Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Zaobilaženje Ukrajine biće skupo za Gasprom
|
|
|
|
Objavljeno : 17.07.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Zbog planova Rusije da prestane da pumpa gas Evropi preko Ukrajine, Gasprom će se suočiti sa troškom od oko milijardu dolara godišnje samo za plaćanje tranzitnih taksi Slovačkoj i Bugarskoj, procenjuju u industriji gasa. Ugovorima sa tim zemljama predviđeno je da Gasprom plaća takse za tranzit gasa bez obzira da li ga tuda i isporučuje sve do 2028. odnosno 2030. Preko Slovačke i Bugarske ruski gas stiže do jugoistočne i zapadne Evrope, uključujući do najvećih mušterija Italije i Nemačke. Gasprom više od polovine prihoda ostvaruje prodajom gasa Evropi. Ako Gasprom ostane pri odluci da od 2020. ne pumpa gas preko Ukrajine, na troškove taksi po važećim ugovorima treba dodati i mnogo veće za izgradnju novih i proširenje postojećih gasovoda kojima će gas stizati do evropskih kupaca.
Zvanična Moskva želi da njen gas na putu do Evrope zaobiđe Ukrajinu jer sa tom zemljom konstantno "ratuje" oko cena. Ti problemi nekoliko puta su za posledicu imali prekid isporuka Evropskoj uniji i to usred zime.
Međutim, analitičari upozoravaju da bi cena zaobilaženja ukrajinske rute bila previsoka za rusku kompaniju. Oni procenjuju da bi za izgradnju i proširenje alternativnih ruta bile potrebne milijarde evra a Gasprom bi morao da plaća takse za tranzit gasa kroz postojeće gasovode Slovačkoj i Bugarskoj i ako Rusija od 2020. zaobiđe Ukrajinu.
Ugovorima sa Slovačkom i Bugarskom, preko kojih ide gas za zapadnu i jugoistočnu Evropu, predviđeno je da Gasprom plaća tranzitne takse Slovačkoj do 2028. a Bugarskoj do 2030. bez obzira da li njima zaista i isporučuje gas.
Inače, ruta kroz Slovačku ključna je za isporuke ruskog gasa nekim od najvećih Gaspromovih klijenata - Italiji i Nemačkoj.
"To je ključno pitanje - niko ne zna šta uraditi sa tim (slovačkim) ugovorom", rekao je izvor is Gasproma, preneo je EurActiv.com.
Slovački Eustrim (Eustream) u 2014. je imao zaradu od 630 miliona evra prema 697 miliona u 2013. a najveći deo je došao iz Gasproma, pokazuju podaci kompanije i kalkulacije Rojtersa.
Još 90 miliona evra plaćeno je Bugarskoj, sudeći prema podacima bugarske državne kompanije Bulgartransgas.
Ukupne tranzitne takse koje su dobile te dve zemlje odgovaraju četvrtini Gaspromovog neto prihoda u 2014.
Ukrajinska državna firma za gas Naftogas zaradila je u 2014. od tranzitnih taksi od Gasproma oko dve milijarde dolara, što je oko 6% ukrajinskih budžetskih prihoda.
Geopolitičke brige
Gaspromovi planovi o zaobilaženju Ukrajine, u uslovima loših odnosa Moskve i Kijeva, zasnovani su na izgradnji gasovoda do Turske.
Rusija međutim još nema "čvrst" sporazum sa Ankarom o projektu gasovoda Turski tok koji je najavio predsednik Vladimir Putin u decembru 2014. a kome se protive u Evropskoj uniji.
Troškove izgradnje prve linije Turskog toka Gasprom, koji daje oko 8% ruskog bruto domaćeg proizvoda, procenjuje na 3,3 milijarde evra. Gasovod bi trebalo da ima četiri linije i svaka bi imala kapacitet 15,75 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Proširenje gasovoda Severni tok, kojim ruski gas ispod Baltičkog mora stiže do Nemačke, o čemu je u junu postignut sporazum, koštaće, procenjuje se, još 9,9 milijardi evra.
"Očigledno je da sa ekonomske tačke gledišta to (Turski i Severni tok) nije mnogo razumno. Ali na to se može gledati i kao na trošak za smanjenje rizika u tranzitu", kaže analitičar Rajfajzen banke Andrej Polisčuk.
Prvi čovek konsultantske grupe koja se bavi analizom stanja na tržištu gasa u istočnoj Evropi (East European Gas Analysis) Mihail Korčemkin kaže da Gasprom troši 43 dolara na svakih 1.000 kubnih metara isporučenih kroz Severni tok prema 33 dolara preko Ukrajine.
"Mislimo da je naša tranzitna ruta najdirektnija i najjevtinija" rekla je portparolka Nafogasa Oliona Osmolovska.
Neki analitičari sumnjaju da će Gasprom uspeti da potpuno zaobiđe Ukrajinu od 2020. i navode da još nije počeo da polaže cevi za Turski tok a otkazao je i ugovor sa italijanskim Saipemom o izgradnji veze do Turske.
Proletos je Gasprom kupio od svojih evropskih partnera (Eni, EDF i Vinteršal) udele u projektu Južni tok, od koga se odustalo, za oko milijardu dolara. Tom isplatom Rusija je popravila odnose sa italijanskim Enijem, koji je glavni akcionar građevinske kompanije Saipem čije je usluge Gasprom planirao da koristi za polaganje cevi na dnu Crnog mora.
S obzirom da je Rusija pod sankcijama Zapada zbog ukrajinske krize, Gasprom bi imao teškoća oko nalaženja zapadnog partnera sposobnog da polaže cevi po dnu u dubokim vodama Crnog mora.
Direktor Gasproma Aleksej Miler u junu je objavio da je kompanija spremna na razgovore oko daljeg korišćenja Ukrajine kao tranzitne rute.
U 2014. je preko Ukrajine u Evropu stiglo gotovo 60 milijardi kubnih metara ruskog gasa ili 40% Gaspromovog izvoza.
"Potpuno premošćavanje Ukrajine u roku koji je planiran je pod sumnjom. Verujemo da će se za pet do deset godina odnosi sa Ukrajinom stabilizovati i neki tranzitni tokovi će ostati", kaže analitičar Sberbanke Valerij Nesterov.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
