 Politička kriza u Makedoniji je kulminirala 27. aprila neredima u makedonskom parlamentu, u kojima je povređeno više 100 osoba, uključujući lidere i poslanike više stranaka. Pogoršanje prilika u Makedoniji izazvalo je zabrinutost u regionu i EU, odakle stižu pozivi na smirivanje situacije. Analitičari ocenjuju da je krizi doprinelo oklevanje EU i Zapada da odlučnije podrže evropski put i ekonomski razvoj Makedonije i regiona.
U Skoplju je 28. aprila bilo mirno posle upada pristalica VMRO DPMNE u Sobranje 27. aprila uveče i intervencije policije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Makedonije saopštilo je 28. aprila da je u nasilju u Sobranju sinoć povređeno više od 100 osoba. U dve najveće skopske bolnice lekarsku pomoć je zatražilo 70 građana, 22 policijska službenika i trojica poslanika. Dodatno je u kasarni "Djorče Petrov" lekarsku pomoć dobilo još sedam osoba.
U neredima je povređen i lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Zoran Zaev, koji je mandatar za sastavljanje nove vlade Makedonije i vođa koalicione poslaničke većine. Povređeno je i nekoliko članova SDSM a, prema izveštajima medija, najteže je povređen lider Alijanse za Albance Zijadin Sela.
Prema navodima policije, u Sobranju Makedonije više nema građana koji su nasilno upali, ali demonstranata i dalje ima ispred zgrade. Manja grupa demonstranata u organizaciji Gradjanske incijative "Za zajedničku Makedoniju" koja se protivi izboru predsednika parlamenta i nove vlade, postavila je tokom noći ispred Sobranja šatore i najavila da će tu ostati "koliko je potrebno", da "odbrane Makedoniju".
Pristalice stranke VMRO DPMNE upale su 28. aprila uveče u Sobranje pošto je parlamentarna većina samoincijativno izabrala poslanika Demokratske unije za integracije (DUI) Talata Džaferija za predsednika skupštine.
Posle višečasovnog koškanja i sukoba u parlamentu 27. aprila, policija je pred ponoć ispraznila zgradu Sobranja Makedonije od pristalica VMRO DPMNE. Oko zgrade Sobranja su pripadnici specijalnih snaga policije i metalne barikade.
Po navodima medija, policija je prilikom izbacivanja demonstranata koristila "šok bombe". Među demonstrantima koji su upali u Sobranje bilo je maskiranih od kojih su neki, po tvrdnjama novinara koji su bili u sali, bili naoružani.
Ministar unutrašnjih poslova Makedonije Agim Nuhiu najavio je da će se iz moralnih razloga povući sa te funkcije. Na konferenciji za novinare, on je izrazio žaljenje zbog nereda u Sobranju i istakao da pojedine strukture u ministarstvu nisu obavile svoj deo posla.
Duboka politička kriza
Background Makedonija je u političkoj krizi od februara 2015, kada je opozicija optužila tadašnjeg premijera Nikolu Gruevskog i njegove saradnike za prisluškivanje više od 20.000 građana.
U cilju rešavanja krize, lideri četiri najveće makedonske stranke su uz posredovanje EU postigli u julu 2015. sporazum koji je predviđao održavanje prevremnih izbora i imenovanje specijalnog tužioca koji bi istražio skandal sa prisluškivanjem.
Izbori su posle više odlaganja održani u decembru 2016, ali nisu doneli razrešenje političke situacije pošto nije bilo ubedljivog pobednika.
Džafari je izabran glasovima 61 od 67 poslanika parlamentarne većine koju čine SDSM, i albanskih stranaka DUI, Besa i Aijansa za Albance. Poslanici pojedinačno najjače stranke VMRO DPMNE su tom prilikom uzvikivali: "Ovo je Puč" i pevali makedonsku himnu.
Džaferi je za Televiziju Telma rekao da njegov izbor nikako nije puč, jer ga je izabrala parlamentarna većina i optužio predsednika države Đorđa Ivanova da je on počinio puč odbijanjem da Zaevu poveri mandat za formiranje vlade.
