 Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini je tokom posete Zapadnom Balkanu mogla da stekne uvid u razmere političke konfuzije u ovim zemljama koje sve zvanično teže EU, ali teško da je mogla dovoljno da utiče na političare da situacija počne da se smiruje.
U Beogradu je govor Mogerini u Skupštini, njeno glavno obraćanje široj javnosti, desničarska opozicija ometala. Poslanici Srpske radikalne stranke su vikali, lupali o poslaničke klupe i skandirali Srbija-Rusija, ne treba nam Unija. Poslanici Dveri stajali su i držali transparent na kojem je pisalo "Srbija ne veruje Briselu".
Sa druge strane, ostali poslanici su s vremena na vreme aplaudirali.
Mogerini se na ometanje osvrnula opaskom da bi poslanici koje čeka predizborni period trebalo da "čuvaju glas" za obraćanje građanima. Na početku govora se i zahvalila na prilici da se obrati u skupštini, navodeći da je i sama bila poslanik i da joj nekad nedostaje "skupštinska dinamika".
Bez obzira na ometanje, Mogerini je održala govor u kojem je pohvalila Srbiju i Zapadni Balkan za "impresivan napredak", kao i za ekonomske reforme, ali je i upozorila da nestabilnost i nedostatak mira u regionu može da ugrozi napredak.
Istakla je i značaj pristupanja Srbije EU, dodavši da je EU "nepotpuna" dok Srbije i druge zemlje regiona ne postanu članice, i dodala da su izazovi s kojima se Srbija danas suočava isti kao i izazovi koji su pred EU.
Background Zvaničnici u Savetu ministara su novinarima preneli da će visoka predstavnica EU Federika Mogerini 6. marta popodne na zasedanju šefova diplomatija Unije u Briselu "podneti izveštaj o svojim posetama Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Crnoj Gori, Srbiji i BJR Makedoniji od 1-4 marta".
To će biti pripreme za Evropski savet odnosno sastanak evropskih lidera 10. i 11. marta, kada će na dnevnom redu biti i Balkan. Čelnici Evropske unije će, kako su izvori u Savetu ministara EU preneli Beti, razmotriti zabrinjavajući razvoj i porast napetosti na Zapadnom Balkanu u poslednje vreme, ali će istaći i da je EU i dalje opredeljena za jačanje odnosa i priključivanje tog regiona Uniji.
"Realnost nam govori da smo potrebni jedni drugima. Ova poruka postaje još važnija danas u delikatnom trenutku u kojem se nalaze Evropa i region", rekla je Mogerini.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić je nakon sastanka sa Mogerini u vili Mir u Beogradu ocenio ponašanje dela poslanika kao nepristojan. Prema njegovim rečima, sastanak sa Mogerini nije bio lak. Kako je naveo, većina vremena bila je posvećena zbivanjima u regionu.
Vučić je pohvalio ekonomske pokazatelje Srbije, privredni rast i suficit ostvaren u prva dva meseca, a ponovio je da je nezadovoljan radom pravosuđa i da je u tom pogledu kritičniji od Brisela.
Na račun Brisela je izneo zamerku da se nekad čini da EU ima "dva aršina" - jedan za Srbiju, a drugi za druge zemlje, a posebno je kao primer upitao "šta bi se dogodilo kada bi Srbija rekla da treba da preuzme stvari u svoje ruke", kako su to po njegovim rečima radili lideri kosovskih Albanaca govoreći o Makedoniji.
Mogerini je rekla da je strateški cilj EU regionalna stabilnost na Balkanu, navodeći da to nije "geostrateška igra", već da mir i stabilnost na Balkanu ujedno znače mir u Evropi. "EU je odlučna da sarađuje sa svim akterima u regionu, počev od Srbije i svima drugima na Zapadnom Balkanu, kako bismo osigurali da mir postane nepovratno dostignuće i izgradili regionalnu saradnju na čvrstim osnovama", rekla je ona.
Ona je dodala da je razvijanje medjusobnih odnosa, ekonomskih i drugih veza dobro za suprotstavljanje povišenoj retorici.
