Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Od jajeta do pileće viršle - preko 50 propisa
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 05.12.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Bezbednost proizvoda, kvalitet i sledljivost osnov su za poverenje potrošača u hranu poreklom iz Evropske unije, rečeno je novinarima iz Srbije u Ljubljani povodom završetka trogodišnjeg projekta EU "Kvalitetno, bezbedno, sledljivo - živinsko meso EU porekla". Projekat je pod sloganom "Moje naj meso" realizovan u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji i na Kosovu. Industrija živinskog mesa Srbiju vidi kao tržište sa potencijalom, s obzirom da je potrošnja piletine upola manja nego u EU. Istovremeno se u EU, kao i u svetu, očekuje rast potrošnje mesa, naročito živinskog zbog trenda zdravijeg načina ishrane.
Projekat vredan 1,57 miliona evra realizovan je sa ciljem prepoznavanja kvalitetnog živinskog mesa i upoznavanja potrošača sa propisima EU koji obezbeđuju da do njih stigne bezbedno meso, uz potpunu sledljivost proizvodnje i kontrole kvaliteta.
Cilj informativno-promotivnog projekta EU, slovenačke države i slovenačkog udruženja GIZ mesna industrija, koji se zvanično završava u februaru 2017, jeste i povećanje potrošnje živinskog mesa.
Projekat je pod sloganom "Moje naj meso" realizovan u protekle tri godine u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji i na Kosovu.
Brigita Vindiš Zelenko, direktorka službe kvaliteta u Perutnini Ptuj, najvećem slovenačkom proizvođaču živinskog mesa, istakla je značaj nezavisne unutrašnje i spoljne kontrole za bezbednost proizvoda koji stižu do potrošača.
Ona je za agenciju Beta i portal EurActiv.rs rekla da se u procesu proizvodnje od jaja iz kojih se legu pilići do krajnjeg proizvoda, poput pilećeg filea ili viršle, poštuje više od 50 propisa.
Nosilac projekta GIZ mesna industrije novinarima iz Srbije je tokom studijske posete Sloveniji od 30. novembra do 2. decembra najavila i novi projekat čiji će cilj biti promocija svinjskog mesa.
U Perutnini Ptuj Srbiju vide kao tržište sa potencijalom, s obzirom da je potrošnja pilećeg mesa upola manja nego u EU, a da se u EU, kao i u svetu, očekuje rast potrošnje mesa, posebno živinskog zbog trenda zdravijeg načina ishrane.
Predsednik uprave Perutnine Ptuj Tibor Šimonka istakao je da industriju živinskog mesa porede sa automobilskom industrijom po sofisticiranosti i tehnologiji, kao i konkurenciji.
Šimonka je rekao da vrhunski kvalitet proizvoda obezbeđuje integrisani lanac proizvodnje gde proizvođač mesa i proizvoda pokriva ceo proces, od jaja, preko inkubatora, proizvodnje stočne hrane, kontrole, prerade mesa i proizvodnje prerađevina, do distribucije.
Kada je reč o Srbiji, gde je članica grupe Perutnina Ptuj preduzeće Topiko iz Bačke Topole, Šimonka je kazao da tržište još nije dobro regulisano.
Šimonka je rekao da u Srbiji ima 130 proizvođača pilećeg mesa a da je samo 30 registrovano dok su ostalo mali proizvođači koji su cenom konkurentni, ali kod njih nema sledljivosti proizvodnje radi bezbednosti potrošača.
Direktorka Topika Hermina Šerona rekla je da se od 2008. svi proizvodi pod brendom Perutnina Ptuj Topiko proizvode u Srbiji, po istim standardima kvaliteta kao u Sloveniji, osim proizvoda od ćuretine koja dolazi iz Slovenije.
Šerona je istakla da su ciljevi Topika još bolji kvalitet proizvoda, veća proizvodnja proizvoda od mesa sa dodatom vrednošću i unapređenje percepcije piletine kao zdrave hrane u Srbiji.
Pile koje šeta i stočna hrana sa antioksidantima
EU podstiče proizvođače mesa, ali i poljoprivrednike, da se više fokusiraju na kvalitet i zaštitu prirodne sredine.
U tom cilju Perutnina uvodi nove standrade u proizvodnji, poput "premijum" tova koji podrazumeva posebne, bolje uslove za životinje, uključujući izlazak pilića napolje u ograđeni prostor.
"Premijum" tov Perutnina sprovodi drugu uzastopnu godinu i sada 18% njenih farmi pilića radi po tom principu. Takav tov radi se po uzoru na tov u Švajcarskoj, koja je i glavno tržište za Perutnine piliće proizvedene po posebnim uslovima za životinje.
Na taj način proizvodi se na farmi Formin, gde jedno domaćinstvo po "premijum" standardima tova gaji više od 60.000 pilića u jednom turnusu za Perutninu.
Pilići na toj farmi mogu da izađu napolje u ograđeni prostor površine 20% površine pogona. Vratanca za izlazak istovremeno obezbeđuju 15% više svetlosti. Pilići u "premijum" tovu, koji obezbeđuje bolji kvalitet mesa, takođe na 10% prostora u pogonu imaju "penjalice" kako bi se više kretali.
Proizvodnja u "premijum" tovu nije skuplja od klasične ali početak takve produkcije zahteva investiciju od oko 300 evra po kvadratnom metru pogona.
Istovremeno kompanija Pivka, drugi po veličini proizvođač u Sloveniji, za tov pilića koristi smeše iz svoje proizvodnje obogaćene omega tri masnim kiselinama i antioksidantom selenom. Zahvaljujući tome, Pivka ima čak dva sertifikata Viši kvalitet.
Pilići hranjeni hranivom obogaćenim omega tri masnim kiselinama čine 15% Pivkine proizvodnje dok je hranivo sa selenom prisutno u 100% proizvodnje.
Uskoro startuje nova šema kvaliteta
Janja Kokolj Prošek iz slovenačkog ministarstva poljoprivrede najavila je i novu nacionalnu šemu kvaliteta "Odabrani kvalitet - Slovenija".
Za početak će se u okviru te šeme ovog i sledećeg meseca na policama u prodavnicama naći proizvodi iz grupa mleko i mlečni proizvodi i goveđe i pileće meso a kasnije će tu oznaku dobiti i proizvodi iz drugih grupa prehrambenih proizvoda.
Nakon što se sve potebno uradi na nacionalnom nivou, šalje se na notifikaciju u Brisel, što je garancija da se tom šemom ne krše pravila Evropske unije o konkurenciji.
Sredstva za šemu daju po pola Ministarstvo poljoprivrede Slovenije i sektor koji ide u promociju, s tim da deo novca koji daju farmeri može da se refundira iz fondova za ruralni razvoj dok se industriji sredstva ne vraćaju.
Kako je rečeno na promociji tog projekta u Ljubljani, trošak sertificiranja za znak "Odabrani proizvod - Slovenija" je "par hiljada evra za ceo sektor".
Procenjuje se da će trošak za domaćinstvo - proizvođača biti oko 20-30 evra godišnje, ali će oni moći da dobiju taj novac nazad, dok će trošak za industriju biti 200-300 evra.
Kako je istaknuto, proizvodi sa tim znakom neće biti skuplji jer su se proizvođači dogovorili da, dok se šema ne razvije, ne stavljaju više cene.
Slične šeme, sa krajnjim ciljem da se podsticanjem kupovine domaćih proizvoda podstakne nacionalna ekonomija, imaju i druge zemlje. Austrija je npr. takvu šemu imala i pre nego što je ušla u EU a Srbija bi žig "sprski kvalitetet" trebalo da dobije u januaru.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
