Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Pred Srbijom ispunjavanje ekoloških obaveza u energetici
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 04.12.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbiju u naredne tri do četiri godine očekuje ispunjavanje obaveza iz Ugovora o Energetskoj zajednici koje se odnose na životnu sredinu u domenu energetike, rečeno je 4. decembra na skupu o usaglašavanju sektora energetike sa propisima EU i Energetskom zajednicom. U vreme kada je taj ugovor sklopljen, 2006. godine, rokovi za neke obaveze, poput 2018. godine delovali su kao "udoban rok", ali je usledio period neizvesnosti tokom koga nije bilo dovoljno ulaganja u energetiku. Srbija mora da se uskladi u oblasti energetike sa četiri direktive EU o životnoj sredini, a smanjila je nivo sumpora u gorivima, što je jedno vreme bio predmet spora sa Energetskom zajednicom, rečeno je na skupu.
Stručnjak za energetiku Aleksandar Kovačević rekao je da, pošto "najdalja obaveza" dolazi na red 2018. godine, tokom mandata sadašnje Vlade Srbije "treba da se dese krupni događaji", u smislu investicija i promene stanja na terenu, ako se želi da ispune obaveze iz Ugovora o Energetskoj zajednici.
"Sve što nije urađeno do sada treba uraditi u naredne tri godine", rekao je Kovačević na skupu o usaglašavanju sektora energetike sa EU i Energetskom zajednicom koji su organizovali Nacionalni konvent o EU i Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).
On je dodao da je u jako kratkom periodu "neophodno napraviti dramatičan zaokret" u energetskoj politici, uključujući poboljšanje "pravne izvesnosti za investitore".
Kovačević je ocenio da je Ugovor o Energetskoj zajednici pružio Srbiji priliku da se primeni napredno zakonodavstvo u oblasti energetike, ali da ona nije iskoristila tu priliku.
Stručnjak za zaštitu životne sredine u Sekretarijatu Energetske zajednice Peter Vajda rekao je na skupu da je, kada je ugovor o toj organizaciji potpisivan 2006. godine, 2018. godina kao rok za neke obaveze delovala kao "udoban rok".
On je dodao da je, međutim, usledio period neizvesnosti koji nije omogućio dovoljna ulaganja i istakao da Energetska zajednica želi da se bavi i tim problemom.
Na skupu je rečeno da je tokom skrininga za poglavlja energetike i životne sredine (15 i 27) Srbija postavila pitanje da li će se rokovi dogovoreni u okviru Energetske zajednice tretirati kao prelazni rokovi za usklađivanje na tom planu.
Tada je rečeno da, kada se u procesu pregovora dođe do pitanja rokova, Srbija može da traži da to budu prelazni rokovi ili da, ako smatra da nisu adekvatni, iznese argumente za njihovo pomeranje.
Četiri direktive EU
Vajda je podsetio da obaveze Srbije podrazumevaju usklađivanje sa četiri evropske direktive u oblasti životne sredine, uključujući direktivu o proceni uticaja na životnu sredinu koja se primenjuje od 2006. godine.
On je naveo da prema toj direktivi obavezna izrada procene za energetska postrojenja iznad 300 megavata (MW), da je za manja postrojenja predviđeno da se te analize rade od slučaja od slučaja, dok je praksa u članicama da su analize obavezne za sva postrojenja iznad 50W. Te analize, kako je rekao, moraju da sadrže opisa mera i tehnologija koje će se primeniti, ali i alternatina rešenja, poput druge lokacije i slično.
Tu su i direktiva o smanjenju sumpora u tečnim gorivima - mazutu i industrijskim gorivima koja se primenjuje od 2012. i direktiva o velikim ložištima koja uvodi ograničenja za termoelektrane a treba da se primeni 2018. godine.
Vajda je rekao da je Srbija smanjila procenat sumpora u gorivima koji je prema direktivi ograničen na 1%, podsetivši da je ranije Energetska zajednica protiv Srbije pokrenula proceduru zbog neispunjavanja te obaveze.
Potpisnice Ugovora o Energetskoj zajednici takođe treba da primene i deo direktive o zaštiti divljih ptica pri izgradnji energetskih postrojenja, kao i da poštuju Protokol iz Kjota i direktivu o sprečavanju i kontroli zagađenja.
Kakva je strategija potrebna
Kovačević je rekao da strategija razvoja energetike posle 2015. treba da definiše srednji period od tri do pet godina tokom koga bi se ispunile preuzete obaveze i duži rok u okviru koga bi težište bilo na privrednom i društvenom razvoju.
On je istakao da strategija mora biti bazirana na informacijama zbog čega je neophodno urediti institucije koje prikupljaju podatke, navodeći da Republički zavod za statistiku podređen Vladi Srbije čije delovanje prati. Naglasio je da je nužno i uključivanje javnosti u izradu strategije bez obzira da li je neinformisana i neobrazovana.
Biljana Ramić iz Ministarstva rudarstva i energetike podsetila je da je Srbija pripremila nacrt Strategija razvoja energetike do 2025. sa projekcijama do 2030. čije je težište na tri prioriteta - povećanje energetske bezbednosti, razvoj tržišta i održivi razvoj sa smanjenjem finalne potrošnje.
On je navela da bi Vlada uskoro trebalo da ponovo usvoji tu strategiju pošto je vraćena iz skupštinske procedure zbog izbora tokom ove godine.
Koordinator za energetiku i transport u CEKOR-u Zvezdan Kalmar je zamerio to što u nacrt strategiji nije uključeno pitanje "dekarbonizacija", odnosno smanjenje korišćenja fosilnih goriva.
Autor: M.P.
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