Predstavnica diplomatije EU sastala se i sa predstavnicima opozicije, koji su nakon sastanka rekli da Evropska unija nema samo reči hvale za Vladu Aleksandra Vučića kao što se to predstavlja u javnosti, već ima puno kritika. Zamerke Brisela Vladi se, kako navodi opozicija, odnose pre svega na slobodu medija i pravosuđe, rekli su danas predstavnici opozicije koji su razgovarali sa visokom predstavnicom EU Federikom Mogerini.
Na njenom sastanku sa opozicijom učestvovali su budući predsednički kandidati Saša Janković, predsednik Demokratske stranke Dragan Šutanovac, predsednik Socijaldemokratske stranke Boris Tadić i predsednik pokreta Dosta je bilo Saša Radulović.
Ona se u Beogradu sastala i sa predstavnicima civilnog društva, konkretno Evropskog pokreta, Nacionalnog konventa, Asocijacije medija, Jukoma (Yucom), Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i ISAC foda. Kako su saopštile te organizacije, oni su Mogerinijevoj predložili aktivno uključivanje Srbije u rasprave na evropskom nivou o budućnosti EU, kao i o izazovima koji pred njom stoje, pre svega migrantske krize i bezbednosti. Preneli su i daje potrebna "snažnija podrška vladavini prava i demokratiji".
Uoči posete Mogerini lider pokreta Dosta je bilo (DJB) je kritikovao zvaničnike EU zbog "gromoglasnog ćutanja" na "nakaradan način raspisivanja predsedničkih izbora u Srbiji".
Neuspešno lobiranje u Skoplju
Poseta Beogradu nastavak je teških poseta drugim balkanskim zemljama u kojima su takođe odnosi vlasti i opozicije veoma zategnuti.
Tako je Mogerini u Skoplju od predsednika Makedonije Đorđa Ivanova direktno zatražila da omogući opoziciji formiranje nove vlade.
"Zatražila sam od predsednika da svoju odluku preispita u interesu svih građana ove zemlje", rekla je Federika Mogerini posle sastanka sa makedonskim predsednikom.
EU ne daje političke preporuke, ali Mogerini se za ovaj zahtev pozvala na ustavnu obavezu predsednika Makedonije da mandat za sastav vlade poveri onom kandidatu čija je stranka ili koalicija na izborima osvojila većinu u parlamentu.
Upravo to je Ivanov odbio ne želevši da dodeli mandat lideru SDSM Zoranu Zaevu, iako je Zaev dokazao da ima parlamentarnu većinu, a kao obrazloženje je naveo da on ima "ima platformu za rušenje državotvornosti i unitarnosti" Makedonije. Ovim je Ivanov produbio političku krizu u Makedoniji, gde na decembarskim izborima nije bilo jasnog pobednika.
Zaev je parlamentarnu većinu od 67 poslanika formirao sa tri stranke Albanaca u Makedoniji - DUI, Besa i Alijansa za Albance.
Konkretna kritika Ivanova odnosi se na dogovor njega i albanskih partija o statusu Albanaca. konkretno, kao razlog za odbijanje da mu poveri mandat naveo je da je Zaev prihvatio takozvanu Tiransku platformu koju su usvojile tri albanske partije ranije, a kojom se između ostalog traži uvođenje albanskog kao službenog jezika i ravnomerna zastupljenost Albanaca u državnim strukturama.
Zahtev Mogerini međutim nije uticao na makedonskog predsednika, budući da je kako prenose mediji iz njegovot kabineta saopšteno da ne može da prihvati njen savet.
Dopisivanje s opozicijom Crne Gore
U Crnoj Gori se Mogerini sastala sa najvišim zvaničnicima a, obratila se i poslanicima, s tim što ju je u skupštini, umesto glasnog negodovanja sa kojim se suočila u Srbiji, dočekala poluprazna sala jer je čitava opozicija bojkotovala posebnu sednicu Skupštine.
Pored standardnih pozitivnih poruka o evropskoj perspektivi, Mogerini je apelovala na vlasti i opoziciju u Crnoj Gori da ne dozvole da se reformama i napretku ispreči "neka politička borba".
