Šefovi diplomatija Evropske unije će 21. marta, u Briselu, usvojiti jasne smernice za snažnije delovanje u Bosni i Hercegovini i za "ugrađivanje programa koji vodi u EU u središte političkog procesa u BiH". EU je 15. marta izrazila zabrinutost zbog izostanka napretka u formiranju vlasti u BiH, posebno u Federaciji BiH. U tom entitetu je 17. marta konstituisan Dom naroda, ali uz bojkot Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ) i HDZ 1990.

Zvaničnici EU su preneli novinarima da će ministri inostranih poslova Unije usvojiti zaključke o sprovođenju obaveza BiH u primeni Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju s EU, kao i očekivanom jačanju jedinstvenog prisustva evropske dvadesetsedmorice u toj zemlji.

Na pitanje hoće li u zaključima ministara EU biti reči i o najnovijem zapletu oko ustanovljenja organa vlasti u Federaciji BiH bez predstavnika bosanskih Hrvata, funkcioneri Evropske službe za spoljno delovanje, nezvanične diplomatije EU, odgovorili su da zasad u nacrtu zaključaka to nije bilo predviđeno, ali da nije isključeno da se to naknadno ugradi.

Oni su ukazali na izjavu visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost EU Ketrin Ešton (Catherine Ashton) i komesara za proširenje Štefana Filea (Fule) da se politički vođi u BiH moraju hitno latiti reformi u cilju pridruživanja EU, za šta je nužno da "BiH ima reprezentativne, široko utemeljene i čvrste vlasti u svim ravnima".

Ešton i File su naglasili da su "duboko zabrinuti zbog trajnog nedostatka napretka u formiranju vlasti Bosne i Hercegovine, a posebno u vezi sa situacijom u Federaciji" i podržali napore visokog predstavnika za BiH Valentina Incka da se prevaziđu razmimoilaženja i dođe do rešenja.

Na opasku novinara da su predlozi Incka upravo 17. februara u tome doživeli neuspeh, zvaničnici u Briselu su ponovili da su visoka predstavnica Ešton i komesar File jasno stavili do znanja "obaveze koje politički vođi u BiH moraju poštovati".

Evropski ministri će, kako je rečeno, svoje zaključke zasnovati na širokoj raspravi i načelnom sagledavaju stanja u BiH i buduće akcije EU u toj zemlji, održane na prošlom zasedanju u februaru.

Zaključci ili bar rasprava ministara EU o Bosni bi 21. marta trebalo da se dotakne i povoljnih i ograničavajućih mera kojima bi EU pospešila preustrojstvo ustava, institucija i evropske reforme u toj zemlji s ciljem da se konacno stvore uslovi da Bosna zatraži i status kandidata za članstvo u EU.

Dnevni avaz: EU razmišlja o sankcijama za političare u BiH

Sarajevski Dnevni avaz objavio je 15. marta da je Savetu Evropske unije i visokoj predstavnici EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton (Catherine Ashton) dostavljen dokument u kojem su opisane moguće sankcije za pojedinace i institucije koje opstruišu evropski put BiH.

Kako piše taj list pozivajući se na diplomatske izvore, opsežna analiza pod naslovom "Dokument o mogućnostima restriktivnih mera protiv pojedinaca i pravnih osoba u pogledu situacije u BiH" dostavljena je krajem prošle sedmice Ketrin Ešton i najvišim telima EU na razmatranje.

Kako se očekuje, taj dokument, koji se za sada drži u strogoj tajnosti, mogao bi biti i ključna tačka predstojeće rasprave ministara spoljnih poslova EU, koji će ovog meseca ponovo raspravljati o BiH.

Dnevni avaz navodi da EU već ima mehanizme sankcionisanja koje primenjuje na pojedine političare i vlasti Belorusije, ali nije izvesno da će taj model biti moguće preslikati na BiH gde je "situacija znatno komplikovanija".

"To mora biti pravno i politički potpuno usaglašen i zaokružen proces, u kojem ne bi smelo biti iskakanja bilo koje od država članica, jer bi to moglo biti pogubno i potpuno diskreditovati najave o pojačanom učešću EU u BiH", kazao je izvor za sarajevski dnevnik.

Prema dosadašnjim, uglavnom neformalnim informacijama, Brisel bi mogao uspostaviti mehanizme blokade finansijske pomoći, zabrane putovanja, ali i neku vrstu tihe izolacije u kojoj bi političari, ambasade, ali i investitori mogli izbegavati kontakte s onima koji opstruišu evropski put BiH.

Stavovi

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je 18. marta da formiranje vlasti u Federaciji BiH bez dve Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), koje okupljaju Hrvate u BiH, neće direktno uticati na formiranje vlasti na državnom nivou. "Utiče, međutim, sa stanovišta činjenice da je Centralna izborna komisija BiH potvrdila da se ta vlast nije mogla formirati i da postoje određene zakonske i ustavne manjkavosti", kazao je Dodik novinarima u Banjaluci.

 

On je naveo da će stranke iz RS nastaviti "sa politikom ujedinjenog nastupa" u pogledu formiranja vlasti na državnom nivou, ističući da to podrazumeva poštovanje principa rotacije i balansa nacionalne zastupljenosti.

 

Predsednik Hrvatske Ivo Josipović i premijerka Jadranka Kosor pozvali su 18. marta sve relevantne političke faktore u BiH da ne odustaju od politike dijaloga u traženju rešenja koji će osigurati institucionalnu ravnopravnost svih konstitutivnih naroda i građana i sprečiti mogućnost majorizacije. U izjavi se ističe da će tako biti osigurana funkcionalnost i prosperitet Bosne i Hercegovine.

 

Kosor i Josipović navode da "s pozornošću prate razvoj događaja u BiH nakon što politički subjekti u Federaciji BiH nisu uspeli da dogovore uspostavu vlasti koja bi uključivala i predstavnike većinski izražene političke volje hrvatskog naroda u BiH".

 

Jadranka Kosor izjavila je da hrvatska vlada želi da se u BiH poštuje politička volja sva tri naroda izražena na izborima i konstitutivnost sva tri naroda.

 

Predsednik Hrvatske demokratske zajednice BiH Dragan Čović smatra da je "odluka Socijaldemokratske partije i Stranke demokratske akcije da sa svojim partnerima iz hrvatskog naroda naprave vlast u Federaciji BiH, a bez legitimnih hrvatskih stranaka, najobičniji državni udar". Čović je rekao da je to "apsolutno krivično kažnjivo, pa očekuje žestoke reakcije državnih institucija".

 

Izvor: Beta

 

Povezani sadržaj

• 

  Saopštenja

  : EU zabrinuta zbog situacije u BiH
  
• 

  Vesti

  : Rasprava o evropskom putu BiH
  
• 

  Vesti

  : Kriza u BiH koči evropske integracije