 Tim koji se u Vrbasu bavi merama energetske efikasnosti prošao je trnovit put do uspostavljanja sistema. Nedostatak novca, razumevanja, informacija i stručnosti problemi su koji se pojavljuju u svim opštinama na početku ovakvih projekata. Međutim, inicijative ne nedostaje, i mnoge opštine su bez obzira na svoju veličinu i budžet počele da preduzimaju mere na tom planu, svesne ušteda koje unapređenje energetske efikasnosti donosi, preneli su EurAktivu i sagovornici iz Kučeva i Kraljeva. Ulaganja su za sada usmerena na adaptaciju javnih zgrada, a građani će morati da sačekaju bolja vremena za finansijsku podršku ili podsticaje za obnovu domova.
Koraci ka uspostavljanju sistema energetske efikasnosti na lokalu počeli su da se preduzimaju u opštinama u proteklih nekoliko godina. U tome se uglavnom kretalo od "nule", a važnu ulogu su imali lokalna inicijativa i želja da se nešto učini.
Pre malo više od pet godina u Vrbasu je bio "energetski haos", ali je rezultate bilo moguće ostvariti zahvaljujući inicijativi pojedinaca i njihovoj želji za uspehom, rekla je rekla predstavnica Kancelarije za energetski menadžment Opštine Vrbas Sanja Korać za EurAktiv.
U Kraljevu se, kako je rekao ekspert za energetsku efikasnost u tom gradu Aleksandar Avramović, nije čekalo da "inicijativa krene iz Beograda" već su je pokrenuli lokalni inženjeri u toj jednoj od najvećih opština u Srbiji. Oni su se 2011. prijavili za obuku za energetsku efikasnost i postali "nosioci, prvih, nultih licenci za energetsku efikasnost".
Za preduzimanje koraka na planu energetske efikasnosti kao korisne su se pokazale kampanje i projekti različitih organizacija, podržani uglavnom iz EU.
U Vrbasu je za početak mera energetske efikasnosti u javnom sektoru ključan bio projekat za uspostavljanje sistema upravljanja energijom u Kuli, Temerinu, Bačkoj Palanci i Vrbasu koji je finansirala EU. U tom kontekstu je formirana Kancelarija za energetski menadžment u tom gradu, kao stručno telo zaduženo za sprovođenje projekta.
S druge strane, inženjeri iz Kraljeva su se uključili u kampanju "Otkrijmo energiju" koja je pokrenuta u okviru projekta Nemačke agencije za međunarodnu saradnju (GIZ). Kao eksperti u lokalnim samupravama bili su zaduženi za izradu prvih pasoša za stambene objekte. Pritom su "pokrivali" i teritoriju drugih gradova u Srbiji.
Napori da se unapredi energetska efikasnost naišli su na dobar odziv kod lokalnih političara i vlasti, slažu se predstavnici lokalnih samouprava i stručnjaci iz Vrbasa, Kraljeva i Kučeva.
"U samom Kraljevu najveći uspeh je to što se probudila svest lokalne samouprave, odnosno gradske uprave. Shvatili su kolike uštede mogu da se ostvare, da taj novac koji uštede ostaje za budžet grada, tako da je počelo, krenulo se u odvajanje para za sanacije objekata, jedne godine jednog, iduće godine drugog", dodao je on.
Rukovodilac Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj Opštine Kučevo Suzana Marković rekla je da je Kučevo iako je mala opština sa malim budžetom spremno da ulaže u energetsku efikasnost. Ona je rekla za EurAktiv da u toj opštini postoji politička volja bez obzira na to ko je na vlasti, kao i svet o potrebi modernizacije i ostvarivanja ušteda.
Javne ustanove kao prioritet
Opštine pre svega ulažu u adaptaciju javnih objekata, od vrtića i škola, do domova za stare i zgrada lokalne samouprave.
U Kučevu su se opredelili za vrtić "Lane", ne samo zato što je to dečija ustanova, već i zbog "ogromnih gubitaka električne energije i drugih energenata" koje je imao, rekla je Marković.
Projekat adaptacije vrtića "Lane" bio je vredan 5,8 miliona dinara i podrazumevao je zamenu stolarije, sređivanje fasade i postavljanje izolacije, odnosno stiropora debljine 10 milimetara.
Marković je istakla da je time ostvarena znatna ušteda - ušteđeno je 205.983 kilovat sati (KWh) struje i 13.400 evra.
Iako je Kučevo mala opština sa ograničenim budžetom, saniran je i Dom za stara lica i penzionere, površine 3.300 kvadratnih metara. U okviru projekta, vrednog 9,5 miliona dinara, zamenjeni su stolarija, kotao i sređena fasada, odnosno postavljen izolacioni omotač.
Radovi na oba objekta finansirani su sredstvima opštine i resornog ministarstva. U planu je i adaptacija i drugih projekata, uključujući škole i Centar za kulturu "Veljko Dugošević".
U Vrbasu je su zahvaljujući adaptaciji Osnovne škole "20. oktobar" ostvarene ustede od oko 30%, iako je za to bilo potrebno dosta sredstava. Na toj velikoj školi stari prozori zamenjeni PVC šestokomornom stolarijom sa troslojnim staklom, a popravljena je i fasada, rekla je Korać.
