Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EZ traži od Makedonije da liberalizuje tržište struje
|
|
|
|
Objavljeno : 28.04.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Sekretarijat Energetske zajednice načinio je novi korak u sporu sa Makedonijom zbog odlaganja otvaranja tržišta struje u toj zemlji uputivši joj "obrazloženo mišljenje" na koje Skoplje treba da odgovori u roku od dva meseca. Makedonija je izmenom zakona o energetici lišila domaćinstva i mala preduzeća mogućnosti da izaberu od koga će da kupuju struju. Taj potez vlada je obrazložila brigom za potrošače. U Energetskoj zajednici međutim smatraju da su domaćinstva mogla da budu zaštićena od viših cena drugim merama koje nisu protekcioništičke i koje su u skladu sa pravilima EZ. Domaćinstva u Srbiji od 1. januara imaju pravo, ali ne i obavezu, da se snabdevaju strujom na slobodnom tržištu, ako procene da im je to isplativije.
Direktor Sekretarijata Janez Kopač rekao je da je odluka Makedonije da odloži potpuno otvaranje tržište električne energije i time onemogući potrošače da biraju snabdevača još jedan dokaz da vlada u Skoplju odbija da prihvati obaveze iz Ugovora Energetske zajednice i time propise Evropske unije.
"Taj trend je sve vidljiviji i manifestuje se otvorenim kršenjim pravila EZ, uključujući neprihvatanje obavezujućih ciljeva za obnovljivu energiju i nepoštovanje Drugog i Trećeg energetskog paketa na sektoru gasa", istakao je Kopač.
Direktor Sekretarijata dodao je da su problemi u energetici odraz drugih problema u Makedoniji - rastuće politizacije državnih institucija i dramatičnog pogoršanja političke situacije.
"Svedoci smo sve veće izolovanosti Makedonije u međunarodnoj zajednici", rekao je Kopač.
Background Energetska zajednica je međunarodna organizacija koja deluje u domenu energetike. Osnovana je Ugovorom o uspostavljanju EZ potpisanim u oktobru 2005. u Atini a počela je da radi u julu 2006. Sedište EZ je u Beču.
Članice EZ su EU i osam zemalja jugoistočne Evrope i crnomorskog regiona (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Makedonia, Moldavija, Crna Gora, Srbija and Ukrajina). Posmatrači su Gruzija, Jermenija, Norveška i Turska, pri čemu je Gruzija u procesu priključenja kao punopravna članica.
Ciljevi EZ su stabilna regulativa i tržište radi privlačenja ulaganja u proizvodnju energije, stvaranja integrisanog tržišta energije, unapređenja bezbednosti isporuka, poboljšanja ekološke situacije u vezi sa energetikom i jačanja konkurencije.
U dokumentu EZ poslatom Skoplju 27. aprila Sekretarijat ponavlja mišljenje da amandmani na makedonski zakon o energetici usvojeni u oktobru 2014. oduzimaju malom biznisu i domaćinstvima pravo da direktno kupuju struju od snabdevača kog izaberu. Amandmanima je malim potrošačima nametnuta obaveza da struju kupuju od aktuelnog isporučioca monopoliste i posle 1. januara 2015, što je bio rok za liberalizaciju tržišta postavljen pravilima EZ.
Kako je ocenjeno u EZ, odlaganje pune liberalizacije tržišta do 2020. godine predstavlja ozbiljno kršenje Ugovora u uspostavljanju Energetske zajednice. Dodaje se da je otvaranje tržišta struje od ključnog značaja za dostizanje cilja internog energetskog tržišta.
Makedonija ima rok od dva meseca da odgovori na mišljenje Sekretarijata EZ.
Vlada u Skoplju odlaganje otvaranja tržišta obrazložila je rizikom od "verovatno znatnog rasta cene struje za domaćinstva". Međutim, briga oko "cenovnog šoka" izgleda se više odnosi na zaštitu državnog monopola nego domaćinstava.
Ta mera, ocenila je EZ, u osnovi je protekcionistička jer štiti državnog isporučioca od svake, pa i potencijalne, konkurencije tako što mu se legalno produžava monopol tokom značajnog vremenskog perioda.
Zaštita potrošača od znatnog rasta cena i obezbeđenje sigurnosti isporuka legitimni su ciljevi koji mogu da bude ostvareni i uz mere u značajno manjoj meri pogubne po tržište i u skladu sa pravilima Energetske zajednice, zaključili su u EZ.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: EZ
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