Jedan od čelnika crnogorskog opozicionog Demokratskog fronta Nebojša Medojević je Mogerinijevoj poslao i pismo u kojem je uložio potest što se nije sastala sa predstavnicima opozicije.
U svom odgovoru, ona je izrazila zadovoljstvo što dele isti cilj – put ka EU, ali i poručila da je DF trebalo da bude u skupštini.
Ona je u pismu Medojeviću navela i da je parlament mesto gde svi politički mogu dati najbolji doprinos budućnosti Crne Gore u EU.
"I ne zbog toga što vam EU ili bilo ko drugi govori da je to ispravno, već zato što kao odgovorni političari svi mi znamo da interesima naših građana najbolje možemo da služimo kroz demokratske institucije", dodala je Mogerini
Mogerini će, prema za sada nezvaničnim informacijama, 4. marta posetiti BiH nakon što je 2. marta prvobitno planirana poseta odložena jer njen avion nije mogao da sleti u Sarajevo zbog magle, a nakon posete Srbiji 3. marta ide i u posetu Tirani.
Mekšejn: Nemoguća misija Mogerinijeve
U vreme posete Mogerinijeve, na Briselskom EurAktivu objavljeno je mišljenje nekadašnjeg britanskog ministra za Evropu i Balkan, laburiste Denisa Mekšejna (MacShane), koji je ocenio da je pokušaj šefice evropske diplomatije Federike Mogerini da doprinese stabilizaciji na Zapadnom Balkanu "teža misija od sklapanja dogovora Irana i SAD o nuklearnom programu".
Naveo je da je region 20 godina nakon zločina u Srebrenici, "najgoreg masovnog ubistva nedužnih civila posle Drugog svetskog rata" i dalje "najproblematičniji region Evrope" i da su ministri spoljnih poslova i lideri velikih zemalja EU postepeno izgubili interesovanje da pomognu tom regionu da nađe izlaz iz dugotrajnih sukoba.
"Sve dok nema rata ili nasilja, Berlin, London, Pariz i Rim prekidaju aktivnosti. Na Federiki Mogerini je da pokuša da pokaže da Evropa ima spoljnu politiku koja može da donese trajno uspostavljanje mira u tom regionu Evrope", naveo je on.
U okolnosti koje otežavaju posao visoke predstavnice EU, ubrojao je odluku nekih zemalja EU, među kojima Španije, koje odbijaju da priznaju Kosovo, što je do sada učinilo 120 zemalja sveta, kao i ponašanje Grčke koja iz nacionalističkih pobuda, uskraćuje Makedoniji pravo da pod tim nazivom postoji kao država, a pomenuo je i Makedoniju gde se odvija "apsurdna nacionalistička predstava", uz pretenzije o ulozi Aleksandra Velikog, a pomenuo je i da na Kosovu ima ekstremno nacionalističkih poslanika koji ne žele nikakav dogovor sa Srbima.
"Za Mogerini glavni problem je srpski revanšizam. Uz podršku Kremlja koji preko Beograda želi da postane glavni igrač na Zapadnom Balkanu, srpski nacionalisti podstiču srpske manjine i u Bosni i na Kosovu da odbiju svu saradnju na osnovu koje bi te male zemlje nastale raspadom bivše države, ispravno funkcionisale", naveo je on, dodajući da nema političkog lidera koji je spreman srpskim građanima da kaže da Beograd ima kontrolu nad Srbijom, ali ne i susednim zemljama nastalim raspadom SFRJ.
"Uskoro će predsednički izbori u Srbiji i većina kandidata igra na kartu Srbije kao žrtve i podržava tvrdu liniju prema Kosovu i Bosni", naveo je on.
On se založio i za viznu liberalizaciju za Kosovo, ocenivši da zabrana putovanja samo podstiče nacionalizam.
"EU od omogućavanja legalnog putovanja sa Zapadnog Balkana može da ima samo koristi, umesto što postavlja neostvarive uslove koji samo idu na ruku ekstrmističkim ambicioznim nacionalističkim političarima", ocenio je on.
Izvor: Beta i S.V.
Foto: Beta
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
