Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EK odobrila gasovodu Tap ulaz u Evropu
|
|
|
|
Objavljeno : 04.03.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija utvrdila je da je sporazum grčkih vlasti i Transjadranskog gasovoda (Tap) u skladu sa pravilima o državnoj pomoći EU, čime je dato zeleno svetlo za ulazak novog gasovoda u Evropu. Komisija je ocenila da će korist od gasovoda koji će u Grčkoj dobiti povoljan poreski režim biti mnogo veća od štete zbog narušavanja pravila slobodne konkurencije. Tap će biti deo Južnog gasnog koridora i njime će do tržišta EU od 2020. stizati 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje sa polja u Azerbejdžanu. Vrednost projekta procenjuje se na gotovo šest milijardi evra a finansiraće se isključivo iz privatnih investicija.
Kako je 3. marta ocenila EK, zahvaljujući Tapu biće unapređeni bezbednost i diverzitet isporuka energije u EU bez nepotrebnog narušavanja konkurencije na jedinstvenom tržištu.
Tap predstavlja evropski krak Južnog gasnog koridora koji treba da poveže tržište EU sa novim izvorima gasa.
Gasovod Tap, čiji će početni kapacitet biti 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, transportovaće od 2020. gas od polja Šah Deniz II u Azerbejdžanu do tržišta EU. Tap će ići od grčke granice preko Albanije do Italije ispod Jadranskog mora.
Taj gasovod će graditi i njime upravljati kompanija Transjadranski gasovod AG, zajedničko preduzeće više kompanija. Tap AG će u projekat uložiti 5,6 milijardi evra tokom pet godina od čega 2,3 milijarde u Grčkoj.
Grčke vlasti i kompanija Tap potpisale su sporazum o gasovodu kojim su utvrđene obaveze obe strane. Sporazumom je predviđen i poseban poreski režim za Tap na period od 25 godina od početka rada. Pošto bi to moglo da pruži ekonomsku prednost kompaniji u odnosu na konkurente koji neće uživati u specijalnom poreskom režimu, Komisija je morala da preispita da li je ta odredba u skladu sa pravilima EU o državnoj pomoći.
Tu odredbu EK je ocenjivala na osnovu svojih Smernica o državnoj pomoći za energetiku i zaštitu životne sredine iz 2014. U Smernicama je navedeno da takva pomoć može da bude kompatibilna sa propisima EU pod određenim uslovima, odnosno kada pomoć za cilj ima zajednički interes.
Komisija je utvrdila da će projekat Tap doprineti daljoj diverzifikaciji izvora i ruta snabdevanja evropskog tržišta jer će u EU dovoditi gas iz kaspijskog regiona i potencijalno sa Bliskog istoka.
Background Transjadranski gasovod AG je zajedničko preduzeće registrovano u Švajcarskoj. Kompanije BP, SOCAR i Snam imaju udeo od 20%, Floksis (Fluxys) 19%, Enagas 16% a Akspo (Axpo) 5%.
Gasovod Tap prepoznat je kao projekat od zajedničkog interesa (PCI), što znači da će doprineti stvaranju integrisanog energetskog tržišta EU, kao i da je od ključnog značaja za dostizanje ciljeva energetske politike EU - dostupne, sigurne i održive energetike.
Evropska komisija je prvu listu PCI objavila 2013. Lista se ažurira na svake dve godine kako bi se uvrstili novi projekti ili uklonili zastareli. Sadašnja lista PCI odobrena je u novembru 2015.
Ocenjeno je i da će zahvaljujući Tapu konkurencija na evropskom tržištu gasa biti pojačana, s obzirom na dodatnu količinu i novu rutu za snabdevanje.
Navodi se i da će izgradnja gasovoda zahtevati velike investicije tokom nekoliko godina pre nego što gasovod počne da zarađuje. Projekat će biti finansiran isključivo privatnim ulaganjima a Grčka će učestvovati u zaradi od Tapa kroz tranzitne takse.
S obzirom na sve, Komisija je zaključila da će korist u vidu povećane konkurencije i bezbednosti snabdevanja daleko nadmašiti potencijalo narušavanje konkurencije zbog državne pomoći.
Evropska komesarka za konkurenciju Margrete Vestager (Margrethe) istakla je da se odlukom Komisije otvara put za infrastrukturni projekat vredan više milijardi dolara u Grčkoj. Takođe je rekla da su inicijative koje je ponudila grčka vlada ograničene na neophodne da bi se projekt realizovao i u skladu sa propisima o državnoj pomoći.
Potpredsednik EK zadužen za energetsku uniju Maroš Šefčovič ukazao je na značaj odluke o Tapu kao koraka ka kompletiranju Južnog gasnog koridora.
On je rekao i da je na ministarskom sastanku o Južnom gasnom koridoru 29. februara u Bakuu potvrđena odlučnost svih zemalja učesnica i konzorcijuma da se taj ključni infrastrukturni projekat završi na vreme.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