Slične mere se preduzimaju i u Kraljevu u kome je urađena i sanacija individualnog stambenog objekta. Na kući, površine 70 kvadratnih metara, urađena je izolacija i zamenjena drvena stolarija, što je donelo ušede od 51,35%. Troškovi grejanja sada iznose 5,91 evro po kvadratnom metru godišnje, rekao je Avramović.
Razvijanje baze podataka
U opštinama se radi na prikupljanju podataka koji će biti ključni za rad energetskog menadžmenta. U Kraljevu je za sada time obuhvaćeno 65 javnih objekata, a podaci se odnose na veličinu prostorija koje se greju, potrošnju energije i drugo, rekao je Avramović.
U Vrbasu je u okviru projekta napravljen informacioni sistem za praćenje potrošnje energije i tople vode u javnim objektima. To je, kako ističe Korać, ključno za sprovođenja mera energetske efikasnosti jer su praćenje i analiza podataka o potrošnji neophodni za sistemsko upravljanje energijom.
U sistem su uneti podaci od 2009. godine što, kako je rekla, predstavlja period na osnovu kojeg se mogu videti trendovi i izvlačiti zaključi. Podatke o potrošnji struje unose svakog meseca osobe zadužene za finansije u javnim objektima poput škola i vrtića.
U Kučevu koje ima lokalnu strategiju održivog razvoja i akcioni plan za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, u planu je da se uspostavi i baza podataka javnih objekata sa obračunima utroška energije.
U toj lokalnoj samoupravi je nedavno primljen energetski menadžer koji će raditi analizu utroška energije, što će olakšati rad u Kancelariji za razvoj jer će se pitanjima energetske efikasnosti baviti stručnjak, rekla je Marković.
U Vrbasu ističu da se odluke o merama energetske efikasnosti koje se uvode donose se na osnovu proračuna o mogućim ustedama i periodu koji će biti potreban da se uštedama otplati investicija.
U Kučevu se takođe krenulo od analize utroška energije kako bi se utvrdilo koji su objekti u najgorem stanju i odredili prioriteti.
"Naravno da nećete primeniti neku meru čija je otplata 15 godina, nego gledamo da to bude kratak vremenski period u kojem ćemo ostvariti uštede iz kojih će se ta mera finansirati", kazala je Korać iz Vrbasa.
Periodi otplate sprovedenih mera se razlikuju - renoviranje fasada i zamena stolarije su finansijski zahtevnije i period otplate je duži, dok je primena termostatskih ventila primer mere sa kratkim rokom otplate, pri čemu su uštede velike.
Promena navika
Najjeftinija mera je promena ponašanja korisnika, a uštede idu, kaze Korać, i do 10%.
"Ne može se držati otvoren prozor ako je temperatura visoka, već će se termostatskim ventilom regulisati temperatura u prostoriji i neće se držati otvoren prozor", navela je ona.
Građani za sada ne mogu da računaju na finansijske podsticaje za unapređenje svojih stanova i to je, kako je rekla, jedina od 30-ak stavki u strateškom planu opštine Vrbas o energetskoj efikasnosti koja nije ostvarena.
Planirano je uvođenje revolving budžeta, odnosno trajnog fonda u kojem se vraćena sredstva koriste za iste namene. Novac za obnovu stambenih zgrada i u potrebu obnovljivih izvora energije dodeljivao bi se putem javnog oglasavanja.
Do tada, građani u Kancelariji u Vrbasu mogu dobiti savete o merama koje mogu preduzeti. Ozbiljnije konsultantske usluge se naplaćuju, kazala je ona, ali i dodala da građani savete mogu dobiti i besplatno, i uglavnom zadovoljni odlaze kućama sa jasnijom slikom o tome koje su mogućnosti za sprovođenje ideja koje su zamislili.
Avramović iz Kraljeva je rekao da je glavni problem kod građana nedostatak novca za ulaganja u obnovu kuća kako bi se smanjila potrošnja energije.
On je rekao da je važno građane motivisati, ali da to njaviše zavisi od Ministarstva finansija. "Ako nekoga ne motivišete da uloži novac u svoju kuću da bi smanjio potrošnju energije, vrlo je teško očekivati da u ovo vreme besparice neko to i uradi", rekao je on.
Naveo je primer razvijenih zemalja poput Danske, Švedske, Nemačke ili Austrije, u kojima se građani delimično oslobađaju poreza ako ulažu u energetsku sanaciju objekta.
U razvijenim zemljama postoji i navika da stanari ulažu u održavanje zgrade, dok se u Srbiji kultura stanovnanja unazađuje, rekao je on.
"Čini mi se da ta kultura stanovanja još uvek ide nizbrdo, da onog u prizemlju ne interesuje šta se dešava sa onim u potkrovlju, da onog u potkrovlju ne inreresuje što se onome u prizemlju vraća kanalizacija", rekao je Avramović.
Napisale: Maja Poznatov i Smiljana Vukojičič
Ilustracija: Shutterstock
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
