Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Gabrijel najavio agendu Berlin plus
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 01.06.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Nemački ministar spoljnih poslova Zigmar Gabrijel objavio je agendu "Berlin plus" na konferenciji sa kolegama sa Zapadnog Balkana na Insitutu Aspen u Berlinu 31. maja.
Konferencija je održana u svetlu dešavanja u zemljama Zapadnog Balkana koja, čini se, predstavljaju opasnost za stabilnost u regionu.
Politički pritisci su mnogobrojni i unutar i izvan političkih institucija.
Nakon posete zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD Brajana Hojta Jia regionu i sastanka šefice evropske diplomatije Federike Mogerini sa premijerima iz regiona 24. maja u Briselu, otvorila su se brojna blokirana pitanja.
Stoga i ne čudi što su nemačka vlada i ministar spoljnih poslova Gabrijel, koji je postao ključni promoter integracije Zapadnog Balkana u EU jer se na prethodnoj funkciji ministra ekonomije već bavio regionom, spremni da pokrenu dalje inicijative za zemlje u regionu.
U obraćanju u češkoj ambasadi 31. maja, Gabriel je skicirao agendu "Berlinski proces plus". Od početka Berlinskog procesa u leto 2014, pokrenuti su brojni programi i inicijative, jedino je sprovođenje i dalje sporo.
Takođe, finansijski instrumenti ne mogu lako da se preusmere ka onima kojima su najpotrebniji i koji su najteže pogođeni socijalnom i ekonomskom situacijom u regionu.
Kako bi se taj jaz zatvorio, nemački ministar je objavio "dodatak" Berlinskom procesu.
Pod imenom "Berlin plus", nemačka oruđa za saradnju i razvoj biće bolje usmeravana na potrebe regiona, uključujući uspostavljanjem posebnih fondova za "start-apove", stručno osposobljavanje i razvoj IT infrastrukture.
"Potrebno nam je 'novo punjenje' Berlinskog procesa. Proces mora da donese vidljivo unapređenje lokalnom stanovništvu. Zato treba da damo prioritet ideji da od regiona napravimo atraktivan ekonomski prostor", kazao je Gabrijel. Ipak bi trebalo da bude i novih međuvladinih instrumenata.
Gabrijel je konkretno predložio da se osnuje fond za infrastrukturu i tehnologiju za koji bi članice EU, Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA) i Evropskog ekonomskog prostora (EEA) mogle da budu donori. Ta sredstva treda da pomognu da se ubrzaju projekti simboličkog značaja, poput saobraćajnog povezivanja najslabije povezanih zemalja u regionu.
I dok su takve inicijative dobrodošle, postavlja se pitanje koliko toga može da se promeni u kratkom roku.
Iako je "Berlin plus" dobar, sadašnji trenutak više zahteva "Berlin na kvadrat" kako bi rezultati bili brži i veći. U leto 2014. vlade su predvidele "četiri godine do realnog napretka" a te četiri godine ističu za 15 meseci.
Autor: Tobijas Flesenkemper, direktor projekta za Balkan pri Evropskom institutu u Nici
Foto: CIFE
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