Lider SDSM je nakon parlamentarnih izbora formirao parlamentarnu većinu sa albanskim partijama, ali su ga Ivanov i VMRO DPMNE sprečavali od početka marta da formira vladu.
Ivanov je odbio da Zaevu poveri mandat a kao razlog je naveo da je lider SDSM prihvatio takozvanu Tiransku platformu koju su usvojile tri albanske partije ranije, a kojom se između ostalog traži uvođenje albanskog kao službenog jezika i ravnomerna zastupljenost Albanaca u državnim strukturama.
Ivanov pozvao lidere stranaka na konsultacije
Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov apelovao je 27. aprila na smirivanje situacije i pozvao lidere svih političkih stranaka da 28. aprila dođu kod njega na konsultacije.
Ivanov je rekao da situacija može da se prevaziđe samo poštovanjem ustavnog poretka i da niko spolja ne može da reši probleme u saglasnosti sa državnim interesima Makedonije.
U obraćanju građanima on nije osudio upad u Sobranje.
Nema, međutim, naznaka da bi vodeće stranke, SDSM i VMRO DPMNE, mogle da nađu zajednički jezik. Nije izvesno da će se održati sastanak sa Ivanovim pošto je samo Gruevski potvrdio da dolazi.
Zaev je izjavio 28. aprila da je napad na njega u Sobranju bio "planirani pokušaj ubistva" a da je sledeći korak formiranje vlade, nakon što je Talat Džaferi izabran za predsednika Sobranja Makedonije.
"Napravljen je prvi korak, ali je teško jer imamo posla sa neuračunljivim ljudima. U odbrani demokratskih vrednosti smo zajedno sa građanima, Evropskom unijom, SAD i NATO", rekao je na konferenciji za novinare Zaev, koji je kandidat nove parlamentarne većine za premijera.
SDSM je saopštio 27. aprila da su Ivanov, Gruevski i predsedavajući Sobranja Trajko Veljanovski "krivci za krvavi scenario u parlamentu" i da će snositi odgovornost za to.
Gruevski je nakon incidenta u Sobranju na svom Fejsbuk profilu napisao da nasilje nije rešenje i pozvao građane da ne podlegnu "provokacijama SDSM".
"Potrebno je smirivanje strasti. Pozivam na prisebnost. Narod ne treba da podlegne provokacijama SDSM i onih koji žele da gurnu državu u još dublju krizu i da ispune svoj scenario", napisao je bivši premijer, na čiju su inicijativu početkom marta i započeli protesti "Za zajedničku Makedoniju".
Kako je istakao Gruevski, VMRO DPMNE će se suprotstaviti "tim antidržavnim postupcima SDSM pravnim i političkim demokratskim sredstvima".
Prema informacijama Televizije Terlma, Gruevski se nalazi u Beču.
EU i SAD podržavaju izbor Džaferija, Moskva kritikuje opoziciju
Povodom nereda u Sobranju, iz okruženja i sveta usledili pozivi na mir i uzdržanost, ali su se čule i razlike u stavovima velikih sila o uzrocima i rešenju krize.
SAD i EU su izrazile podršku izboru poslanika DUI Talata Džaferija za predsednika Sobranja.
Moskva s druge strane optužuje makedonsku opoziciju za pokušaj nasilnog preuzimanja vlasti u zemlji, uz podršku EU i SAD.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je 28. aprila da poltička kriza u Makedoniji nije samo lokalni, već i regionalni problem."Situacija nije dobra. Srbija će pomoći koliko može, ali mi možemo samo da apelujemo na mir i smirivanje situacije - bez toga je ugrožena stabilnost regiona", rekao je Dačić za Radio-Televiziju Srbije.
