smanjenju zavisnosti doprineće i unapređenje energetske efikasnosti za koje je evropski komesar za klimu i energiju Migel Arijas Kanjete rekao da je prioritet Komisije.
Kanjete je na predstavljaju izveštaja rekao i da Komisija radi na unapređenju infrastrukture kako bi se tržište gasa bolje povezalo.
Moguće zamene za Južni tok
Istog dana kada je predstavljen izveštaj IEA, Rusija je objavila da neće graditi gasovod Južni tok kojim je gas trebalo da ide ispod Crnog mora do Bugarske i dalje preko Srbije do Mađarske, Austrije i Italije, čime bi se izbegao tranzit kroz Ukrajinu.
Odustajanje od Južnog toka nametnulo je u mnogim zemljama pitanje kako popuniti jaz u snabdevanju, odnosno kako obezbediti alternativu Južnom toku za snabdevanje jugoistočne Evrope, piše EurActiv.com pozivajući se na Rojters.
Projekat gasovoda Nabuko, koji je Zapad snažno podržavao, a kojim bi gas iz kaspijskog regiona stizao preko Turske do Bugarske i dalje do Austrije, propao je, delom i zbog toga što nije bilo dovoljno tražnje da i Južni tok i Nabuko budu održivi.
Sada se razmatra predlog da se slovačko gasno čvorište, koje se puni isporukama iz različitih izvora, poveže sa Balkanom gasovodom koji bi išao kroz jugozapad Ukrajine i kroz Rumuniju do Bugarske.
"S obzirom na okolnosti, to je ekonomski i strateški najbolje rešenje koje nam je na raspolaganju", rekao je za Rojters predsednik kompanije Eustrim (Eustream) koja upravlja slovačkim gasovodom Tomaš Mareček.
Istovremeno se u fokus vraća predložena izgradnja postrojenja za LNG na hrvatskom ostrvu Krku. Do tog ostrva stizali bi katarski, alžirski i eventualno američki tankeri i istovaraivali gas koji bi se prevozio do Mađarske i dalje širom Balkana. Taj projekat podržavaju SAD.
"Novi razvoj događaja (stopiranje Južnog toka) uvećava izglede da se realizuje projekat terminala na Krku kao alternativna ruta snabdevanja", rekli su izvori u hrvatskom ministarstvu ekonomije.
Treću opciju predstavlja Transjadranski gasovod (TAP). Kao i Nabuko, i TAP je trebalo da doprema gas iz Azerbejdžana preko Turske do Evrope.
Evropska komesarka za budžet Kristalina Georgijeva kazala je 2. decembra da će EU ubrzati aktivnosti da pomogne da se osigura veća energetska bezbednost jugoistočne Evrope, uključujući finansiranjem gasnih konektora između Bugarske, Rumunije i Grčke.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