Na mir i distcanciranje od nasilja pozvali su i premijer Albanije i predsednik albanskog parlamenta, Edi Rama i Ilir Meta. "Želim da s velikom iskrenošću i odlučno kažem da Albanci u Makedoniji ostanu smireni i da ne podležu provokacijama, da budu primer kako mi svi zajendno ne želimo kraj za Makedoniju, već stabilnost i dalju demokratizaciju", poručio je premijer Rama.
Kriza u Makedoniji posledica blokade puta ka EU i siromaštva
Šef briselskog biroa Nemačkog instituta za međunarodne odnose i bezbednost (SWP) Dušan Reljić je rekao da pouka koju bi zapadni lideri trebalo da izvuku iz zbivanja u Makedoniji jedino može da glasi da im se sada sveti što su propustili trenutak kada je trebalo da promene svoj pristup jugoistočnoj Evropi.
U izjavi za Betu Reljić je dodao da "Zapad, međutim, još može da preokrene situaciju time što će pružiti snažne finansijske i ekonomske podsticaje regionu i na osnovu toga ponovo steći mogućnost da zahteva političku poslušnost regionalnih vođa".
Prema Reljićevim rečima, područje bivše Jugoslavije, sa izuzetkom Slovenije "već deceniju privredno tavori što znači da se produbljuju siromaštvo, nedjednakost i besperspektivnost, posebno za mlade ljude" što su "suštinski uzroci političke nestabilnosti".
On je rekao da je region "politički, ekonomski, finansijski i na svaki drugi način zavistan od EU" i da je "manjak u robnoj trgovini sa EU dostigao sto milijardi evra u razdoblju od protekle decenije što je bitno više nego što su iznosile strane investicije i pomoć za razvoj".
EU bi, prema Reljićevim rečima, "trebalo da nadoknadi makar deo tog odliva uključivanjem regiona u fondove EU za strukturni razvoj, strateške investicije kao i mehanizme za očuvanje finansijske stabilnosti i da načelno region uključi u što više područja integracije unutar EU", dodao je on.
"Inače će se nastaviti ekonomske i društveno siromašenje u regionu, a vlasti u Makedoniji, Srbiji, Crnoj Gori i drugde još više će da pribegavaju populizmu i nacionalizmu kako bi opstale. Produbljivaće se podele u društvu – na pimer u Crnoj gori oko pristupanja Severnoatlantskom paktu – koje mogu da proizvodu i nasilne sukobe – kao noćas u Skoplju – i, u konačnom ishodu, da jačaju vlast koja pribegava prinudi i sili", rekao je Reljić.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenio je 28. aprila da je kriza u Makedoniji posledica toga što je ta zemlja "blokirana" na putu integracija u Evropsku uniju i da je moguće da se kriza prelije i na region.
"Ispoljava se posledica onoga što je davno trebalo uraditi - otvaranje puta Makedoniji ka Evropskoj uniji. Ona je prva od zemalja u regionu postala kandidat, ali je blokirana od Grčke zbog imena. EU je mogla da izvrši pritisak na Grčku. Tada ne bi došlo do ovoga, jer bi Makedonija bila stabilnija na evropskom putu. U tom slučaju bi unutrašnja situacija bila daleko povoljnija", rekao je Popov agenciji Beta.
On je kazao da je "zaglavljenost" Makedonije u evrointegracijama dovela do oživljavanja "nacionalnog romantizma" što je, po njegovoj oceni, dovelo do unutrašnjih sukoba nacionalne i građjanske struje.
"To je u toj meri kulminiralo da je dovoljan bio i taj makedonsko-makedonski spor, a kamo li što se u međuvremenu pojavio albanski faktor... Sada postoji opasnost da u Makedoniji dđje i do podela po etničkoj liniji", rekao je Popov.
On je dodao da je nijedna politička opcija u Makedoniji ne garantuje stabilnost.
Prema njegovim rečima, nijedna zemlja u regionu nije potpuno stabilna, s jakom demokratijom. "Međunarodni faktor treba da se pojavi ovde kao neko ko bi ponudio rešenja", rekao je Popov.
Izvor: Beta
Foto: Beta/AP
 Povezani sadržaj
|
EurActiv Srbija
